POČINJE OBNOVA MEMORIJALA NA STAROM SAJMIŠTU: Dogodine kreću radovi na mestu našeg velikog stradanja u Drugom svetskom ratu

V. C. Spasojević

28. 11. 2021. u 14:30

REKONSTRUKCIJA Centralne kule na Starom sajmištu, na mestu gde se nalazio najveći koncentracioni logor u jugoistočnoj Evropi, definitivno će početi dogodine i za to je u budžetu opredeljeno 186 miliona dinara.

ПОЧИЊЕ ОБНОВА МЕМОРИЈАЛА НА СТАРОМ САЈМИШТУ: Догодине крећу радови на месту нашег великог страдања у Другом светском рату

Spasićev paviljon, Foto N. Fifić

Ovo su za "Novosti" potvrdili u Ministarstvu kulture i informisanja.

Pošto je, na predlog tog ministarstva, Vlada 3. novembra izabrala v. d. direktora Memorijalnog centra "Staro sajmište" i formirala upravni i nadzorni odbor, do kraja godine nova ustanova kulture dostaviće plan rada za 2022. NJime će, kažu u ovom resoru, biti predviđene aktivnosti Memorijalnog centra, a pre svega početak rekonstrukcije i sanacije Centralne kule. U njoj će se nalaziti trajno sedište memorijala, za čijeg je v. d. direktora nedavno imenovana dr Krinka Vidaković Petrov. 

Dr Krinka Vidaković Petrov, Foto privatna arhiva

Dok se radovi na Kuli ne okončaju, ustanova će privremeno biti smeštena u staroj kožarskoj školi, u neposrednoj blizini. Za radove na adaptaciji i prilagođavanju privremenog objekta Ministarstvo je izdvojilo 4.898.435 dinara i oni su gotovi.

- U ovom prostoru, pored kancelarija za zaposlene, biće i prostor za realizaciju programskih aktivnosti, skupova i konferencija, dok se Centralna kula ne stavi potpuno u funkciju - dodaju u Ministarstvu.

Logoraši na Starom sajmištu, Foto Privatna arhiva

- Do kraja godine biće završena i izrada tehničke dokumentacije za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju Kule. Projekat realizuje Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Početkom naredne godine Zavod za zaštitu spomenika završiće izradu projektne dokumentacije i za rekonstrukciju i sanaciju Italijanskog paviljona. Na osnovu toga biće procenjeni troškovi i faze za buduće izvođenje radova.

Centralna kula na Sajmištu, Foto N. Fifić

Nekadašnji Sajam, čija je gradnja počela 1937, imao je, pored Centralne kule i Italijanskog paviljona, još i Mađarski, Rumunski, Čehoslovački, Spasićev paviljon, zatim Turski, Ribarski, "Filipsov" i Paviljon Nemačkog rajha, kao i "Škodin" čelični padobranski toranj, najviši u to vreme u Evropi. Upravo sa Sajma je "Filips" emitovao, 1938. godine, svoj prvi TV program na Balkanu. Izgradnju Jugoslovenskog paviljona za koncerte prekinulo je izbijanje rata, a već u decembru 1941, paviljoni su adaptirani u objekte za konc-logor.

Paviljon Nemačkog rajha na Sajmištu, Foto privatna arhiva

Novi Memorijalni centar, na koji se godinama čeka, biće posvećen sećanju na žrtve Jevrejskog logora Zemun, koji je prvi uspostavljen, zatim Prihvatnog logora Zemun (radi od proleća 1942, posle masovnog ubistva gotovo svih zatočenih Jevreja) i Jevrejskog prolaznog logora Beograd - Topovske šupe. Samo na Sajmištu, u toku Drugog svetskog rata, ubijeno je ili umrlo od gladi, zime i bolesti više od 10.000 srpskih civila, partizana, četnika, ratnih zarobljenika, više od 6.500 Jevreja, kao i više stotina Roma. Tome je prethodilo odvođenje na streljanje oko 5.000 jevrejskih muškaraca, mahom iz Beograda i Banata, iz logora Topovske šupe. Tu je bilo zatočeno i oko 1.500 Roma, od kojih je većina ubijena.

Zgrade na Sajmištu trunu pod ključem, Foto Z. Jovanović

Osnovna delatnost nove ustanove kulture, podsećaju u Ministarstvu, biće obavljanje muzeološke, obrazovno-vaspitne i naučnoistraživačke delatnosti.

Foto N. Fifić

Nalazio se na teritoriji NDH

PROSTOR Starog sajmišta jedan je od poslednjih logora iz Drugog svetskog rata koji je i dalje neobeležen. Na mestu kompleksa koji se nalazio na teritoriji NDH, iako su ga vodili Nemci, posle 1945. godine niklo je stambeno naselje. Godinama su tu radili restorani, teretana, sportska dvorana...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)