VIŠE ČASOVA SRPSKOG U ŠKOLAMA: Savet za srpski jezik Vlade Srbije na prvoj radnoj sednici utvrdio prioritete u radu

Zaštita ćirilice i srpskog jezika, rešavanje statusa srpskog jezika u školama i na fakultetima i poništavanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno osetljiv jezik - ciljevi su koji su definisani na prvoj radnoj sednici Saveta za srpski jezik. Članovi ovog tela veruju da će država imati razumevanja za njihove sugestije u vezi sa ovim važnim temama, jer je Savet i osnovan kao spona između države i struke, čiji glas mora da se čuje prilikom donošenja važnih odluka o jeziku. Ukazuju da to do sada nije bio slučaj i da je glas struke ignorisan prilikom donošenja zakona i propisa.

Foto: D.V.

Da su ćirilica i srpski jezik zapušteni u svakom pogledu i da to nije popravilo ni donošenje zakona o zaštiti jezika i pisma, smatra član Saveta i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika profesor dr Sreto Tanasić.

- Iako je zakon donet pre dve godine, nema vidljivih pomaka u zaštiti ćirilice, čak ni tamo gde on izričito propisuje upotrebu srpskog pisma - upozorava ovaj lingvista.

Kao negativan primer, on navodi obaveštenja javnog prevoza u Beogradu, koja su napisana na latinici, a nadležni su reagovali tek pošto je Udruženje za zaštitu ćirilice "Dobrica Erić" upozorilo na kršenje zakona.

- Ali onda se dogodilo da obaveštenja na ćirilici budu izlepljena iza tabli na autobuskim stajalištima, pa ako neko hoće da ih pročita na srpskom pismu, mora da se zavlači iza tabli - ističe Tanasić.

Kao drugi prioritet u radu Saveta utvrđen je status srpskog jezika u školama i na fakultetima, a to podrazumeva uvođenje većeg broja časova u osnovne i srednje škole.

- To treba da bude značajno veći broj, a ne jedan čas više radi utehe - kaže naš sagovornik. - U evropskim državama broj časova maternjeg jezika u školama je mnogo veći nego kod nas, pa bi na našem evropskom putu trebalo da napravimo i taj korak. Takođe, srpski treba uvesti i na fakultete u skladu sa programima, kako bi akademski građani bili dovoljno opismenjeni.

Tanasić upozorava da pojedini stručnjaci u nekom oblastima toliko slabo znaju srpski jezik da njihova saopštenja i obaveštenja običan građanin ne uspe da razume. Takođe, važno je da akademski građani koji odlučuju o jezičkoj politici znaju značaj maternjeg jezika, jer visoka birokratija nema običaj da se konsultuje sa strukom.

Foto D. Milovanović

Proritet u radu Saveta biće i poništavanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti iz koga je proistekao rodno osetljiv jezik.

- Potrebno je doneti novi propis kojim će biti poštovane evropske preporuke, ali koji će poštovati posebnosti srpskog jezika, naše kulture i hrišćanskog načina života - kaže Tanasić.

Da je korenita izmena ovog propisa jedan od prioriteta u radu saveta, naveo je i predsednik ovog tela profesor dr Aleksandar Milanović, koji ističe da niko ne spori da u svim oblastima života žene treba da budu ravnopravne sa muškarcima. - Ali više su nego sporne, međutim, lingvističke osnove Zakona, kao i uvođenje verbalnog delikta koje se zakonom propisuje - rekao je Milanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije