РС - ЈЕДИНА ПОЛИТИЧКА И РАТНА ПОБЕДА: Српски народ није спреман да прихвати кривицу и казну за геноцид који му приписују господари света

Миливоје Павловић

15. 10. 2020. у 19:49

РС - ЈЕДИНА ПОЛИТИЧКА И РАТНА ПОБЕДА: Српски народ није спреман да прихвати кривицу и казну за геноцид који му приписују господари света

Владо Стругар / Фото Из књиге "Писма са двоструким дном"

ВЛАДО Стругар 5. новембар 2012. године шаље ново писмо Ћосићу:

Добрица, брате,

Данас, у Академији, уручена ми је књига "Босански рат".

Твој је поклон, с посветом братском, мени разлог захвалности, радости, поноса.

И читаћу је ускоро, чим завршим садашње (други пут) читање Твоје књиге "У туђем веку" и претходно прочитане књиге "Пишчеви записи (1992-1993)". Обе књиге сам читао да бих проверио степен тачности извесних мојих приказа и оцена појава, догађаја, исхода, такође, предметом и Твојих размишљања, беседа, поступака, написа.

Твоји дневнички записи су заиста горко отрежњујуће сведочанство о другој половини XX века, и првој деценији трећег миленијума. Тематски круг којим се бавиш обухвата бројне неуралгичне тачке наше новије историје, коју си добро разумео иако век осећаш као туђ. Србија и српски народ ступили су у том веку у период озбиљне егзистенцијалне угрожености. У посебно тешком положају је наша младеж, која осећа као неправедну казну медијску кривицу коју јој намеће западна пропагандна машинерија.

САСВИМ сам сагласан с Твојим ставом да српски народ није спреман да прихвати кривицу и казну за геноцид који му се приписује од господара света, од земаља и народа који су починили тешке зулуме по планети (укључујући и бомбардовање Србије и Југославије), а непрестано друге, поготову српске жртве, оптужују за најтеже злочине. Добро си приметио да су Срби једини народ - уз Роме и Јевреје - ком су масовно убијана и деца, од крагујевачког стратишта 1941. године до мале Милице Ракић у Батајници. Само у последњој оружаној акцији тог истог Запада, презриво названој "Милосрдни анђео", убијено је око осамдесеторо деце! Можда би неки од њих сутра били Пупини или Тесле? И упркос томе, "демократска" и "цивилизована Европа" лако се саглашава с америчким сатрапима да се Срби прогласе последњим нацистима европског XX века, да им се суди за геноцид од стране оних који су геноцидне акције више пута применили, и да нам се одузима 15 одсто територије која је колевка целокупног Српства...

РЕВИЗИЈА ДЕЈТОНА

РАТ верских фанатика - светих ратника против неверника, траје док се они не униште, а у бошњачком случају док се не остваре циљеви "Исламске декларације" Алије Изетбеговића: претварање јединствене Босне и Херцеговине у исламску државу! Садашње бошњачко залагање за своје ратне циљеве и ревизију Дејтонског споразума прети догађајима чије последице није тешко предвидети. Са партиципацијом Турске у бошњачкој политици и политици муслимана у Србији ступамо у процес реверзибилног обнављања Источног питања и парадоксалну инверзију историје - говорио је Добрица Ћосић.

ДОБРИЦА, соколе, нека стоји наслов "У туђем веку"; међутим, све што си Ти написао и објавио има вредност првостепеног, незаобилазног, неодољивог историјског извора, најуверљивијег приповедања о Србији, српском народу, Југославији, Европи, човечанству за друге половине 20. века и првог десетогодишта 21. столећа. Твоје књиге, Добрица, припадају споменутом добу као доживљено гледана и описана савременост, све говори родољубиви, филозофски, поетски, историографски; и нема сумње, добронамеран читалац весело ће казати: заиста, височанство у Српству јесте - Добрица Ћосић.

Добрица, дозволи да споменем: одвише си немилосрдан према себи; мени је жао, премда овај однос не умањује величанство твоје личности.

Добрица, молим Те: пренеси мој топао поздрав Твојој кћери Ани, јер од њене књижевне помоћи Теби доброта а њој срећа; поздрави и Твоју унучад.

Тебе поздрављам са највишим поштовањем и братском оданошћу, срдачно, најискреније.

Владо Стругар

Београд

Понедељак, 5. новембар 2012.

* * *

КЊИГА Босански рат, коју је 2012. године објавио "Службени гласник", значајно је сведочанство о рату који је Ћосић сматрао врхунцем југословенске трагедије. Уз њега писац ставља одредницу: "најсвирепији међунационални, верски и грађански рат на нашим просторима". Књига доноси документарну грађу о збивањима у Босни и Херцеговини од априла 1992. до средине децембра 1995, кад је у Паризу, под протекторатом Савета безбедности и Европске заједнице, потписан Дејтонски споразум. Ћосић је био сведок и учесник преломних догађаја, најпре као председник Савезне Републике Југославије, а делимично и после смењивања с те функције. Уз изводе из својих дневника и фрагменте различитих књига, Ћосић је у ово дело унео и бројна документа из личног фонда и службене архиве председника краткотрајне југословенске државе (СРЈ).

Босански рат, како је признао сам Ћосић, обележио је и значајан део његове личне судбине. Због тога је занимљиво пратити у овој књизи сагласје (и евентуални раскорак) начела Ћосићеве стваралачке поетике с принципима његове животне филозофије и примењене етике.

У КЊИЗИ се детаљно излажу јавни или прикривени циљеви зараћених страна и морално тешко одржива позиција међународне заједнице, али и заблуде, грешке и злочини све три ратујуће стране. Посебно место Ћосић је посветио јуначкој борби Срба за стварање и одржање Републике Српске, храбрости и способности политичког и војног вођства да одбрани слободу и национална права Срба. За Босански рат Ћосић каже да је "прескупа, али једина политичка и ратна победа српског народа у другој половини двадесетог века". Понавља ставове за које се залагао као председник СРЈ, а потом као утицајни културни првак и јавни радник: он је био за политички и историјски компромис и еволутивно, мирно решење српског питања, за конфедерацију три националне заједнице у Босни и Херцеговини, за аутономију високог степена за Србе у Хрватској, за демократски компромис власти и опозиције (у Србији и другде), за стварање концентрационе владе. Трудио се да говори и записује истину, потпуно свестан - како је сам више пута поновио - да његова истина није једина и цела истина о несагледивој трагедији која је задесила народе Босне и Херцеговине.

На промоцији књиге Босански рат у београдском Дому омладине (којој сам присуствовао, у препуној Великој сали овог здања), Добрица Ћосић је, 5. марта 2012. године, додао неколико ставова којих нема у књизи. Међу њима је, чини се, најважнији овај:

Рат у Босни није календарски догађај. То је трајно чвориште неколико националних и верских идеологија. То је историјско и антрополошко стање које је дало повода великим писцима Андрићу и Селимовићу да Босну назову земљом мржње и тескобе. У Босни вековима траје људско крварење које је најдуже ратовање у новијој историји Европе, започето турским освајањем Босне крајем XVI века. А последњи рат у Босни, од 1992. до 1995. године, наставља се у миру бошњачком ратном пропагандом за ратне циљеве покретача - стварање прве исламске државе у Европи и уништење Републике Српске. Пропагандни рат у миру медији разастиру читавом планетом, сатанизујући Србе као агресоре који су извршили тешке ратне злочине и геноцид. Тај антисрпски, у суштини антиевропски рат, трајаће док међународни чиниоци не схвате његове праве мотиве и анти-европске циљеве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)