HRVATI PRUGU GRADE VIŠE OD 10 GODINA: Srbija pre roka završila radova, a kod komšija to traje mnogo duže

Novosti onlajn

24. 08. 2021. u 12:41

SPAJANJEM železničkog koloseka na deonici Stara Pazova - Novi Sad, na vijaduktu u plovnom delu Dunava, svečano je obeležen završetak građevinskih radova na toj deonici, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i generalnog direktora RŽD-a Olega Belozjorova.

ХРВАТИ ПРУГУ ГРАДЕ ВИШЕ ОД 10 ГОДИНА: Србија пре рока завршила радова, а код комшија то траје много дуже

Foto: Novosti

Ruska kompanija "RŽD Internešnal" završila je građevinske radove na izgradnji najdužeg železničkog vijadukta u Srbiji u plavnom delu Dunava i tunela "Čortanovci", više od pola godine pre planiranih rokova.

Radovi završeni pre roka

Vijadukt i tunel su deo prve brze pruge Beograd – Budimpešta. Radovi na izgradnji vijadukta počeli su 1. novembra 2017. godine, njegova dužina je tri kilometara, a visina pojedinih stubova oko 26 metara. Vijadukt je projektovan na izlazu iz tunela Čortanovci, ispred Sremskih Karlovaca i proteže se u plavnom delu Dunava.

Tunel Čortanovci predstavlja dve paralelne cevi ukupne dužine 2,2 kilometara. Radovi na njegovoj izgradnji počeli su septembra 2017. godine i završeni su sedam meseci pre roka.

Koliko je na ovaj način sprovedena realizacija ovog projekta još jedan u nizu velikih uspeha Srbije možda najbolje govori poređenje sa sličnim projektima u Hrvatskoj, koja je punopravna članica Evropske unije. 

Nizinsku prugu najavljuju i grade više od 10 godina

Ideju nizinske pruge promovisala je još vlada Ive Sanadera, a nastavila da je najavljuje i SDP-ova vlada Zorana Milanovića, ali ipak su odustali od te izgradnje. Povratkom HDŽ-a na vlast nizinska pruga ponovo postaje strateški projekt. Osim političkog lutanja, stvar je zakomplikovao ulazak Hrvatske u EU 2013. godine. Svu dotadašnju izrađenu dokumentaciju Brisel je ignorisao i tražio ponovno dokazivanje trasa i njihovih karakteristika, ako Hrvatska želi da se projekat finansira iz fondova EU.

Tako Nizinska pruga, od Rijeke do mađarske granice, postaje jedan od ključnih infrastrukturnih projekta vlade Andreja Plenkovića. Tom prugom trebalo da se poveže hrvatska luka - Rijeka sa unutrašnjošću Hrvatske, a preko nje i sa zemljama srednje Evrope.  

Kako navode hrvatski mediji, nova Nizinska pruga bila bi 50 kilometara kraća od postojeće pruge Rijeka – Zagreb – Budimpešta, koju su izgradili još Mađari davne 1873. godine, i celom trasom bila bi dvokolosečna. Teretni vozovi njome bi stizali do mađarske granice za pet sati, uz prosečnu brzinu od 120 kilometara na sat (putnički za dva sata, uz prosečnu brzinu od 200 kilometara na sat).

Prugu prave od para Evropske unije

Ipak, do sada je najviše postignuto tek na radovima u onim delovima koje finansira Evropska unija.

Do sada je na taj način uloženo oko 400 miliona evra, a Evropska komisija odobrila je 260 miliona evra za gradnju deonice Botovo – Koprivnica – Križevci, ali izvođač još nije odabran. EU je uložio oko 180 miliona evra za deonicu Križevci – Dugo Selo, na kojoj se jedino trenutno odvijaju radovi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

OVO SU NOVE CENE GORIVA: Stupaju na snagu danas u 15 sati