ГУЈОН СЕ САСТАО СА ЛАЗАНСКИМ: Договорена велика ствар за српство! (ФОТО)

Novosti online

02. 04. 2021. у 21:49

ДОПУНСКЕ школе српског језика, које ће похађати српска деца која живе у Русији, требало би да почну са радом од септембра у три руска града: Москви, Санкт Петербургу и Сочију, рекао је Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, који је са делегацијом Министарства спољних послова у шестодневној посети Русији.

ГУЈОН СЕ САСТАО СА ЛАЗАНСКИМ: Договорена велика ствар за српство! (ФОТО)

Фото: Архива Новости

Гујон је подсетио да су такве школе у Русији постојале до пре две деценије, а како је нагласио сада се поново појавила потреба за тим.

- Нама је изузетно важно да српска деца знају и уче српски језик, јер је језик у сржи идентитета. Без језика нема идентитета и идентитет се губи због незнања језика. Те везе су веома битне и то не само због породице. Видели смо у неким земљама да нека деца не знају српски језик и не могу да разговарају са баком и дедом. То је заиста тужно. Ако посматрамо на дуге стазе онда се губи и та веза и нит са Србијом. Када је језик ту - онда је и идентитет ту, онда постоји и жеља за обиласком Србије, а понекад и за повратком у Србију. То је, свакако један од наших циљева и ја сам срећан што ћемо интезивно радити у наредних шест дана ка остваривању ових циљева - рекао је Гујон.

Он је подсетио да допунске школе српског језика већ раде у многим земљама, али је истакао да је  „Руска Федерација и симболично важна, зато што су Срби и Руси пријатељски народ“.

- Срби се овде осећају као да су домаћини и заправо то и јесу. И баш у таквим, добрим, околностима нема изговора да не радимо на покретању таквих школа, јер је то у интересу и Срба и Руса. Има и случајева да Руси или Рускиње који су у браку са Србима желе да науче српски језик, како би могли да са тазбином и са децом разговарају на том прелепом и милозвучном језику - рекао је Гујон.

Према његовим речима, допунске школе српског језика раде тамо где постоји српска дијаспора: у Француској, Швајцарској, Аустрији, Канади, Америци и другим земљама, а Управа за сарадњу са дијспором и Србима у региону жели да помогне да се такве школе оснују и другим земљама, где живе наши људи.

- Није баш лако основати школе, али ми имамо то искуство. Имамо и финансијску подршку за просторије, за наставнике, за опремање и онда треба све то да искористимо и да усредсредимо нашу енергију ка том циљу - каже Гујон.

Као пример он је навео Словенију, где је пре три године покренута идеја о допунским школама и где се предвиђало да ће је похађати 300 до 400 деце, али су те бројке вишеструко премашене.

- Сматрало се великим успехом ако би тај број деце у Словенији учио српски језик. Нико није знао какав ће бити одзив, а одзив је био огроман – 1.600 деце, што значи четири пута више него што се очекивало. Исто покрећемо то и у другим земљама - додао је Гујон.

Проблем је, наводи Гујон, што се не зна тачан број српске дијаспоре у Русији и многим другим земљама, пошто не постоји обавеза пријављивања српских грађана амбасади наше земље приликом доласка у одређену државу.

- Знамо за оне који су се пријавили амбасади, али не и где се налазе они који се не пријављују. Тако да ћемо видети кад будемо покренули ту иницијативу колико ће се деце и родитеља пријавити, али ја верујем да ће бити довољно за покретање макар три школе у Руској Федерацији. Оптимистичан сам и вођен искуством из других земаља мислим да можемо то да остваримо, а онда да од септембра говоримо у Москви не само на прелепом руском језику, већ и на српском - нагласио је Гујон.

Он такође наводи пример Малте, где се није знало колико Срба живи у тој земљи и колико ће деце бити заинтересовано да се упише у допунску школу, али се испоставило да је више од 150 малишана изразило жељу за учењем српског језика.

- То нам импонује, то нам показује да оно што радимо има смисла, а најбитније је да можемо да реално, конкретно и на терену да помогнемо тој деци. Ако то урадимо ми смо променили не само живот те деце, тиме што ће перфектно научити језик својих предака, своје отаџбине, него је то и поглед на свет, то је део личне историје, део идентитета и то нема цену, то је нешто непроцењиво - нагласио је Гујон.

Српска делегација, коју предводи Гујон, данас се у Москви састала са амбасадором Србије у Русији Мирославом Лазанским и српским дипломатама како би разговарали о покретању допунских школа српског језика у тој земљи, а такође и са представницима наше дијаспоре – привредницима и студентима. Очекују их и састанци са представницима руских инстутуција.

Гујон истиче да је изузетно важан сусрет са српским привредницима, који је одржан у амбасади Србије у Москви, због размене искустава и чињенице да они запошљавају наше људе.

- Они дуго раде у Русији, имају искуство и желели смо од њих да чујемо како функционише српска дијаспора, како функционише српски бизнис, како се одвијају српски и руски односи, шта би било потребно да се унапреди, шта функционише добро, а шта лоше, где су проблеми и слично. Да чујемо од њих све то и да онда ми учимо од њих, јер то су људи који живе у „реалном“ свету, који познају наше раднике, који познају Русе, Русију и руски ментатлитет и који знају како ствари функционишу и како се наши односи развијају овде на терену у Русији - закључио је Гујон.

(Спутњик)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (3)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024