ДА ЛИ ЈЕ ВУЧИЋ КАО ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ НАЈВЕЋИ СТРАХ ЊЕГОВИХ ПРОТИВНИКА?

ДА ли се противници Александра Вучића сада плаше његовог деловања из опозиције? Да ли им смета могућност да са позиције опозиционог лидера настави да учествује у политичком животу, критикује нову власт, обраћа се грађанима, учествује у скупштинским расправама? Управо ова питања отвара ауторски текст објављен у листу „Данас“, у којем се, у контексту спречавања Вучићевог политичког повратка, помињу оптужнице.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ

У тексту под насловом „Вучић је признао пораз да би се вратио на власт“, чији је аутор Александар Ђикић Нишки, разматра се политичка будућност Александра Вучића након пораза на парламентарним изборима 25. октобра.

Аутор износи тезу да Вучићево признање изборног пораза не значи и његов одлазак са политичке сцене, већ да би могло да представља почетак покушаја повратка на власт.

Фото: Принтскрин

Међутим, посебно привлачи пажњу начин на који аутор предлаже да се такав сценарио спречи.

- Они ће инсистирати на позицији „једине странке“ у парламенту, а он на статусу „лидера“ опозиције. То самозвање треба одмах прекинути оптужницама и кристално јасним доказима - наводи се у тексту објављеном у „Данасу“.

Фото: Принтскрин

Аутор претходно говори и о „брзој реакцији реформисаних институција“ и доказивању наводних непочинстава, користећи чак и израз „сребрни метак“ за оно што сматра неопходним одговором на политички утицај Вучића.

Зашто се, међутим, потреба за подизањем оптужница доводи у везу баш са могућношћу да Вучић настави да делује као лидер опозиције? Да ли се иза таквог става крије бојазан да би његово присуство у парламентарном животу могло да представља озбиљан политички изазов за нову власт?

Српска напредна странка изгубила је парламентарне изборе, али није нестала са политичке сцене. Према коначним резултатима Републичке изборне комисије, листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила је 103 посланичка мандата, чиме је задржала значајан број представника у Парламенту.

То отвара и питање улоге коју Вучић може имати у новом односу политичких снага.

Да ли се његови политички противници прибојавају могућности да Вучић из опозиције настави да окупља своје бираче? Да ли им представља проблем могућност да се из Скупштине чују његове критике будуће владе, њених одлука и потеза? И да ли је управо могућност да СНС остане снажна парламентарна опозиција разлог због којег се у појединим политичким анализама већ разматра како спречити Вучићев повратак на власт?

Изборни пораз променио је однос снага на политичкој сцени Србије, али није укинуо право поражених страна да учествују у политичком животу.

Управо зато посебно упада у очи инсистирање да се Вучићева позиција опозиционог лидера „одмах прекине“ оптужницама.

Да ли би Вучићево деловање из опозиционих редова, његови наступи и критике власти могли да постану политички проблем његовим противницима? Или аутор текста сматра да постоје конкретни докази о кривичним делима који би, независно од политичких околности, морали да буду предмет поступања надлежних институција?

Та разлика је од суштинског значаја.

Кривични поступци морају да буду засновани на конкретним доказима и закону, а не на процени да ли неко представља политичку опасност за актуелну или будућу власт.

Једно је захтевати одговорност за евентуално почињена кривична дела, а сасвим друго повезивати рад правосудних институција са потребом спречавања нечијег повратка на власт.

Управо зато формулације из објављеног ауторског текста отварају важно питање: где престаје легитимни захтев за одговорношћу, а где почиње посматрање кривичних поступака као средства политичке борбе?

Ако је Вучић изгубио изборе, зашто би могућност да остане политички активан као лидер опозиције била спорна? Зар опозиција нема право да контролише власт, поставља питања, критикује одлуке Владе и пред грађанима представља другачију политику?

Грађани су на изборима одлучили о расподели посланичких мандата. Студентска листа освојила је већину, док је Вучићева листа добила подршку више од 1,7 милиона бирача.

Ти бирачи такође имају право на парламентарно представљање, а посланици изабрани њиховим гласовима на политичко деловање у складу са законом.

Зато се након промене власти намеће питање: да ли је за поједине Вучићеве противнике довољан његов изборни пораз или би желели и да се онемогући његов даљи политички утицај? Да ли су хапшења од победе Студентске листе и оптужнице пре конституисања владе, једини начин да се спречи да Вучић и СНС заживе као опозиција, а самим тим и могућност да се врате на власт?

Одговор на то питање не може се извести само из једног ауторског текста. Али повезивање оптужница са прекидањем статуса опозиционог лидера свакако заслужује јавну расправу. Јер, демократска смена власти подразумева и право поражених да наставе политичку борбу из опозиције.

Препоручујемо

Политика

0 3

ВУЧИЋ О ДЕШАВАЊИМА У МАЂАРСКОЈ: Кажу "милијарде су нашли неком Орбановом", немојте да лажете

15. 11. 2026. у 11:17

Политика

0 3

МИЛОШ ВУЧЕВИЋ ОДГОВОРИО НА ЛАЗОВИЋЕВУ ИЗЈАВУ О ГАШЕЊУ СНС: "После тога би могли да раде шта хоће!"

15. 11. 2026. у 11:13

Колумне

0 54

НЕЋЕ МОЋИ: Апостоли под лажном заставом

15. 11. 2026. у 07:00

Политика

0 2

ВЈЕРИЦА РАДЕТА О НОВОЈ ВЛАСТИ: Блокадери не воле да се зову блокадерима, а две године су блокирали све у Србији

14. 11. 2026. у 21:09

Magazin

Jeziva istina o crvenim jogurtima, sokovima i karminima: Ako na deklaraciji vidite E120, jedete mlevene insekte!

2026-11-15 09:01:00

Svet

Šef aerodroma "pao" zbog Ajfona: Uzeo 1.650 evra, a sad će dugo da robija

2026-11-12 11:08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације