ДО МАНДАТА НА СВОЈЕ ПРЕЗИМЕ: Шта би донеле отворене листе на изборима?

ПРЕДЛОГОМ да се на наредним изборима у Србији гласа по пропорционалном систему као и до сада, али уз увођење отворених листа, што подразумева да гласачи заокружују и имена појединаца, кандидата странака за посланике, председник СДПС Расим Љајић наговестио је у ком би правцу могле да иду будуће промене правила у изборној трци. Иако се у нашој земљи годинама полемише о увођењу новина око гласања, догодиле су се само две веће промене - смањење изборног цензуса са пет на три одсто пре две године, као и одлука да посланички мандат припадне појединцу, а не партији, што је уведено 2011.

Архива

У нашој земљи се више од две деценије гласа по пропорционалном изборном систему, са Србијом као једном изборном јединицом и затвореним изборним листама. То значи да се гласа за листу, а не појединце. Гласачи на огласној табли бирачког места могу да виде кога су странке кандидовале за 250 посланичких места, али нема директног гласања за одређеног кандидата. Овај изборни модел уведен је као прелазно решење после 5. октобра 2000, а задржао се 23 године.

У интервјуу за "Новости" Љајић је указао да су када постоји политичка криза, избори увек најбоље решење, и додао да би разговори и дијалог - на који је део опозиције која недељама организује протесте "Србија против насиља позвао председник Александар Вучић - требало да буду посвећени и усаглашавању око новог модела изборног закона.

- Ако се око нечега слажемо, то је да овај закон није добар и да су његове промене нужне - истакао је Љајић.

ЦеСИД је раније предлагао промену изборног система, увођење 250 изборних јединица, персонализованог бирачког листића на коме би бирачима била остављена могућност да гласају и за конкретног кандидата, а не само за политичку странку или изборну листу.

- Наш предлог полази од тога да у једној великој мери задовољи географску репрезентативност, као и репрезентативност мањина и политичка репрезентативност, да се подигне ниво комуникације између изабраних представника и грађана, да се подигне одговорност изабраних представника и да се примене правила игре која би посредно утицала и на промене у самим политичким странкама - објаснио је за "Новости" Бојан Клачар, из ЦеСИД. - Према нашем предлогу странка је освојила онолико гласова колико су збирно освојили њени кандидати у изборним јединицама у којима су се кандидовали, уместо актуелног принципа у коме укупан број листића на којима је заокружена једна изборна листа представља укупан број гласова које је она освојила у тој изборној јединици. Представник грађана постаје онај кога изаберу грађани, а не странка, а на основу ранг-листе кандидата по проценту освојених гласова.

У анализи коју је ЦеСИД радио с намером да образложи зашто је потребна промена система наводи се да у Београду живи мање од четвртине укупног становништва, а да у парламентарним сазивима буде око 35 одсто посланика Београђана, а да око 1,5 милиона бирача нема свог представника у Скупштини Србије. Наводи се и да у изборном процесу бирачи више воле да гласају за појединце који личним квалитетима дају гаранције за програм за који се залажу.

И професори Факултета политичких наука су у више наврата указивали да нема идеалног изборног система, али да би најважније било да се укину затворене листе и да се гласа за појединце, а не искључиво листе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације