НЕЋЕ МОЋИ: Апостоли под лажном заставом

"Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови. И није чудо, јер се сам Сатана претвара у анђела светлости" (Друга посланица Коринћанима Светог апостола Павла)

Фото: З. Јовановић

"НАРОД може да преживи своје будале, па чак и амбициозне. Али не може преживети издају изнутра. Непријатељ пред капијама града је мање застрашујући, јер је он познат и носи своју заставу отворено. Али издајник се креће слободно међу онима унутар капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се у самим ходницима власти. Јер издајник се не појављује као издајник - он говори језиком блиским својим жртвама, носи њихово лице и њихове аргументе, и обраћа се нискости која лежи дубоко у срцу сваког човека. Он разграђује душу народа, ради тајно и непознато у ноћи како би поткопао темеље града, и инфицира политичко тело тако да оно више не може да се брани. Убице се треба мање бојати. Издајник је куга."

Овај Цицеронов цитат, колико год био апокрифан (ради се заправо о одломку из романсиране Цицеронове биографије "Гвоздени стуб" америчке списатељице Тејлор Колдвел), толико је и тачан. Уосталом, и јесте написан на основу неколико истинитих упозорења овог великог мислиоца забележених у његовим Беседама против Катилине. Заиста, права опасност по Цркву нису они који је нападају споља. Слободан Георгиев, на пример. "Сви се питају зашто у последње време нигде нема српског патријарха Порфирија, јер се очекивало да се појави у јавности после последњих политичких догађаја и промена", пише он у "Времену". Нетачно скроз-наскроз. Прво, не питају се сви. Ја се, на пример, не питам то уопште, а верујем да се ни многи међу вама који ово читате то нису упитали. Питање је зашто се он пита. Друго, зашто би се очекивало да се патријарх оглашава о политичким догађајима и променама? Како сами кажу, он "није надлежан" за тако нешто. "Можда је разлог томе што са својим сарадницима ради на извештају о томе на који начин је потрошио скоро два милиона евра добијених од Владе Србије", изнедрио је аналитички ум Георгиева. Стари и одвећ изанђали, али изнова и изнова рабљени шаблон за блаћење Цркве по принципу "поповилопови". Ово не може озбиљније угрозити Цркву, јер плодно тле се може наћи само међу онима којима је Црква већ мрска. Исто као и његове раније оптужбе о Патријаршији као леглу КГБ агентуре. Он је "познат и носи своју заставу отворено".

Исто је и са новосадским професором из Бањалуке који би цркве претварао у пабове. Тај лавеж се далеко чује, али никога не плаши, јер је јасно о каквом се псу ради.

Слично је и са разним оптужбама екскомуницираног Благоја Пантелића попут оних да је Храм Светог Саве изграђен без дозволе и да је "небезбедан", те да је патријарх у свој џеп ставио новац прикупљен од прилога људи који су дошли да целивају појас Пресвете Богородице. Ни Пантелић, чија је мржња одавно огољена, не може оваквим бљувотинама посејати семе сумње у црквеном народу. И он је препознат и "носи своју заставу отворено". Права опасност су они који су и даље огрнути јагњећом кожом, они који под плаштом љубави за Цр- кву и веру Христову сеју сумњу међу верним народом и одвраћају га од Цркве. Попут пензионисаног (неканонски рукоположеног) свештеника Ненада Илића, који позивајући се на саборност сеје раздор, глумећи љубав шири мржњу, ограђујући се од политике исијава политикантство.

Или Феђа Димовић, верник СПЦ, који тело Христово, што Црква јесте, и Синод назива "црквеном администрацијом", а његове чланове дели не по некој теолошкој него по политичкој линији. Штавише, оптужује их да су стали на страну мафије, што их чини злочинцима. По тој логици, он је изабрао да стане на страну Јова Бакића, који Светог Николаја Жичког ставља у исти ранг са бискупом Алојзијем Степинцем.

Или академик Радомир Саичић, који жали што словеначки суд није строже казнио српског патријарха који, такође, српске владике на "достојне" и "недостојне" дели искључиво по поли- тичкој линији.

А онда се јави један активни ђакон да то све релативизује: "Није свака критика неког свештенослужитеља напад на Цркву. Чак ни физички напад или јавно вређање некога у мантији, ма који чин имао, не мора бити напад на Цркву. Критика, увреда или напад на неког у свештеном чину може имати врло лични карактер". Да, али овде се не ради о личној мржњи. То је јасно ономе ко хоће да види. Зар црквено учење оправдава мржњу, ако је она "врло личног карактера"? Лажни апостоли, то је права опасност.

Препоручујемо

Политика

0 3

ДА ЛИ ЈЕ ВУЧИЋ КАО ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ НАЈВЕЋИ СТРАХ ЊЕГОВИХ ПРОТИВНИКА?

15. 11. 2026. у 00:19

Политика

0 1

ВЈЕРИЦА РАДЕТА О НОВОЈ ВЛАСТИ: Блокадери не воле да се зову блокадерима, а две године су блокирали све у Србији

14. 11. 2026. у 21:09

Политика

0 1

"НИСАМ ПЛАЋАО РЕКЕТ Н1, НИТИ ЋУ ПРВОЈ И РТС-У" Вучић о ситуацији у медијима у Србији

14. 11. 2026. у 19:10

Политика

0 1

"БИЋЕ СТРАХОВИТО МНОГО ПРОМЕНА У НАШОЈ СТРАНЦИ" Вучић открио шта се спрема у СНС-у

14. 11. 2026. у 19:03

Svet

Šef aerodroma "pao" zbog Ajfona: Uzeo 1.650 evra, a sad će dugo da robija

2026-11-12 11:08:00

Svet

Magijska zamka na ulici! Prišla devojci i rekla joj reč o porodici, kasnije ostala je bez 110.000 evra i dragulja

2026-11-12 08:23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације