ISTORIJSKI DODATAK - VRHOVNI ŠTAB ŽRTVOVAO SAVINU DIVIZIJU I RANJENIKE: Šta se sve događalo tokom ofanzive 1943. na Sutjesci

Dragan Radević

18. 01. 2022. u 17:14

SA SIGURNOŠĆU danas možemo tvrditi da su Savu Kovačevića na Sutjesci likvidirali njegovi partizani, praveći od njega kasnije veliki mit o kome su se pevale pesme i izmišljale legende. Reč je bilo o predratnom šverceru duvana iz Grahova, neobrazovanom, nabusitom i prekom čoveku.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВРХОВНИ ШТАБ ЖРТВОВАО САВИНУ ДИВИЗИЈУ И РАЊЕНИКЕ: Шта се све догађало током офанзиве 1943. на Сутјесци

Sava Kovačević na Sutjesci

Dosad skrivana dokumenta iz arhiva Ozne i Udbe, pokazuju da je tokom bratoubilačkog rata u Crnoj Gori i Hercegovini, presudio mnogim nevinim ljudima, i sa jedne i sa druge strane. I to po kratkom postupku. Savini egzekutori Dragica Pravica, Dimitrije Bulajić i Vlado Šegrt, od novembra 1941. do maja 1942. zaviće u crno na stotine porodica u tim krajevima.

Ivana Strižek, bolničarka, borac Treće divizije, Treće sandžačke brigade, iz Segeta Donjeg kod Trogira, koja je partizanima pristupila 1942. sa 15. godina, i koja je bila u neposrednoj blizini Savine pogibije na Krekovima, svedočila je mnogo godina kasnije:

"Pokojni Sava kaže: Napred moji sokolovi! Komandant Planić ga ubija pored mene!... Došlo je do rasula... Biće, mnogo sam rekla. Smem li dalje..." ("LJudi 20 stoleća", 7. 3. 2009. Hrvatski radio)

DAKLE, SAVU KOVAČEVIĆA je na Sutjesci ubio prvoborac Milovan Planić, komandant Petog bataljona, Treće sandžačke brigade, iz Vrulje kod Pljevalja, koji sa zamenikom Božom Milićem Bjelicom (poslednjim četničkim odmetnikom u Jugoslaviji) i Vojom Kovaljskim, komesarom Brigade, posle proboja sa Sutjeske, prelazi u odrede Jugoslovenske vojske u otadžbini, pod komandom Pavla Đurišića.

Tito i Ivan Ribar Sutjeska 1943. godine

"Milovana smo poslednji put vidjeli posle bitke na Sutjesci kada je došao razočaran i ogorčen, tvrdeći, pričao je Planićev otac Miloš, da je tamo bila velika izdaja. Zatim se priključio jedinicama Jugoslovenske vojske u otadžbini."

Očigledno da bi ga diskreditovali Ozna ubija Jezdimira Lovrića, kasnije proglašenog za narodnog heroja i to ubistvo pripisuje Milovanu Planiću. Nakon toga partizani za odmazdu pale novosagrađenu kuću Planića u Vrulji. Staru su Italijani zapalili na početku rata. Sudbina Milovana Planića je neizvesna. Odstupao je sa jedinicama Crnogorske kraljevske vojske Pavla Đurišića. Poslednji put je viđen maja meseca 1945. kod Zidanag mosta...

Na ove činjenice ukazao je i dr Risto Kijac, prvoborac i partizanski komesar u toku rata iz Hercegovine, uvaženi profesor Više vojne akademije u Beogradu, u razgovoru sa generalom Milisavom Sekulićem. Kijac je tom prilikom ispričao kako su surove likvidacije Save Kovačevića i Petra Drapšina po Hercegovini, proglašene za "leva skretanja" i da kao odluku za njih, poseduje dvadesetak Titovih naredbi iz Foče.

"Istina, Drapšin je kažnjen i upućen u borbu bez oružja i nalazio se više dana u mojoj kući", svedočio je Kijac, naglasivši: "Sava Kovačević je na Sutjesci ubijen od naših..." Milena Vujović, tada dvadesetjednogodišnja partizanka iz Bileće, svedočila je da je Sava pogođen u glavu i da je ona pokušavala da mu zaustavi krv...

BOGDAN JAKOVČEVIĆ, sa Šolte, borac Prateće čete Treće divizije: "Priđem mrtvom Savi, rupa na čelu, krv oko glave, kosa krvlju ulijepljena... Kad smo se tri mjeseca kasnije vratili tamo, da ga sahranimo, bio je u istom položaju. Takneš ga a on se raspadne..." I Miloš Radović, prvoborac je tvrdio da je Sava izdan i ubijen na Sutjesci: "Ko ga je izdao i ubio, niko nije pitao, niti smio reći." Da su Savu Kovačevića na Sutjesci likvidirali njegovi partizani tvrdio je i general Petar Popivoda: "Za vrijeme rata mnogi istaknuti komandanti i najviši rukovodioci ginuli su tajanstveno: Žikica Jovanović Španac, Sava Kovačević, Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinović, Rifat Burdžević... Treba znati da je Sutjeska i sve što se dogodilo tamo rezultat najsramnijeg i najpodlijeg izdajstva u periodu rata, za koje je Tito odgovoran." ("Pod zastavom internacionalizma", broj 11. od 15. oktobra 1959) Milovan Đilas se sećao: "Najteži trenutak u životu bio mi je kada sam zatekao mrtvog Savu Kovačevića na strmim Krekovima." Istina je da je Đilas za Savinu smrt, naknadno saznao od generala Sava Burića. Burić je svedočio: "U prvom naletu palo je mnogo boraca i rukovodilaca. Među prvima je pao pogođen u čelo komandant Divizije Sava Kovačević, koji se nalazio na čelu centra borbenog poretka". (Sutjeska II, BGD 1959, str. 367) S druge strane Dragiša Ivanović i Vlado Šegrt tvrdili su: "Savu je preko dolame pokosila njemačka mašinka."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Neodlučnost i kolebljivost komandanta

TITO JE ZA KOMANDANTA Treće divizije imenovao Savu Kovačevića 11. juna 1943, dva dana pre pogibije. Opkoljena Treća divizija tada nije imala nikakve šanse da se probije iz nemačkog obruča. Tito je dobro znao da je njena sudbina zapečaćena. Iako je njen proboj bio planiran preko Tare u Sandžak, Đilas i Sava javljaju 8. juna Titu "izlaz je nemoguć". Treća divizija i Sava Kovačević su na Sutjesci žrtvovani! Đilas je nabujalu Sutjesku prešao na konju. Tita i Rankovića pronašao je u oslobođenom Kladnju 3. jula 1943. godine. "Ranković mi je tada izgledao kao neko ko umire od tuberkuloze, dok su Titovi prsti bili tako tanki da je izgubio prsten koji je nabavio u Moskvi", piše Đilas. S druge strane Tito je optuživao Đilasa i Mitru Mitrović da su kukavički sami pokušali da se probiju iz obruča Pete ofanzive: "Ranjenici i tifusari su, krenuli za njima, a oni su ih gurali i tukli nogama i rukama". (DSNO; Titov arhiv) I general Velimir Terzić, u "Zborniku Sutjeska", optužuje Đilasa da je kao delegat Vrhovnog štaba i CK KPJ, kriv za teško stradanje Treće divizije u odlučnim trenucima bitke na Sutjesci. Dokumenti i sećanja preživelih partizana svedoče da je Tito u danima stezanja obruča oko partizanskih jedinica poslao Đilasa da pronađe najbolji i najpogodniji teren za smeštaj Vrhovnog štaba . Na tom putu je Đilas sa pratnjom u šumi zatekao dvojicu tamošnjih seljaka, koji su bili nenaoružani i koji su pokušali da pobegnu. Jedan od njih kojega su ubili bio je brat lokalnog četničkog komandanta i usledila je brza osveta. Već idućeg dana kolona Vrhovnog štaba je naišla na zasedu a meci su zujali oko Titove glave...

Milovan Planić, čovek koji je ubio Savu Kovačevića

PARTIZANSKA PROPAGANDA je posle rata ovaj dramatični događaj na Sutjesci opisivala kao "petu" ofanzivu. Tako je bežanija prikazivana kao herojski proboj. Tito je tada čvrsto verovao u sporazum sa Nemcima, da ga neće napasti posle pregovora u Zagrebu, zadržavši partizanske jedinice na teritoriji Durmitorskog platoa. Cilj nemačke komande je bio uništenje Jugoslovenske vojske u otadžbini i likvidacija đenerala Mihailovića. I dok su, nemačke armije napadale hercegovačke i crnogorske četničke formacije, Tito je oko 10. maja 1943. očekivao dolazak majora Hansa Ota, glavnog nemačkog pregovarača u Vrhovni štab. Milovan Đilas mnogo godina posle rata o tim događajima je svedočio: "Tito je uzbuđeno mašući pristiglim izveštajem, doviknuo Rankoviću i meni: 'To znači da Nemci lažu! Nikada nismo bili u većoj opasnosti.' Odlazeći od Tita Rankoviću sam dobacio, zajedljivo prema sebi koliko i prema Titu: Eto nam pregovora sa Nemcima. A Ranković uvređeno, manje na Tita i sebe nego na mene: 'Sad ne treba ništa pričati'." General Pavle Jakšić, komandant Sedme hrvatske divizije piše u svojim Memoarima:

"Ovolika doza 'pećinske' neodlučnosti i kolebljivosti Vrhovnog komandanta, koju smo uočili i teško osjetili svi mi učesnici Sutjeske a koja će se izrazitije osjetiti u Drvaru 25. maja 1944. nedopustiva je za funkciju vojnog komandovanja, koja treba da je oslonjena, na odlučnost, hrabrost i upornost, uvek a posebnou teškim uslovima." Nemci su zatim stegli obruč oko glavnine partizanskih snaga u dolini Sutjeske. General Ler, koji je komandovao ovom operacijom i koji se sa Titom kao vodnik u austrougarskoj vojsci zajedno borio u Velikom ratu, praktično uništava ostatke Titove gerilske vojske. Nastupila je panika. Đilas se sakrio, dok se Tito sa Davorjankom Paunović i grupom najbližih saradnika izvlači preko Zelengore...

"Niko nikada nije saznao kako i kuda se probio Tito, to je ostala tajna za nas partizane", svedočio je general Petar Popivoda, naglašavajući da je na Sutjesci poginulo 7.489 boraca i oko 4. 000. ranjenika. Nemački gubici su bili - 589 boraca.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Hrvatski komunisti ubili Ivu Lolu Ribara

GESTAPO I UNS (Ustaška obaveštajna služba) su posredstvom Pavelićevih ljudi ubačenih u Štab Andrije Hebranga, braće Rekvijem i Ludviga Luja Čačića, mesec dana ranije saznali da će Ivo Lola Ribar, član Politbiroa CK KPJ i sekretar Skoja, kao opunomoćnik Avnoja otputovati u savezničku vojnu misiju u Kairo.

U dobro planiranoj i izrežiranoj akciji "Trojanski konj", 27. novembra 1943. na Glamočkom polju, iznenada, pred samo poletanje za Kairo, na nebu se pojavio neprijateljski avion "hensel", koji je bombardovao partizanski "dornije 17", a koji je prethodno sa hrvatskom posadom prebegao spustivši se u blizini Livna. Ginu Ivo Lola Ribar, kapetan Donald Najt, major Robin Viterlej, engleski obaveštajci i jedan partizan.

Mladi Ribar trebalo je da sa Vladimirom Velebitom i Milojem Milojevićem poleti za Kairo, kao predstavnik Vrhovnog štaba u savezničkoj vojnoj misiji. O njemu se uveliko zuckalo kao Titovom nasledniku i ključnom čoveku u budućoj jugoslovenskoj državi koja je za dva dana trebalo da bude proglašena u Jajcu.

Ivo Lola Ribar

Kapetan Bil Dikin istog dana, 27. novembra, javlja svom šefu generalu Ficroju Meklejnu u Italiji: "... Avion napadnut od strane 'hensela', pred samo uzletanje. Viterlej, Najt i Ribar odmah poginuli od bombe. Miloje ranjen. Letilica uništena... Ribar je bio jedan od vođa nove Jugoslavije, predodređen za najvišu dužnost u budućoj upravi nove države. Sudbina ga je oborila na nekoliko koraka od mene. Vraćam se u Jajce. Uskoro detaljan izveštaj". (Dikin za Fitsa)

DANAS SE S PRAVOM postavlja pitanje: Da li se Tito uplašio moćne i nadolazeće porodice Ribar, koja je u tom trenutku ozbiljno pretila da ugrozi njegovu buduću neprikosnovenu vlast u Jugoslaviji?

Broz je o Lolinoj pogibiji progovorio mnogo godina kasnije na zatvorenoj sednici državnog i partijskog vrha u Karađorđevu krajem decembra: - Jednom prilikom kad smo razgovarali o Loli, Bevc me pitao: "Da li je istina da se Lola bavio obaveštajnim radom u Vrhovnom štabu, odnosno da se ponašao kao moj zamjenik i da je imao vezu sa Moskvom?" Ta priča je potekla od onih koji su mu "skovali" zavjeru i koji su krivi za njegovu smrt. Hebrangu i društvu iz CK KPH smetao je Lola i kada su saznali da leti za Kairo, preko ustaškog agenta i šifranta Čačića, ubačenog u Glavni štab Hrvatske, obavestili su Zagreb, kada i sa kojeg aerodroma poleće. Ivo Lola Ribar je žrtva Andrijine izdaje. Lola mu je smetao jer sam u njega imao povjerenje i odredio ga da nas zastupa kod saveznika, da se bori za priznavanje Avnoja kao legitimne vlasti u Jugoslaviju. To je Hebrangu smetalo pa je sa svojim "gazdama" u Zagrebu preko šifranta Čačića "otkucao" plan leta Lolinog aviona sa Glamočkog polja". (DSNO, Titov arhiv)

Da se tajna Lolinog smaknuća i nalogodavci ne bi otkrili, na Visu su početkom 1944. ubijeni krunski svedoci Lolinog izdajstva, braća Rekvijem, ustaški obaveštajci ubačeni u partizanske redove. Treći učesnik u ovoj zaveri Ludvig Čačić je tek 1952. otkriven i likvidiran po naredbi Steve Krajačića.

Vicko Krstulović

VICKO KRSTULOVIĆ, general, narodni heroj, organizator ustanka u Dalmaciji, koji je Lolu poslednji video i ispratio u rano jutro 27. novembra 1943. iz Livna, prema Glamočkom polju, u svojim "Memoarima" piše: "San o Jugoslaviji kao modernoj komunističkoj državi umro je onog dana 1943. kad je poginuo Lola, jer je on bio određen da zamijeni Tita, relaksira dogmatičnost Jugoslavije i od nje napravi moderniju državu nego što je ispala... Otišao je najpametniji čovjek iz naših redova..."

General Petar Popivoda, zamenik komandanta Ratnog vazduhoplovstva JA, koji je 1948. oteo avion i prebegao kod Sovjeta, za tragediju na Glamočkom polju optužio je "Tita i njegovu kliku": "Za vrijeme rata, mnogi istaknuti jugoslovenski partijski rukovodioci, među njima članovi CK KPJ, ginuli su tajanstveno. Može se sa sigurnošću tvrditi da za našu Partiju nema više tajni o stvarnim uzrocima smrti naših najboljih drugova. O ovome najrječitije govori slučaj izdaje i ubistva Iva Lole Ribara. Neposredno pred polijetanje za Kairo, što su znali Tito, Đilas, Kardelj i Ranković i njihovi engleski prijatelji iz vojne misije, doletio je ustaški avion i na zemlji uništio naš, ubivši Iva Lolu"...("Pod zastavom internacionalizma", broj 11. od 15. oktobra 1949.)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Žikica Jovanović Španac nastradao od partizanske ruke

ŽIKICA JOVANOVIĆ Španac, narodni heroj i komunista čiji su hici u Beloj Crkvi kod Valjeva 7. jula 1941. godine usmrtili žandarme Bogdana Lončara i Milenka Brakovića. Taj je datum smišljeno uzet kao početak partizanskog ustanka u Srbiji, iako u okolini u tom trenutku nije bilo, niti je viđen, nijedan okupatorski vojnik.

