KOVID I PSIHIČKO STANJE NACIJE: Mentalno zdravlje treba sačuvati i u kriznim situacijama

Lina Rabi psiholog, psihoterapeut i predavač na Poslovnoj akademiji

30. 09. 2021. u 14:07

VEĆINA ljudi je navikla da brine o drugima, ali ne i o sebi

КОВИД И ПСИХИЧКО СТАЊЕ НАЦИЈЕ: Ментално здравље треба сачувати и у кризним ситуацијама

Foto Arhiva

Kako sačuvati mentalno zdravlje u kriznim situacijama?

U poslednjih 18 meseci, od kada je zvanično nastupila pandemija virusa korona, verujem da ne postoji osoba na čitavom svetu koja nije osetila strah i zabrinutost: za život, svoj i svojih najbližih, za egzistenciju, za posao, za budućnost.

,,Da li će nas ponovo zatvarati?’’,  ,,Hoće li škole, fakulteti i firme preći na online/remote način funkcionisanja?’’, samo su neka od pitanja koja se mogu čuti skoro svaki dan. Nažalost, niko ne zna sa sigurnošću šta će se dogoditi ove zime zbog pandemije, ali dok ne prođe, veoma je važno da budemo svesni da moramo da čuvamo naše mentalno zdravlje da bismo bili sposobni za svaki aspekt života – porodicu, prijatelje, posao.

Kako poslovni i privatni problemi utiču na mentalno zdravlje?

Većina osoba se oseća kao u začaranom krugu iz kog nema izlaska. Privatni (porodični) i zdravstveni problemi pokreću neprijatne emocije, poput straha i tuge. Kako bi mogli da funkcionišu, većina je odlučila da te emocije potisne, da ih ne podeli sa drugima, i da poveruje da mora da bude jaka osoba kako bi sve bilo dobro. Te potisnute emocije nas ne napuštaju, gde god da odemo i s kim god da smo. One su uvek sa nama. Pa čak  kad odemo na posao ili kad radimo od kuće. Verovatno će se one u jednom momentu odraziti na našu poslovnu efikasnost i dovesti do burnout-a (pregorevanja), nezadovljstva na poslu, izazvati konflikte, ili čak dosadu. 

Sa druge strane, neke osobe su potražile pomoć psihologa ili psihoterapeuta zbog osećaja bezvrednosti, bespomoćnosti, osećaja da su se zaglavili i ne mogu da zakorače dalje.

Gubitak posla, smanjenje prihoda, neizvesnost da li će posao stati, novo poslovno okruženje ili  zahtevi poslodavca, uticali su na njihovo mentalno zdravlje, pa samim tim i na njihov odnos sa članovima porodice. Kada nemamo kontrolu nad našim poslom i kad naši planovi, prihodi i poslovni uspesi zavise od nepredvidive globalne pandemije, najčešće se pojavljuje strah od egzistencije. Kako ćemo preživeti ili obezbediti porodici i deci ono najosnovnije? Potiskivanje straha i verovanje da smo bespomoćni, može prouzrokovati povlačenje iz međuljudskih odnosa, pa čak i depresiju.

Kako da pružite sebi pa onda i drugima podršku u kriznim momentima?

U kriznim situacijama neki ljudi često stave sebe na poslednje mesto. Manje spavaju, a više brinu.  Teško je imati pozitivne misli, kada vesti, društvene mreže, a možda i članovi porodice i prijatelji govore samo negativno. Briga o sebi je važna, ponekad i najteža za održavanje mentalnog zdravlja. Većina ljudi je navikla da brine o drugima, ali ne i o sebi.  Fizička aktivnost, vežbe disanja, kreativne aktivnosti (crtanje, pisanje, baštovanstvo, kuvanje, heklanje, izrada predmeta od drveta, slaganje slagalice….) su samo neke od aktivnosti koje mogu da nas opuste.

Briga o sebi može da vas pripremi da bolje brinete o drugima. Socijalna distanca i rad od kuće tokom pandemije, prouzrokovali su kod nekih ljudi povlačenje iz međuljudskih odnosa.

Postoji nekoliko načina kako možete da pružite pomoć i podršku bliskim ljudima iz privatnog i poslovnog okruženja: slušanje - ne prekidajte ih dok pričaju o problemima i strahovima; razumevanje - razumite njihove emocije i ponašanja; postavljanje pitanja -   samo ukoliko vam nešto nije jasno;  podrška - pružite podršku koja  njima prija, a ne koju vi smatrate da je potrebna, i podstaknite ideju o profesionalnoj podršci.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NOVE IGRE ZA NOVE POBEDE: Nikad veća ponuda za Rolan Garos i mečeve Novaka Đokovića