ЈЕДИНА БРИГА - СПАС СРБИЈЕ: Такова војска није могла бити побеђена

Арчибалд Рајс

10. 02. 2021. у 18:00

КАДА су ми понудили да одржим једно јавно предавање у Београду, устезао сам се мало, иако сам живо осетио лепо искушење да у најзад ослобођеној престоници, баш ја отпочнем циклус њених интелектуалних забава.

ЈЕДИНА БРИГА - СПАС СРБИЈЕ: Такова војска није могла бити побеђена

Фото Архива

Већ више од четири године има како сам и одвикао говорити јавно, већ више од четири године има како су ме страховити догађаји и музика топова натерали на ћутање. Затим, никад не бејах говорник, а зар ме бављење на положајима, где се тако мало беседи, није одвикло од језика којим се збори у дворанама за јавна предавања? А шта да вам причам? Да ли да вас занимам о злу, за које се не може имати довољно речи, злу чији сам сведок био и које сам бележио?

Одиста не, јер сте ви довољно патили од зла и очигледно, имате права да више о злу и не чујете. Да вам говорим о борбама којима сам присуствовао? Не бих то умео; нисам стратег док ви имате људи стручњака који треба о томе да говоре, као и беспримерној храбрости ваше војске. Али, може бити, занимаће вас размишљања која су се рађала, има ево већ четири године, у духу човека који је, бацајући се у борбу, имао само једну једину мисао: служити оној ствари коју сматра за праведну, велику и лепу. Та размишљања желим да изнесем пред вас, без нарочитих претензија, молећи вас да ме извините ако речи буду изостале иза добре воље која их је диктирала.

ДА ли пред вама треба да помињем хероизам ваших војника? Не верујем. Ви га познајете, ваше ослобођење од ропства најбољи вам је доказ њихове храбрости. Верни друг ваших војника, ја сам је констатовао хиљадама пута. Видео сам ваше трупе на Гучеву, на Мачковом камену, на Кајмакчалану, на Редуту, на коти 1212, на "Трн Зуба" на Соколу, на Кучковом камену, и увек и свуда сам опажао исто: мирну храброст, чији је узрок љубав према земљи, жарка љубав према домовини. Такова војска није могла бити побеђена, она је морала најзад победити. Очигледно, није само та храброст допринела да српска војска учини дела, која су цео свет испунила дивљењем и поштовањем. Много је учинила и братска дисциплина у редовима ваше војске. Много је учинио и утицај вођа; и данас, када је победа наша, ваља да се сетимо и оних који су припремили у миру и тишини велико дело ослобођења српске земље. Имао сам преимућство да врло, врло често посећујем наше велике вође. Примали су ме као пријатеља, и они се неће љутити на мене ако им данас, пред вама кажем све што сам мислио о њима.

На првом месту ваш поштовани краљ, славни вођа и стегоноша српског народа. Може ли се замислити племенитији лик, демократскија личност, од овог старца који, болестан, силази у ровове да умре или победи са својом браћом. Ви знате шта значи присуство Врховног команданта у рововима. Отуда пораз Поћорекове војске и ослобођење вашег Београда, тада први пут изгубљеног. Али оно што ви, сироти робови тада, нисте знали нити могли знати, јер су се ваши тамничари добро чували да вам то кажу, то је оно што је ваш краљ учинио за време повлачења кроз Албанију, сурову Албанију.

ПРОШАО је и он кроз њу, стар и болестан какав је тада био, у средини свог народа и својих војника, не хтеде их напустити, док они опет њега не хтедоше напустити, у најгорем искушењу кроз које му је народ прошао. Чувена четири вола остала су симбол у историји, симбол љубави према домовини и верности задатој речи. Ваш краљ Петар, који вас толико силно воли, и који воли толико и моју малу земљу Швајцарску, која га је гостољубиво примила, ушао је жив у легенду. Он је једна од оних лепих фигура, које су и одвећ лепе да би биле стварне, а које лебде над овим ратом. У свим земљама правде и слободе, причаће се деци у дуге вечери зимске: "Био једном један краљ, стари краљ, добар и демократски краљ, који је толико волео свој народ, да га није хтео напуштати, но је поделио са њима најбедније јаде који се описати не могу у једном повлачењу, суровијем и страшнијем од свих повлачења..."

Син се показао достојан оца. Увек у средини својих војника, делио је са њима све муке и бриге ових трију година изгнанства. Колико ли сам пута видео тог младог принца, прерано зрелог злом судбином, како обилази редове оних који спремају дефинитивно ослобођење своје земље, ваше велике отаџбине. За сваког је имао добру реч, која храбри и снажи. Зло га је само начинило још трпељивијег, још пунијег сажаљења према свима несрећама.

Никада нећу заборавити овог вођу под бомбардовањем у Битољу. Велики Карађорђе, онај који је ослободио Србију, морао би бити задовољан својим праунуком, храбрим какав је он мора бити, заузетим само једном једином бригом: добром и спасом Србије.

А ШТА да вам кажем о осталим вођама! Стално сам их виђао на послу и на делу. Неуморни, и ако у нервозном очекивању, радили су на ослобођењу народног тла. Историја ће поменути неке, који су се нарочито и истакли и одликовали у овој огромној борби за права и слободу. А то помињање у историји није тако мала ствар, када се зна да је са обе стране, и у пријатеља и у непријатеља, било толико много добрих вођа да је тешко разликовати њихове особене заслуге.

Међу именима, које ће историја посветити, наћи ћемо свакако и име војводе Мишића, као великог војника, изврсног човека и поузданог и доброг као пријатеља. Војвода Бојовић, у основи добар и поштен човек, безгранично одан, исто тако неће бити заборављен од српског народа који му дугује много. Исто тако и војвода Степа Степановић.

Примеру великих следовали су они, који су командовали мањим јединицама. Сви, без изузетка, показали су се достојни угледа и славе српске војске. Но сем војничких особина, показали су сви још и велике особине срца, који никада неће моћи заборавити они, који су имали част и задовољство да са њима буду. Дивизије Моравска, Дринска, Дунавска, стара Вардарска и све друге беху за мене прибежишта, где сам освежавао свој морал, који је понекад опадао у средини чисто позадинске вароши, Солуна, средини која умара нерве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)