Prema zvaničnoj verziji, proslavljeni partizanski komandant i komesar Španac poginuo je 1942. u mestu Radanovce, u blizini Ražane, na putu Užice - Valjevo u borbi sa četnicima. Međutim, četiri decenije docnije počinju da se pojavljuju određene kontroverze kada je reč o njegovoj smrti. Nova otkrića upućivala su da je jedan od organizatora ustanka u Zapadnoj Srbiji stradao od partizanske ruke.

Prvi je progovorio LJubomir Nedeljković, borac Suvoborskog partizanskog odreda, koji je stidljivo tvrdio: "Žikica je od svojih ubijen prilikom šenlučenja nekolicine seljaka koji su se priključili partizanima..."

Žikica Jovanović Španac (desno)

Potom će se oglasiti proslavljeni general Radivoje Jovanović Bradonja, narodni heroj, oficir bivše jugoslovenske vojske, izjavom da je krajem 1941. dobio zadatak od Vrhovnog štaba i Tita lično, da Žikicu ubije, ali da tu naredbu nije izvršio. Po sopstvenom priznanju, u intervjuu za NIN 1979, u trenutku Žikicine smrti bio je u njegovoj neposrednoj blizini.

Najkonkretniji bio je Jovanovićev brat Dragoljub, oficir Ozne i golootočki zatočenik. On u svojoj knjizi "Muzej živih ljudi" tvrdi: "Žikicu je, po Brozovom naređenju, ubio Radivoje Jovanović, jer je Žikica bio popularan u narodu valjevskog kraja i nije mnogo poštovao naređenja i direktive KPJ i Tita".

I VLADIMIR DEDIJER, Titov biograf i nesporno čovek koji je najbolje poznavao istoriju partizanskog pokreta, takođe je pisao da su Španca ubili partizani. Povod za Jovanovićevu likvidaciju on je vezivao za imenovanje Josipa Broza Tita za generalnog sekretara KPJ i njegovog tajanstvenog boravka u Španiji. Naime, u Barseloni je 1937. održana Konferencija KPJ, na kojoj je nakon smene i hapšenja dotadašnjeg sekretara KPJ Milana Gorkića, data podrška Petku Miletiću za novog sekretara KPJ, a ne Josipu Brozu Titu.

Iako Žikica nije bio učesnik ove konferencije, jer je u Španiju došao tek početkom 1938. godine, on se Titu i novom rukovodstvu zamerio zbog bliskosti sa Živojinom Pavlovićem, članom CK KPJ i bliskim saradnikom Milana Gorkića. Pavlović je bio antistaljinista i krajem 1940. godine je napisao knjigu "Bilans sovjetskog termidora" u kojoj je opisao staljinistički teror i čistke u kojima su stradali njegovi drugovi, zbog čega su ga partizani streljali u oslobođenom Užicu, u jesen 1941. godine.

Radivoje Jovanović Bradonja

"Tito je osudio Žikicu Jovanovića Španca na streljanje, zbog neizvršenog borbenog zadatka", svedočio je u svojim memoarima general Pavle Jakšić, naglasivši da je i on bio "osuđen na smrt streljanjem za navodno dezerterstvo i kukavičluk".

General Jakšić tvrdi da mu je Momčilo Dugalić 1957. godine poverio: "Tebe su, Pavle, 1942. tvoji planirani da likvidiraju na Jahorini, zbog navodne neprijateljske delatnosti protiv NOP-a, kao i generala Novakovića i britanskog agenta Atertona..."

Sličnu sudbinu kao i Španac doživeli su i učitelj Čeda Milosavljević i lekar Miša Pantića, dvojica komunista koji su 7. jula, na vašaru u Beloj Crkvi, govorili okupljenom narodu. Čedu Milosavljevića su njegovi partijski drugovi kao trockistu osudili na smrt, i četiri meseca posle toga ostavili mu pištolj da se sam ubije, što je on i učinio, pucajući sebi u glavu. Doktor Pantić je poginuo u jednoj od prvih borbi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

SLAVIMO ĆIRILA I METODIJA: Danas važe ovi običaji, jedan se posebno odnosi na decu