KRALJ NIJE DOZVOLIO DA SRBIN PUCA NA HRVATA: Ukidanje Ustava i raspuštanje Skupštine da bi se sačuvala država

KRAJEM jula 1928. kralj je poverio mandat slovenačkom prvaku Antonu Korošecu, koji je trebalo s više autoriteta da se postavi prema zahtevima Seljačko-demokratske koalicije (SDK) .

Vlada Antuna Korošeca , Foto Profimedija, Arhiva Jugoslavije, Arhiv Srbije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Beograda, porodica Pribićević, "Fejsbuk" i "Vikipedija"

U svojoj deklaraciji u Skupštini vlada je istakla da će raditi na očuvanju parlamentarizma i demokratije i upozorila je opoziciju da će biti primorana da ustavu i zakonima pribavi važnost i poštovanje i u slučaju ako bi koja stranka "navodila narodne mase na korake protivne sadašnjim ustavnim i zakonskim propisima". Kralj Aleksandar je još verovao u parlamentarno rešenje krize. U to je naročito želeo da uveri i predstavnike nekih evropskih država, kod kojih se pojavila sumnja u mogućnost opstanka jugoslovenske države. Jedanaestog septembra na Bledu primio je dopisnika londonskog "Dejli telegrafa" Ašmeta Barteta i s njim je duže razgovarao o političkim odnosima u zemlji, počev od nastanka krize, izazvane zločinom u Skupštini: "Sve političke stranke su ožalile ovaj događaj, a ja sam ga najviše ožalio. Ali sam uveren da dobra volja svih stranaka i iskrena želja za trajno jedinstvo kod svih Jugoslovena, neće dozvoliti da jedan izolovani incident spreči veliko delo rekonstrukcije i ekonomskog razvoja, koji se postavljaju u našoj zemlji... Svaka zemlja mora da se suoči, s vremena na vreme, sa političkim problemima, koje ne može da reši bez teške političke borbe... zar ovo ne važi još više za jednu mladu Kraljevinu, kao što je Jugoslavija, koja je izglasala svoj sadašnji ustav tek u junu 1921. godine.... Kada se strasti stišaju i nastane atmosfera razumnog kompromisa, ja sam uveren da će, za kratko vreme, doći do olakšanja naših domaćih razmirica." Kralj je dalje demantovao mogućnost "amputacije", a u odnosima između vlade i opozicije nije video ništa zabrinjavajuće, pošto je vlada uživala ogromnu većinu u Skupštini".

DEO RAZGOVORA, koji nije objavljen, odnosio se na kraljeve kritičke opaske na račun politike Seljačko-demokratske koalicie (SDK) i Hrvata uopšte. On je označio da glavne teškoće u odnosnma s Hrvatima stvaraju lideri SDK, koji traže široku autonomiju, a ne podnose konkretan predlog u kom obimu bi ona mogla da se ostvari. Za takve promene neophodna je bila revizija Ustava, a on ne može da podrži takvu ideju dok se lideri svih stranaka ne usaglase u vezi s jednim zajedničkim programom. Prigovor da Hrvati ne mogu da zauzmu najviše položaje u državnoj službi, koji se često plasira i u stranoj javnosti, nema osnova. Oni mogu stići do najviših položaja i u vojsci, ali pošto se svetski rat završio pre samo deset godina, Hrvati, koji su se onda borili na strani Centralnih sila, nisu mogli još stići do položaja u Generalštabu. Teškoće za postizanje sporazuma povećale su se posle smrti Radića, zbog čijeg gubitka se zaista moralo žaliti, ali, po kraljevom mišljenju, on je sam prizvao svoju smrt: "Vratio se u Zagreb potpuno izlečen od rana, ali je, na nesreću, imao lošu naviku da pije. Nije vodio računa o sebi i nastavio je da pije, što je uticalo na njegova pluća, a osim toga, on je patio od dijabetisa. Za nekoliko dana bio je mrtav, ali, naravno u očima ljudi, on je ubijen". Njegovi naslednici, svojim nepomirljivim stavom, samo su pogoršavali odnose. "Pribićević i Maček, lideri opozicije, mada imaju različite poglede na hrvatsko pitanje" - nastavio je kralj - "zajedno ne priznaju državnu vlast i žele odvajanje od Kraljevine Jugoslavije." O Hrvatima, kao narodu kralj se izražavao povoljno, ali je procenjivao da su oni u svojim političkim pogledima nerealni, za razliku od Slovenaca, koji su uvek pragmatičari i mogu da usklade svoje političke težnje s realnim mogućnostima da se one i ostvare.

