Društvo

NA SNIMANJU „33 ANĐELA“: Srpski stradalnici dobili spomen obeležje (FOTO)

Jelena Stojković

09. 07. 2023. u 21:34

KRAJ hodošašća i simbolično postavljanje spomen-obeležja drvenog krsta, koji je došao iz Gradiške u Norvešku, na mestu gde su sahranjeni srpski logoraši preminuli u norveškim logorima, obeležilo poslednju klapa fima „33 anđela“.

НА СНИМАЊУ „33 АНЂЕЛА“: Српски страдалници добили спомен обележје (ФОТО)

Foto: J.S.

U ekipi hodočasnika bio je  Branislav Gajić iz Gradiške koji je posle 80 godina pronašao grob svog strica Branka Gajića koji je sa samo 16 godina odveden u smrt u Norvešku. Kaže da kada je došao na grobno mesto strica osećao je puno emocija.

- Osim mog uslovno rečenog ličnog zadovoljstva, ova priča je mnogo bitna za nacionalni , srpski interes. Mnoge istine koje su skrajnute i skrivane polako, ali sigurno izlaze na videlo – kaže ovaj čovek za "Novosti" i sa puno ushićenja priča o tome kako se osveštani drveni krst našao na groblju u Norveškoj.

Upravo na inicijativu potomaka srpske dece stradale u logorima u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata, zajedno sa ljudima koji rade na filmu koji je svedočanstvo o stradanju nevinih dečaka, "Časni krst" koji je „krenuo“  iz Spomen-područja Donja Gradina na put dug 800 kilometara  postavljen je u spomen-parku u Trondhajmu.

- Bila je ovo jedinstvena prilika da snimimo nedostajajuće scene i da zaokružimo priču. Koliko god smo znali šta se dešavalo, koliko je nepravdi i mučenja bilo niko na snimanju nije ostao ravnodušan, a mnoge scene su okupane suzama onih koji su bili iza kamera – kaže direktor projekta i producent filma 33 anđela Branko Dimović Dimeski.

Foto: Privatna arhiva

 

Podsećamo da je film "33 anđela" sniman u koprodukciji Norveške i Srbije. Reč je o gotovo volonterskom projektu koji je okupio Srbe i Norvežane oko zajedničke ideje, a to je da se sazna da je među stradalim „Jugoslovenima“ u norveškim logorima bilo najvišeSrba, prema najnovijim podacima čak preko 95 odsto.

Foto: Privatna arhiva

 

Prva klapa "pala" je sredinom januara na beogradskom Starom sajmištu, mestu odakle su iz Beograda u Drugom svetskom ratu u logore širom Evrope transportovani brojni Srbi.

Foto: Privatna arhiva

Dr Johanes Solberg, doktor filozofije i teologije, Norvežanin koji je postao pravoslavac narator je i stručni saradnik na filmu koji producira Branko Dimović - Dimeski, a režiju potpisuje Goran Vučković, po scnariju Dimeskog i Milke kajganić. Istoričari Knut Flovik Thoresen i  Đorđe Bojanić dali su takođe veliki doprinos, kao i direktor fotografijde Dejan Tršić.

Scene su snimane u Beogradu, Nišu , Republici Srpskoj i na više lokacija u Norveškoj.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 56

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 1

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
KAKVA ČISTKA... Novak Đoković se odlučio na drastičan potez!

KAKVA ČISTKA... Novak Đoković se odlučio na drastičan potez!