Društvo

PET ODSTO SVIH ŽRTAVA DOBIJA ODMAH ODŠTETU: Retke krivične presude koje određuju i novčanu nadoknadu

03. 04. 2023. u 11:00

UPRKOS tome što u Srbiji postoji pravni okvir za zaštitu žrtava i svedoka teških krivičnih dela i bez obzira na to što i Strategija 2020-2025. i zakon kažu da je tu odštetu moguće ostvariti već u okviru krivičnog postupka, ova praksa je retka. o imovinsko-pravnom zahtevu u krivičnom postupku odlučuje se tek u pet odsto slučajeva, dok većina žrtava biva upućena da duge i iscrpljujuće parnice.

ПЕТ ОДСТО СВИХ ЖРТАВА ДОБИЈА ОДМАХ ОДШТЕТУ: Ретке кривичне пресуде које одређују и новчану надокнаду

Ovo je naročito problematično kad su u pitanju žrtve silovanja, razbojništva, teškog fizičkog nasilja, kao i ratnih zločina, jer u novim sudskim sporovima oni doživljavaju ponovnu viktimizaciju, odnosno opet prolaze kroz traumu koju su već jednom doživeli.

U tom smislu Vrhovni kasacioni sud izradio je Smernice za unapređenje sudske prakse za tužioce i sudije i njih 200 je obučeno za primenu tih smernica. Izrađen je i jedinstveni obrazac za podnošenje imovinsko-pravnog zahteva, ali broj krivičnih presuda u kojima se određuje i visina odštete - sramno je mali.

Marina Barbir, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i članica UO Društva sudija kaže da svi u krivičnom postupku vode računa da ne bude sekundarne viktimizacije oštećenih.

- Što se tiče imovinsko-pravnih zahteva, odnosno materijalne satisfakcije, iako postoji zakonski okvir, oštećeni retko u postupcima ističu takve zahteve. Pretpostavljam, delom zato što nisu dovoljno edukovani, a verovatno i zato što nekim punomoćnicima ide u korist da vode dva postupka, i krivični i parnični, zbog naknade troškova - kaže Barbir.

Ona dodaje i da u 80 do 90 odsto slučajeva sudije ne ispituju žrtve, već se koriste izjave iz zapisnika date tokom istrage, upravo da bi se izbegla sekundarna viktimizacija. Samim tim i nemaju direktne kontakte sa njima. Zato misli da bi dobro rešenje bilo da tužioci, kada veštače telesne povrede, odrede i veštačenje za pretrpljenu duševnu bol i nanetu štetu. Tako bi se postupak ubrzao i o imovinsko-pravnom zahtevu moglo bi da se odluči prilikom presuđivanja o krivici.

- Nije velik broj parničnih postupaka za naknadu štete jer mnoge žrtve žele što pre da zaborave ono što im se desilo. Zato je dobro završiti sve u jednom postupku - primećuje Barbir.
Advokatica Jelena Stojić kaže da u suđenjima u kojima je ona punomoćnik, odmah ističe imovinsko-pravni zahtev.

- U početku suđenja je bitno istaći ga, a njegova visina može da se opredeli do kraja postupka - objašnjava ova advokatica. - Međutim, sud ima praksu da o njemu ne odlučuje u okviru krivičnog postupka, već upućuje žrtvu na parnicu. Izuzetak su manje komplikovani predmeti, kada sudija proceni da neće doći do odugovlačenja. Tada u okviru presude opredeli i odštetu. Mislim da su roditelji ubijenog navijača Brisa Tatona dobili odštetu u okviru krivičnog postupka, ali nisam sigurna zbog protoka vremena.

Sa podrškom žrtvama i svedocima za sada su najdalje otišli Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, iako se ni tu naknade za pretrpljene patnje ne dodeljuju odmah, u okviru istog suđenja. Dok su u 15 viših sudova u Srbiji službe za podršku osnovane tek u poslednje dve godine, u posebnim odeljenjima one postoje od 2006. Prema rečima Tatjane Matić, koordinatorke za medije beogradskog Višeg suda, formirane su prevashodno da svedocima i oštećenima u postupcima ratnih zločina, kao veoma ranjivoj kategoriji, pruže emocionalnu i logističku pomoć:

- Služba pruža podršku i svedocima i oštećenima u predmetima organizovanog kriminala, s posebnom pažnjom na svedoke u predmetima trgovine ljudima. Cilj je da im se obezbede uslovi za bezbedno svedočenje, olakša učešće u postupku i spreči sekundarna viktimizacija. Daju im se neophodne praktične i pravne informacije, ali ne i pravni saveti. Upoznaju se sa svojom ulogom i fazama postupka, načinom postavljanja pitanja, objašnjava im se pravna terminologija. Svedoci se u sudu nalaze u prostorijama namenjenim samo njima, gde se mogu osećati sigurno, odvojeni od okrivljenih i njihovih porodica i prijatelja. Mogu da svedoče pod pseudonimom, iz posebne prostorije i uz distorziju glasa i slike, kako bi se zaštitio njihov identitet.

