FELJTON - BROZOVA DVOSTRUKA PRLJAVA IGRA: Tito - Ne može svako da priča sve što mu padne na pamet

PRVOG dana decembra 1971. godine održana je sednica Predsedništva CK SKJ. Noć uoči sastanka hrvatski vrh je proveo sa Brozom, sve do zore.

Tito i Edvard Kardelj, Foto arhiva "Novosti"

Na početku sednice niko od prisutnih nije znao rezultat tih razgovora. Nagađalo se da će ceh platiti ili rukovodioci Hrvatske ili Srbije. Mnogi su se šalili - zar 1. decembar nije dan ujedinjenja Jugoslavije?

Lepota novinarstva je često i u neznanju. Ne mislim bukvalno, već govorim o neupućenosti u spletke ili mreže koje se u politici pletu mimo javnosti. Prevelika saznanja neminovno jačaju samocenzuru, koja često može da bude opasnija od zvanične cenzure. Kod zvanične cenzure - gledaš kako da je izbegneš, da joj podvališ, da kažeš nešto između redova. Kod samocenzure pak - osećaš odgovornost da ne otkriješ nešto što su ti ljudi rekli u poverenju. Kajanje nikad ne gine.

U mom slučaju ono je vezano za događaj u samom Karađorđevu. Da sam o tome dublje razmišljao, a ne čuvao samo kao zanimljivu priču, mogao sam već tada da analiziram svaku reč i svaki postupak Josipa Broza sa mnogo više opreznosti.

GLAVNI urednici iz Beograda i Zagreba, naime, bili su pozvani na sednicu Predsedništva CK SKJ 1. decembra 1971. godine. Kada smo stigli u Karađorđevo, rekli su nam da je dvorana mala, ali da će nam u jednoj sobi u susednoj zgradi obezbediti da preko zvučnika pratimo tok sednice. Saznali smo da je vrh hrvatske partije bio tu i prethodnog dana. Sami - sa Brozom.

Došli smo sa zebnjom - ko će otići sa scene: srpsko ili hrvatsko rukovodstvo? I dok se čekalo na početak sednice, odjednom je zavladala tišina. Preko zvučnika smo prepoznali glasove Broza i Kardelja.

Kardelj je pitao predsednika: "Kako se okončao razgovor sa Savkom i Mikom?" Broz je odgovorio da je razgovarao s njima do četiri ujutro, ali bez rezultata. Oni su ostali pri svojim stavovima. Kardelj je dalje pitao: "Jesi li našao ko će drugi, pre tebe, pokrenuti 'hrvatsko pitanje'?"

Broz mu je odgovorio: "Nudio sam Nikeziću, ali me je odbio, pozivajući se na to da je to 'jugoslovenski problem'."

NARAVNO, Broz i Kardelj nisu znali da je mikrofon na njihovom stolu uključen. I tek kada je televizija objavila storiju sa sastanka, mi smo videli da su Kardelj i Broz sedeli sami za stolom.

U jednom trenutku u našu sobu je kao bez duše uleteo kapetan iz obezbeđenja, besomučno je čupao kablove sa zvučnika i izleteo bez reči. Zatim je došao jedan iz odeljenja za štampu, rekao da u okolini ima dobrih čardi i da odemo tamo i sačekamo kada će sednica biti otvorena i za nas. Račune oni plaćaju.

Do podneva smo sedeli u jednoj čardi bez ikakvih vesti iz Karađorđeva. Pomislili smo da su nas zaboravili. Kada je postalo jasno da urednici neće biti pozvani na sednicu, preselili smo se na novosadsku Petrovaradinsku tvrđavu. Bez obzira na sve, atmosfera među nama je bila prijatna. Božo Novak, direktor "Vjesnika", i ja, glavni urednik "Novosti", najčešće smo odlazili do telefona, pokušavajući da iz Zagreba ili Beograda dođemo do nekih vesti. On je bio član CK SK Hrvatske, a ja Srbije. I ništa nismo uspeli da saznamo.

TRI dana posle sednice u Karađorđevu izdato je saopštenje Predsedništva u kojem je jasno stajalo da je Broz rekao: "Ne možemo dozvoliti da u našoj socijalističkoj zemlji deluju kontrarevolucionarne grupe."

I pri tome je kao žarište negativnih uticaja označena Matica hrvatske. Ukazano je na zalaganje za jedinstvo. Rečeno je da je osnovna opasnost od unitarizma, od nacionalizma i šovinizma, jer oni čine bazu klasnog neprijatelja. I pre Karađorđeva, na sednici Predsedništva CK SKJ, jasno je upućena i poruka medijima.

U saopštenju je rečeno: "Čvrsto smo rešili da greške ispravimo."

"Novosti" su u podnaslovu zabeležile i nešto od atmosfere. Pisalo je: "Posle oštrog početka - jedinstveno o svim pitanjima". Broz je i tada, ali i kasnije, mnoge svoje bitne i sudbonosne poruke rado saopštavao van sastanaka. Na mitingu u Labinu posle Karađorđeva rekao je i ovo: "Čvrsto smo rešili da energično i najodlučnije postupimo prema onima koji u naš narod unose smutnje, šire neistine i dezinformacije i klevetnički se odnose prema rukovodiocima koji su birani od strane naroda... a moraćemo da vodimo računa i ko i kako istupa na televiziji, jer ne može svako da priča sve što mu padne na pamet."

VEĆ tada je sve počelo da izmiče kontroli. U svakoj republici su se javljali i problemi sa ekonomijom. To doba se kasnije opisivalo kao vreme u kome je Broz "na reč" dobijao kredite. Naši problemi su nastali kada je Jugoslavija počela da se raspada, posebno zbog straha najrazvijenijih na zapadu zemlje da ne izgube prednost. Jer, već su gubile dah, a i one skromne ekonomske reforme sredinom šezdesetih godina oslobađale su i ljudske i ekonomske potencijale i jačale one koje su i u Drugom svetskom ratu bile skoro razorene.

Tada se solidno živelo, ali i radilo. Jugoslavija je u to vreme već bila otvorena zemlja.

Ostvareno je nemalo uspešnih kooperacija sa svetskim kompanijama. Sa rastom ekonomije, sa otvaranjem prema svetu, sa većom demokratijom nego ranije, ali i saznanjima da tržišni zakoni, koji su postepeno uvođeni, zahtevaju i veća znanja, a pogotovo veću efikasnost privrede - sve je to otvaralo put i republičkim razmiricama. Tačnije rečeno - izdancima partijskog nacionalšovinizma, koji je bivao sve otvoreniji, i sve opasniji po budućnost Jugoslavije.

Ostaje da istorija utvrdi da li se Broz pokajao što je podržavao takve ekonomske i društvene reforme. Jedno je sigurno - on je to uočavao i što je vreme više prolazilo, bivao je sve tajanstveniji, ali i rešeniji da republičke protivrečnosti smiruje smenama republičkih rukovodstava, umesto da podrži ekonomski razvoj nerazvijenijih.

ODGOVORE na mnoga pitanja našao sam u zapisima Dragog Stamenkovića i shvatio lukavstvo Brozove ponude da Nikezić faktički bude "tužilac protiv Hrvatske". Ovi zapisi potvrđuju da je Broz još u Karađorđevu 1971. imao jasan plan sa kojim ljudima želi da se obračuna i u Srbiji.

Dragi Stamenković otkriva šta je Broz jednom pitao Nikezića: "Tito je pitao Marka da li bi se Draža mogao pomeriti sa položaja predsednika srpske Skupštine, jer bi se tako otklonile smetnje o kojima mu je govorio Kardelj. Nikezić je odgovorio da je reč o izbornoj funkciji i da nije spreman da se upušta u rasprave o oportunosti takvog predloga."

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - DOGOVOR UZ PARTIJU PREFERANSA: Pogrom nad medijima su tražili Nikezićevi naslednici

02. 11. 2021. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - LATINKA PEROVIĆ TRAŽI KAZNU: Tito je temeljno pripremao smenu srpskog rukovodstva

01. 11. 2021. u 18:00

Feljton

1 2

FELjTON - ATAK NA "NOVOSTI" - KO JE KRATIO TITA: Jure Bilić je svoju ulogu tužioca odigrao do kraja

31. 10. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - SUKOB DVEJU STRUJA U SRBIJI: Policija hapsi dopisnika "Novosti" iz Užica

30. 10. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije