Ekonomija

MILIJI FRANCUSKI KROMPIR OD IVANJIČKOG: Poslednjih godina iz inostranstva kupujemo velike količine hrane

S. BULATOVIĆ

20. 08. 2022. u 14:00

NAVIKLI smo da uvozimo tehniku, garderobu, automobile... Na spisku robe koja nam stiže iz inostranstva, međutim, iz godine u godinu sve je više hrane, pa i - povrća.

МИЛИЈИ ФРАНЦУСКИ КРОМПИР ОД ИВАЊИЧКОГ: Последњих година из иностранства купујемо велике количине хране

NAVIKE Polako odustajemo od naše krtole, Foto Tanjug

Mnogi bi se zakleli da im je u tiganju najčešće ivanjički, a zapravo, nije isključeno da mnogo češće jedu krompir iz Francuske i Nemačke. Niko se ne čudi da u januaru paradajz stiže iz toplijih krajeva, ali putuje on i leti i to iz Albanije, Severne Makedoniji i Turske. Kada je reč o voću, spoljnotrgovinska razmena je u našu korist. Daleko veće količine, i po boljim cenama, mi plasiramo na strana tržišta.

Za prvih šest meseci ove godine, izvezli smo 150 tona semenskog krompira, a uvezli - 4.657 tona. Za svaku tonu našeg, u proseku smo dobili 560, a strani smo platili čak 2.786 evra.Na hiljadu tona krompira za ishranu, koji smo prodali strancima, ide skoro 29.000 tona uvezenog. Naš se prodaje za 284 evra po toni, a strani plaćamo oko 320 evra.

Paradajza smo izvezli 564 tone, a uvezli čak 23.000 tona. Situacija je bolja sa crnim lukom, jer smo izvezli više nego uvezli i to za 1.100 tona. Beli luk više uvozimo nego što izvozimo, ali je naš nešto skuplji od uvoznog - 2.466 evra po toni, nasuprot 2.378 evra. Krastavca uvozimo dvostruko više nego što izvozimo i plaćamo ga dvostruko više.

Drastično skuplji je naš pasulj - 2.000 evra po toni, ali izvezli smo svega šest tona.

Uvezli smo zato 35 tona stranog, a svaki smo platili po 1.170 evra.

- Mnogo je razloga za takvu situaciju, ali najznačajniji je što smo potpisali sporazume o slobodnoj trgovini - smatra agroekonomista Milan Prostran.

- Konkurentni smo na nivou CEFTA zemalja, ali smo se prerano otvorili za Evropsku uniju.

Počeli smo da uvozimo i ono što nikada nismo, na primer svinjsko meso. Mi smo ranije uvozili južno voće, ali sada uvozimo sve. Potrošači su navikli da cele godine imaju paradajz, da jedu grožđe u januaru. Nestala je sezona. Ulogu imaju i strani trgovinski lanci. Oni žele da se približe domaćem potrošaču, ali ne i domaćem proizvođaču. Naši plastenici, s druge strane, nisu konkurentni zbog skupe energije. Do pre šest godina mi smo na uvoz hrane trošili oko 1,3 milijarde dolara, a sada dajemo milijardu više.

Promenile su se navike. Uvozimo sada sve i svašta, a napušta se proizvodnja povrća.

Treba bolje da koristimo domaće kapacitete. To se dešava sa voćem.

Za pola godine izvezli smo tako čak 94.481 tonu jabuka, po ceni od oko 650 evra 1.000 kilograma. Uvezli smo nepunih 15.000 tona i to po ceni od 233 evra. Strancima smo isporučili 1.077 tona kajsija i svaka je koštala više od 1.000 evra, a uvezli smo 215 tona i to skupljih - 1.623 evra po toni. Stranci su kupili 217 tona naših šljiva, a mi smo uvezli 29 tona i to skupocenih - 2.379 evra po toni.

MALINE U PLUSU

IZVOZ sveže maline u prvoj polovini godine doneo je priliv od oko milion evra.

Strancima je prodato 225 tona, pa je svaka vredela oko 4.500 evra. Uvezli smo 38 tona, ali smo ih platili mnogo više - oko 10.000 evra po toni. U ovom periodu smo izvezli mnogo više smrznute maline - 33.415 tona za 172 miliona evra. Uvezli smo ih 1.505 tona i za to dali 7,4 miliona evra.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Novi Samsung Neo QLED televizori pomeraju granice kućne zabave

Novi Samsung Neo QLED televizori pomeraju granice kućne zabave