Matić kaže da je ova Služba angažovana u 577 predmeta, a njenu podršku primilo je 5.348 svedoka, od kojih je 4.067 svedočilo u predmetima vezanim za ratne zločine. Od ukupnog broja svedoka, 1.095 su bili svedoci-oštećeni.

Posebnu zaštitu imaju maloletni oštećeni i svedoci zbog specifičnosti svog statusa u biološkom, razvojnom, psihosocijalnom smislu i zbog visokog rizika od mogućih negativnih posledica po pravilan razvoj. Zato, kaže Matić, pomoć postupajućem sudiji pruža psiholog Odeljenja za maloletnike Višeg suda - savetnik za maloletna lica u krivičnom postupku.

- Psiholog suda daje savete za relaksaciju emocionalne i fizičke napetosti tokom kazivanja o događaju, maloletnike i njihove roditelje/staratelje informiše o rasporedu sedenja u sudnici, osobama sa kojima će biti u kontaktu, načinu ispitivanja - objašnjava Matić, i dodaje da se svedočenje ili uzimanje iskaza odvija gotovo uvek uz korišćenje posebne prostorije za ispitivanje svedoka, koja je u Palati pravde videolinkom povezana sa sudnicom. Maloletniku se pitanja postavljaju isključivo preko sudije-predsednika veća, a u prisustvu roditelja ili staratelja i psihologa suda.

U praksi Višeg suda status posebno osetljivog svedoka daje se i žrtvama krivičnih dela protiv polne slobode.

ODŠTETA ZA RATNI ZLOČIN DO MILION DINARA

Od 2018. godine do danas pokrenuto je dvadesetak parnica za naknadu štete za ratne zločine na Ovčari, u Sotinu i Bogdanovcima, od kojih je deset pravosnažno okončano, a sedam-osam već naplaćeno od Ministarstva odbrane. Ovo je nedavno za subotičke medije izjavio beogradski advokat Mihailo Pavlović. Odštete žrtvama ratnih zločina kreću se od 800.000 do milion dinara.

Preporučujemo

OD DANAS TOPLO, A OD 8. MARTA NEOČEKIVANI PREOKRET: Metorolozi upozoravaju - preti nam ova vremenska pojava

Društvo

0 3

OD DANAS TOPLO, A OD 8. MARTA NEOČEKIVANI PREOKRET: Metorolozi upozoravaju - preti nam ova vremenska pojava

28. 02. 2026. u 07:00

DANAS JE TEODOROVA SUBOTA: Jedan običaj posebno se vezuje za žene, evo šta nikako ne smete da uradite

Društvo

0 6

DANAS JE TEODOROVA SUBOTA: Jedan običaj posebno se vezuje za žene, evo šta nikako ne smete da uradite

28. 02. 2026. u 06:54

MRAZ UJUTRO, PROLEĆE TOKOM DANA: Vremenska prognoza za subotu, 28. februar

Društvo

0 2

MRAZ UJUTRO, "PROLEĆE" TOKOM DANA: Vremenska prognoza za subotu, 28. februar

28. 02. 2026. u 00:30

ZLATO I SREBRO ZA SRPSKE GIMNAZIJALCE NA AI OLIMPIJADI: Uspeh obeležen šajkačama i trobojkom

Društvo

0 0

ZLATO I SREBRO ZA SRPSKE GIMNAZIJALCE NA AI OLIMPIJADI: Uspeh obeležen šajkačama i trobojkom

27. 02. 2026. u 23:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ZAŠTO BLOKADERI HOĆE DA UBIJU VUČIĆA? Nešić i Vučićević o monstruoznim planovima (VIDEO)

Politika

5 24

ZAŠTO BLOKADERI HOĆE DA UBIJU VUČIĆA? Nešić i Vučićević o monstruoznim planovima (VIDEO)

BLOKADERI hoće da ubiju predsednika Aleksandra Vučića zato što im smeta Srbija kakva jeste i zato što su svesni da ni za 100 godina ne mogu da urade ono što Vučić uradi za dva dana, ističu glavna urednica portala "Novosti" Andrijana Nešić i predsednica Asocijacije novinara Srbije (ANS) Ivana Vučićević.

26. 02. 2026. u 11:01