* * * * * * * * *

Tvrda demonstracija hrvatskog separatizma

ZAOŠTRAVANjEM odnosa, koje je usledilo početkom decembra, posle krvavih demonstracija u Zagrebu, sve je poremetilo: provociran je sukob i prolivena je krv. Dolaskom pukovnika Maksimovića za vršioca dužnosti velikog župana, neredi su se nekako smirili. Studenti su prekinuli štrajk, vratili se na nastavu, ali se strahovalo da bi lako moglo doći do novih provokacija. U sve to mogla je da bude upletena i vojska: da ona izađe na ulice i da "Srbin puca na Hrvata", što je kralj, po svaku cenu, želeo da izbegne.

Događaji su se posle toga odvijali munjevitom brzinom. Zbog sukoba sa Ljubomirom Davidovićem, vođom demokrata, Korošec je 30. decembra zvanično podneo ostavku svoje vlade... Po kraljevom naređenju, ministar Dvora Janković uputio je telegram predstavnicima SDK Mačeku i Pribićeviću da izvole doći, ako je moguće, 4. januara u Beograd, gde će biti primljeni u odvojene audijencije, prvi u 11, a drugi u 16 časova.

Vlatko Maček, Foto Profimedija, Arhiva Jugoslavije, Arhiv Srbije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Beograda, porodica Pribićević, "Fejsbuk" i "Vikipedija"

Poziv je motivisan predlogom Ilije Mihajlovića, predsednika Skupštine da se, po uvaženoj ostavci vlade, saslušaju svi predstavnici političkih stranaka i parlamentarnih grupa. Tako sročen poziv bio je predmet razmatranja na sednici Poslovnog odbora SDK. Bilo je nedoumice da li da se on prihvati. Ipak, posle većanja, Odbor SDK uputio je ovakav odgovor kralju: "Iako je poziv Vašeg Veličanstva predstavnicima SDK upućen brzojavno od strane Dragomira Jankovića, i nadalje, iako je u tom brzojavnom saopćenju napomenut predlog predsednika današnje krnje Narodne Skupštine, koju SDK ne priznaje zbog izvršenih umorstava od 20. lipnja, čast nam je saopćiti Vašem Veličanstvu da se odazivamo pozivu u audijenciju u naznačeno vrijeme, kako se ne bi ni sa koje strane mogao učiniti prigovor da SDK neće dodira ni sa Krunom, kao i zato da bi smo neposredno Vašem Veličanstvu mogli učiniti predlog za riješenje državne krize."

PRI SAMOM dolasku u Beograd predstavnici SDK nameravali su da demonstriraju separaciju Hrvatske u njenim "historijskim" granicama. Namera je bila da oni ne putuju direktno vozom do Beograda, već samo do Zemuna; odatle brodom, a posle audijencije ponovo brodom u Zemun, pa zatim u Zagreb. U poslednjem trenutku odustali su od te namere, jer su shvatili da bi uoči važnih razgovora to bila isuviše providna provokacija. U svakom slučaju, putovali su s neizmenjenim, tvrdim zahtevima...

Četvrtog januara održana su zakazana savetovanja u Dvoru. Najvažnija Mačekova audijencija, započeta u 11 časova, trajala je svega 32 minuta. Maček je uglavnom izlagao svoje zahteve, a kralj je slušao i zapisivao: "1/ Revizija ustava potpuna; 2/ uspostaviti istorijske zemlje sa njihovom legislativom i egzekutivom, prve i poslednje instance; 3/ obrazovati vladu nepolitičku, koja bi imala poverenje Vašeg Veličanstva; ona bi se sporazumela sa strankama i administracijom; 4/ Raspisati izbore za Konstituantu, jer obični izbori ne daju ništa". U podne je došao Ljuba Davidović i pošto je pročitao izjave koje je dao Maček, rekao je da se ne mogu primiti; verovao je, ipak, da će ih on napustiti ako se još jednom pozove; sumnjao je da bi se i Pribićević složio s Mačekovim zahtevima.

BRITANCI SUMNjAJU U MAČEKA

BRITANSKI poslanik Kenard, koji je pred polazak lidera Seljačko-demokratske koalicije u prestonicu, na audijenciju kod kralja Aleksandra, vodio razgovore s Mačekom, procenjivao da su mali izgledi da oni u Beogradu budu prihvaćeni: "Ako Maček zadrži isti jezik i stav, kao što je izložio u razgovoru sa mnom nedavno, male su šanse da ta audijencija doprinese rešenju sadašnjih neprilika, a to će imati uticaja na odnose između Beograd i Zagreba".

* * * * * * * * *

Bivši ministar policije udara Aleksandru nož u leđa

PO PODNE u 16 sati primljen je Pribićević i njegova audijencija trajala je 28 minuta. On se uglavnom složio s Mačekovim zahtevima, za koje je smatrao da su "umereni" i insistirao je na tome da se sporazum s Hrvatima postigne po svaku cenu. Kralj je očekivao daleko više od Pribićevića, bar toliko da se ne solidariše s onim što je Maček zahtevao. Vođa Srba iz Hrvatske je, međutim, mirno izjavio: "Moj je stav potpuno kordijalan sa držanjem Hrvata i Mačeka, do kraja i u svemu."

- "Mene sve ovo iznenadi i zabrinu takav njegov stav" - pričao je kasnije kralj o toku te audijencije. "Odmah se pribrah pa mu odgovorih: "Čudi me gospodine Pribićeviću da ste Vi lično promenili stoprocentno Vaše političko mišljenje prema Hrvatima. Kad ste bili s Pašićem u vladi kao ministar unutrašnjih poslova, Vi ste mi uvek podvlačili da Hrvati stalno ugnjetavaju Srbe u Dalmaciji, Lici, Kordunu i ostalim prečanskim krajevima. Jedini lek Vi ste preporučivali da se upotrebe energične mere protiv takvog držanja Hrvata, kojima ne treba ni u čemu popuštati. Ja sam lično takav Vaš predlog odbio, kao jedno nezakonito delo protiv građana naše države. Vi ste sve sada izmenili.

Slobodan Jovanović, Foto Profimedija, Arhiva Jugoslavije, Arhiv Srbije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Beograda, porodica Pribićević, "Fejsbuk" i "Vikipedija"

Niko pametan ne može da razume takvu Vašu politiku. Od integralnog Jugoslovena i integraliste i velikog borca za sprovođenje Vidovdanskog ustava, sada ste Vi sve to napustili. Postali ste federalista, udarajući nož u leđa ostalim Srbima. Dobro se sećam, kada ste mi Vi lično pričali da su Vas hteli ubiti Vaši drugovi Hrvati sa drugog kata iz škole, zato što ste Srbin"". "Za vreme mog govora" - nastavio je kralj - "Pribićević je bio obliven znojem, crven u licu, pa mi mirno odgovori: ,Veličanstvo, politika je živa stvar, koja se često puta menja!"Da, gospodine Pribićeviću" - odgovorih mu - ali se nikad ne menjaju načela po jednom problemu za koji ste Vi vodili najžučniju borbu".

Nisam mogao više da diskutujem sa Pribićevićem posle ove izjave. Njegovo držanje i izjave napravili su mu više štete nego koristi. To je bio glavni uzrok koji je doveo državu u bezizlaznu krizu" - završio je kralj.

PO IZLASKU iz Dvora Maček i Pribićević u svojim izjavama štampi su šire razjasnili šta su predlagali kralju. Pod "istorijskim zemljama" koje treba da obrazuju neku vrstu saveza država podrazumevao je: Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Vojvodinu i Makedoniju. Svaka od njih imala bi svoju zakonodavnu vlast sa saborima, a jedno centralno telo, kojem bi bili povereni poslovi spoljne politike, bilo bi sastavljeno od delegacija Sabora svih sedam država. Pribićević je savetovao kralju da ide u Zagreb i da odatle rešava krizu kako bi se videlo da se sve ne mora odlučivati u Beogradu.

Po savetu Ljubomira Davidovićeva, kralj je sutradan, 5. januara, ponovo primio Mačeka.

Svetozar Pribićević, Foto Profimedija, Arhiva Jugoslavije, Arhiv Srbije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Beograda, porodica Pribićević, "Fejsbuk" i "Vikipedija"

Ovoga puta lider Hrvata učinio je neke koncesije u tome što je u državne "historijske" individualitete ubrajao samo Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru, a u "kulturno-historijske" individualitete: Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Vojvodinu i Makedoniju. Granice Hrvatske prema Srbiji, odnosno Crnoj Gori išle bi do kapije Beograda, Zemuna i od Kotora do Subotice. Prema drugim podacima, Maček je tom prilikom bio spreman da učini još jednu "koncesiju": pristao bi da Makedonija ostane u sastavu Srbije, a Bosna i Hercegovina da bude podeljena između Hrvatske i Srbije, ali tako da Hrvatskoj pripadne "svako mesto gde ima i jedna hrvatska kuća".

* * * * * * * * *

Vlada generala Petra Živkovića polaže zakletvu

KLjUČNI čovek, koji je bitno uticao na kraljevo opredeljenje u tim razgovorima, nije bio nijedan političar već poznati profesor ustavnog prava Slobodan Jovanović. Prilikom audijencije Mačeka i Pribićevića kralj je izbegavao da se izjasni o njihovim zahtevima, izgovarajući se da će biti potrebno da sasluša i mišljenje stručnjaka za ustavno pravo. "Hteo bih da čujem šta o vašim uvjetima misli Slobodan Jovanović i jedan profesor Zagrebačkog univerziteta" - rekao im je i nastavio: "Gospodina Jovanovića mogu odmah pozvati, ali kako je stvar hitna, to nemam vremena da čekam nekog iz Zagreba." Pribićević je onda rekao da je dovoljno da se pozove Slobodan Jovanović, "samo ga nemojte pitati za teritorijalne uvjete, jer je to izvađeno iz srca hrvatskog naroda, i on, kao Srbin to ne može razumjeti". Oko podne došao je Jovanović. Kralj je bio sam i ostao je s njim u razgovoru više od sat. "Pročitajte ovo, gospodine Jovanoviću, i recite mi molim Vas, šta mislite" - rekao mu je pružajući mu papir s beleškama o Mačekovim zahtevima - i nastavio je: "Nigde nisam čuo da je ovakav ustav igde postojao." Tada mu je saopštio i Mačekovu ogradu o "teritorijalnim uvjetima". Pošto je pažljivo pročitao pruženu hartiju, Jovanović mu je objasnio da je to čist dualizam, onakav kakav je postojao u bivšoj Austrougarskoj. Kralj je onda zapisao: "Prema tome, dobila bi se jedna zajednica tipa Državnog saveza i to te vrste koja je poznata pod imenom realna unija, kakva je postojala u predratnoj A.(ustro) - U.(garskoj)".

Ljubomir Davidović , Foto Profimedija, Arhiva Jugoslavije, Arhiv Srbije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Beograda, porodica Pribićević, "Fejsbuk" i "Vikipedija"

PO PODNE je iz kancelarije Dvora izdato ovo saopšenje: "Povodom ostavke kraljevske vlade, Kralj je, na predlog Predsednika parlamenta, konsultovao predstavnike svih partija i parlamentarnih grupa.... Pošto su upoznati sa zahtevima SDK, ostali predstavnici političkih stranaka i klubova, izjasnili su se da ih ne mogu primiti...

Rezultat konsultovanja pokazao je da među parlamentarnim grupama postoje posve oprečna gledišta na rešenje krize. Te se razlike u gledištima pojavljuju čak i u oceni pitanja državnog uređenja. Zbog toga nema mogućnosti ni za kakvo parlamentarno rešenje, koje bi garantovalo održavanje punog državnog i narodnog jedinstva".

Kralj Aleksandar, kraljica Marija i Petar Živković, Foto Profimedija, Arhiva Jugoslavije, Arhiv Srbije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Beograda, porodica Pribićević, "Fejsbuk" i "Vikipedija"

Te večeri, 5. januara 1929, u Dvoru se nešto krupno i značajno događalo, o čemu je malo ko mogao samo da naslućuje. Uveče, u 21.30 sati članovi nove vlade, pod predsedništvom divizijskog generala Petra Živkovića, položili su zakletvu. Tokom noći šifrovan je jedan poduži telegram svim diplomatskim predstavnicima na strani, s potpisom ministra Voje Marinkovića, u kojem se obaveštavaju vlade zemalja u kojima su akreditovani da je ukinut Ustav, raspuštena Skupština i imenovana nova vlada. Šestog januara ujutru po ulicama gradova izlepljen je odštampan tekst kraljeve proklamacije "Mome dragom narodu"; u njoj se narod obaveštava da se više nije moglo ići putem kojim se do tada išlo pošto je dotadašnji "stranačko-parlamentarni život zapretio da ugrozi i državnu zajednicu", a zbog neprekidnih međustranačkih sukoba nije bilo moguće da se nešto učini na poboljšanju privrednih i socijalnih prilika u zemlji.

Preporučujemo

Društvo

0 4

NEFORMALNI FORUM ILI GLOBALNA UROTA: Teorija zavere ili stvarnost -Bilderbergov kružok uticajnih ljudi

13. 01. 2024. u 07:00

Društvo

0 4

SLOBODNA ŠTAMPA PROTIV HUMORA I SATIRE: Skrivena istina - alfa-novinari u funkciji moćne elite

12. 01. 2024. u 07:00

Društvo

1 16

ILUZIJE O DEMOKRATIJI U EVROPSKOJ UNIJI: Simulirana sloboda štampe - mediji upravljaju čovekovim mislima

11. 01. 2024. u 07:00

Društvo

0 2

SUPROTSTAVIO SE SATANIZOVANjU SRBA: Ko je bio nemački novinar i publicista Udo Ulfkote

10. 01. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije