НЕЋЕ МОЋИ: Фаренхајт 451 у Украјини

Филип Родић

26. 02. 2023. у 09:00

У ЧЕМУ је разлика између рециклирања и спаљивања књига? Само у семантици, посебно у украјинском случају.

НЕЋЕ МОЋИ: Фаренхајт 451 у Украјини

Фото З. Јовановић

ЗАМИСЛИТЕ да је неко некада у афирмативном духу написао следеће: "Стотине људи чека у подруму концентрационог логора Аушвиц да буде претворено у кашу. Људе, од Јевреја, преко Рома, до Руса и Пољака предале су њихове комшије желећи да окрену леђа заједничком животу и окрену се животу у оквиру сопствене нације. Ти људи биће претворени у сапун, абажуре за лампе, њихови златни зуби биће повађени, а профит ће послужити за ратни напор." Колико год ово страшно звучало, та ужасна истина је задесила милионе људи. Да је Трећи рајх победио, вероватно би се то сматрало добрим, али на срећу није.

Не верујем, међутим, да је у време трајања рата икоме у нацистичкој Немачкој овако нешто пало на памет да напише, или каже. Ни ноторном Јулијусу Штрајхеру, главном уреднику нацистичког недељника "Штурмер", ни министру информисања Јозефу Гебелсу. Данас, у јеку рата који све више наликује Другом светском, амерички Еј-Би-Си њуз с одушевљењем пише нешто врло слично: "У подруму књижаре Сјајво у Кијеву, стотине књига на руском језику на гомили чека да буде претворено у кашу. Књиге - од класика руске литературе, детективских романа преведених на руски и совјетских уџбеника - донирали су Украјинци који су окренули леђа руској култури да би пригрлили сопствену. Књиге ће бити рециклиране и претворене у текстове на украјинском језику, или друге производе, а профит ће бити употребљен за подршку ратном напору."

НЕ МОЖЕ се правити поређење између људи и књига, помислиће неки и замерити ми преувеличавање које превазилази сваку границу доброг укуса. Можда су у праву, али нека то прво објасне немачком протестантском теологу Дитриху Бонхеферу, који је у јеку нацистичког спаљивања књига јавно подсетио на пророчке речи песника Хајнриха Хајнеа да "тамо где се спаљују књиге, на крају ће се спаљивати људи", па је живот окончао у концентрационом логору Флосенбург, вероватно спаљен. Уосталом, у веродостојност тих речи нас је на трагичан начин уверила и историја. Мора се пак признати да је у модерној Украјини процес био обрнут - тамо су одмах кренули од људи (на пример оних спаљених у Дому синдиката у Одеси 2. маја 2014. године), па прешли на књиге.

Да би својим читаоцима ово учинили прихватљивим, новинари Еј-Би-Си њуза истичу да око 75 тона књига, односно око 150.000 наслова (биланс од јула) није спаљено него "рециклирано" и цитирају предузетницу Нађу Кибенко која предводи подухват: "Ми књиге не спаљујемо, ми им само дајемо други живот." Онда је све у реду! Рециклажа је у модерном свету сасвим прихватљива, повољна и пожељна. Чак је и еколошки позитивна, јер се не испушта проклети угљен-диоксид у атмосферу, па се не доприноси ефекту стаклене баште и загревању Земље. Да је данас жив, Хајне би вероватно морао да објашњава да тамо где се рециклирају књиге, сутра ће се рециклирати људи.

Да ствар буде још луђа, спаљивање, пардон, рециклажу књига данас не подржавају само украјински екстремисти и модерни амерички "штурмери", него чак и удружења којима би књиге требало да су светиња над светињама, попут ПЕН Америка, које декларативно за циљ има "да слави и брани слободу изражавања" кроз промоцију књижевности и људских права.

Е, тај ПЕН Америка је у децембру 2022. објавио да се "води културни рат" и да "Путин не жели само да контролише украјинску територију, него да избрише украјинску културу и идентитет".

ДА ЈЕ напад најбоља одбрана, опште је место и стога је неопходно прећи у офанзиву. Како ћемо то урадити? Па тако што ћемо ми први уништити руску културу, спалити, пардон, рециклирати њихове књиге, исећи њихове споменике (који се вероватно такође могу рециклирати) и тако можда добити прилику да победимо у том културном рату. Проблем је, међутим, што није познато да је Путин спалио иједну књигу, или уништио иједан споменик који припада некој "другој култури". Осим, наравно, ако ПЕН Америка, Еј-Би-Си њуз и слични културним ратом не сматрају један од декларисаних циљева Специјалне војне операције - денацификацију.

Као и сваки рат, и овај културни има своје војнике. Еј-Би-Си њуз у својој репортажи цитира једног од њих, студенткињу из Кијева Олександру Коваленко, која каже да јој се "руски језик гади". Један од официра у том рату, шефица Украјинског форума у тинк-тенку Четам хаус, за Еј-Би-Си њуз објашњава: "Они желе да прекину са свим што има везе с руским светом, било да се ради о језику, култури, па чак и верском календару." "Рециклиране књиге у Кијеву су само један симбол овог" културног рата, наводи амерички медиј, додајући да су "промењена и имена улица и тргова и срушене статуе совјетских лидера". А чиме су замењена та имена и статуе? Именима и статуама оних који су се и у прошлом извлачењу прославили спаљивањем људи и књига попут Степана Бандере и Романа Шухевича.

"Мора да има нечега у тим књигама, ствари које не можемо ни замислити, због којих би жена остала у кући у пламену; ту мора бити нечега, не остајеш ни због чега", мисли су којим започиње освешћавање главног јунака Гаја Монтага из култног романа Реја Брадберија "Фаренхајт 451". Монтаг је у дистопијском свету који описује Брадбери био ватрогасац, а пошто у том свету више није било пожара, његов задатак је био да спаљује књиге (и понекад људе). Дистопија је стигла у Украјину. Са Запада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (6)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)