Društvo

PONOSNI SMO NA DEDU I SRPSKO POREKLO: Potomci čuvenog naučnika Milutina Milankovića iz Melburna za "Novosti"

Jovanka Simić

01. 05. 2021. u 16:00

DRAGI sine Vasko, mene je čudnom snagom beskonačnost privlačila. Želeo sam da dograbim celu vasionu i da svetlost njenu rasprostrem, da osvetli svaki kutak."

ПОНОСНИ СМО НА ДЕДУ И СРПСКО ПОРЕКЛО: Потомци чувеног научника Милутина Миланковића из Мелбурна за Новости

Foto Arhiva

Ovo su tek dva i po reda jednog od pisama u kojima je o svojim počecima u rodnom Dalju kraj Dunava, a docnije i naučnim postignućima u Beču, Pešti i u Srbiji, Milutin Milanković pisao iz Beograda svom sinu jedincu Vasiliju i njegovoj porodici u Australiji.

Ova pisma i danas su u Melburnu, u porodičnoj arhivi Vaskove dece Nikole, menadžera građevinskog preduzeća, i Marine, menadžerke u pozorištu, dok se pisma koja je njihov otac slao Milutinu čuvaju u Beogradu. Silom daljine, raspolućena prepiska, 63 godine posle smrti naučnika, biće objedinjena u Muzeju "Milutin Milanković", koji će svečano krajem novembra biti otvoren u Beogradu.

Muzej sa nekoliko hiljada dokumenata i ličnih predmeta matematičara, geofizičara, astronoma i darovitog pisca Milutina Milankovića (Dalj, 1879 - Beograd, 1958) koji je kompletan svoj legat zaveštao Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, biće i konačna potvrda da smo kao nacija najzad postali svesni značaja genijalnog sunarodnika. Pre nas njegovu vrednost spoznala je svetska nauka uvrstavši ga među najveće naučnike 20. veka. Njegova teorija omogućila je predviđanje klimatskih uslova na planeti. Njegovo ime nose krateri na Marsu i Mesecu, a Evropska unija iz oblasti geonauke ustanovila je medalju sa njegovim imenom. Milanković je i prvi Srbin doktor tehničkih nauka.

U muzeju već 1.500 dokumenata

DIREKTAN povod za nastanak Udruženja "Milutin Milanković" 2007. godine u Beogradu, kako nam kaže predsednik Slavko Maksimović, bio je tekst objavljen u "Novostima" o naučnikovoj rodnoj kući u Dalju i o njegovim izumima o kojima Srbi, za razliku od ostatka sveta, veoma malo znaju. Udruženje je opstalo, mada nema stalni izvor prihoda.

- Milankovićevi izumi su danas aktuelniji nego ikad. Prošle godine obeležili smo vek od nastanka Teorije o klimatskim promenama, a za dve godine navršiće se vek od nastanka njegovog čuvenog preciznog kalendara. Uz podršku resornog ministarstva otvorićemo u novembru Virtuelni muzej i stalnu postavku. Već sada imamo više od 1.500 dokumenata. Sigurno će Milankovićev muzej privlačiti buduće naraštaje naučnika i turista - kaže Maksimović.

Marina Milanković i njena bratanica Elen, Foto Arhiva

Vest da će Milanković u Srbiji u kojoj je proveo 50 godina najzad dobiti svoju muzejsku kuću, odjeknula je do Melburna, do doma naučnikove unuke Marine, njenog brata Nikole i njegove tri kćerke. Mešaju se radost i žal što ovaj srećan trenutak nije doživeo Vasko. Upokojio se 2003. godine. Uoči svoje smrti, on je umetnički portret svog oca, rad Paje Jovanovića, vratio iz Australije u Beograd i poklonio ga SANU.

Vasilije Milanković (prvi sleva u prvom redu) na svom venčanju marta 1946. u Beogradu, u društvu roditelja Milutina i Hristine i kumova, Foto Arhiva

Kad god da se dogodi putovanje Milutinovih i Vaskovih potomaka u Beograd, neće biti prvo jer Marina, Nikola, njegova supruga i kćerke, ponosni su na svoje srpsko poreklo i već su u dva navrata posetili našu zemlju.

Knjiga "Kroz vasionu i vekove", u izdanju Matice srpske (1928), Foto Arhiva

- Načinićemo odabir predmeta koje ćemo dati muzeju u Beogradu. Nažalost, zbog pandemije nije nam dozvoljeno da putujemo. Neki predmeti iz dedine zaostavštine su krhki pa bismo želeli lično da ih isporučimo prvom prilikom kada budemo ponovo dolazili u Srbiji - napisao je Nikola Slavku Maksimoviću, predsedniku Udruženja "Milutin Milanković", pod čijim okriljem će muzej biti otvoren.

Za "Novosti" Nikola kaže da je njemu i njegovoj sestri Marini otac Vasko, po struci pravnik, često govorio o Milutinu. Posle Drugog svetskog rata, 1947. godine, Vasko se iz Beograda preko Pariza, Londona, i Aleksandrije, 1950. trajno nastanio u Melburnu. Tamo su rođeni Milutinovi unuci - Marina i Nikola. Njih dvoje su iz očevih priča saznali da je deda i pored revolucionarnih otkrića koja je podario svetskoj nauci, do kraja života ostao vrlo skroman čovek. Imao je blagu narav. Bio je "tihi putnik" kroz vasionu i vekove, kako u nauci, tako i u privatnom životu.

GROB U DALjU, HRVATI GA SVOJATAJU

MILUTIN Milanković umro je u 79. godini od skleroze, u svom domu u Beogradu i bio je najpre sahranjen na Novom groblju. Odatle je prema njegovoj želji izraženoj u "Uspomenama", a na inicijativu njegove sestre bliznakinje Milene, 13. maja 1966. prenet u grobnicu porodice Milanković u Dalju, gde i danas počiva. U međuvremenu njegova rodna kuća u Dalju obnovljena je i predstavlja turističku atrakciju, a hrvatska javnost, posle Tesle počela je da svojata i Milankovića, predstavljajući ga kao svog sunarodnika. Poslednjih godina čine to sve više, jer je Milutinova teorija o klimatskim promenama počela da se potvrđuje u praksi.

- Ponosni smo na dedine izume, volimo svoje srpsko poreklo, mada ne govorimo dobro srpski, ali dosta toga razumemo - kaže Nikola, i otkriva nam da je Milutinov talenat donekle nasledila samo njegova najstarija kćerka Stefani (32) koja je građevinski inženjer poput svog pradede. Elen (27) je učiteljica u osnovnoj školi, a Lili (21) je tek počela da radi kao medicinska sestra.

Nikola Milanković razgleda knjige koje je napisao njegov deda Milutin, Foto Arhiva

Kompletna porodica nasledila je Milutinovu skromnost.Čuvaju uspomenu na svog genijalnog pretka, ali nenametljivo i u krugu porodice. Samo nekoliko porodičnih prijatelja znaju da su oni potomci velikog naučnika. Znaju i Marinine prijateljice kojima je morala detaljno da objasni zašto već godinama ne propušta nijedan Novakov teniski meč na Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 60

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna prestala da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)
Ostali sportovi

5 27

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna "prestala" da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)

Rusija ovih dana sa ponosom ističe da na Evropskom prvenstvu u boksu čiji je domaćin Srbija njeni takmičari mogu da nastupaju uz sva državna znamenja, a i pod imenom zemlje iz koje su, kao i da se himna Ruske Federacije intonira kada neko od Rusa dođe do zlatne medalje. Međutim, baš sa tom himnom desio se jedan neočekivani problem. A onda je usledila vrlo emotivna scena...

28. 04. 2024. u 19:44

Drugi pišu

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 1

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
HITAN PRIJEM: Srđan Đoković primljen u Urgentni centar!

HITAN PRIJEM: Srđan Đoković primljen u Urgentni centar!