СТРАХ ЖИВОТУ КАЉА ОБРАЗ ЧЕСТО: На овом домаћем буњишту претрчавање на страну победника постало је свакодневица

Миливоје Павловић

03. 10. 2020. у 19:51

КАКО је Ћосићеву напомену на крају писма од 1. априла "Сраман, поразан српски дан! "разумео његов исписник и пријатељ Владо Стругар, кога је Свевишњи такође наградио дуговечношћу, добрим памћењем и моралном осетљивошћу високог степена, види се из писма које је пред нама:

СТРАХ ЖИВОТУ КАЉА ОБРАЗ ЧЕСТО: На овом домаћем буњишту претрчавање на страну победника постало је свакодневица

Василије Крестић и Добрица Ћосић / Фото Новости/ "Фејсбук"/ Стефан Цветковић

Београд, 2. април 2001.

Добрица, брате,

ДЕЛИМ с Тобом осећање стида због онога што се ових дана дешава пред нашим очима, и очима читаве јавности. Догађаје више пратим из новина и посредством телефона, јер због прехладе нисам излазио неколико дана. Боли ме оволика раздраганост нових српских власти због чина који ће им донети срамоту и, можда, проклетство. Ево, у јучерашњој "Политици", већ на првој страници пише да је хапшењем Милошевића "демократија у Србији на добитку", те да долази до "промене историје у којој су често ћефови преовладавали над општим интересима", као и да се очекује "праведност и ефикасност које одавно овде нису биле заједно". Да би овај двосмислени навод био јаснији, помаже нам текст под насловом "Чедомир Јовановић, кључни преговарач". Нешто касније, на осмој страни, "Политика" истог дана доноси изјаву Зорана Ђинђића о томе како хапшење Слободана Милошевића "нема никакве везе с оптужницом из Хага". И јучерашња "Борба", такође на првој страни, доноси Ђинђићеву изјаву према којој хапшење Милошевића "не значи изручење Хагу". Бојим се управо онога што нова српска власт настоји да негира. Јер, исти ови листови преносе одушевљење челника западних земаља, посебно оних које су нас зверски бомбардовале, због Милошевићевог арестирања. Нови југословенски амбасадор у САД Милан Ст. Протић - о чијим је квазинаучним радовима Василије Крестић написао опсежну студију, коју сам читао - баш у "Борби" од 2. априла изјављује како је за Американце, а изгледа и за њега самог, Милошевићево хапшење "доказ зрелости српских власти".

ВИДИМ, драги Добрица, да се преко нас опет злокобно преламају себични интереси страних сила, а да политичко вођство покушава да народу то представи као искрену бригу и добре намере према судбини сиротиње чије су фабрике, школе, болнице и мостове бомбардовали и засејали уранијумским бомбама.

Не знам, драги Добрица, шта ће наша деца сутра мислити о потезима који су неправедни и нечовечни, а којима извршиоци нападно дају демократски предзнак. Видим на овом домаћем буњишту претрчавање на страну победника, од чега нису имуни ни неки људи из науке и привреде, не само из политике, која је већ по дефиницији прљава. Можда је у питању користољубље, а можда и слаб морал. Како ми у телефонском разговору јуче напомену наш заједнички пријатељ и мој колега по струци Милорад, многи мењају страну из страха, јер се боје будућих потеза нових власти. Хапшењем Милошевића - кога, бојим се, чека изручење хашком казамату - послата је порука свима да се припазе. Зар не рече Његош, признајући да је лакше бити владика него човек, како "страх животу каља образ често"? Ако бивши председник Србије и Југославије не може бити заштићен, шта тек чека друге, поготову ако су учествовали у политичком животу или се бавили бизнисом, можда и сумњивим?

ЧИМ ми ова прехлада прође, долазим у Академију да с Тобом, Милорадом и Василијем, уз чај, размотримо прилике, као и будуће кораке. Ми који имамо извесно војничко искуство, поготову Ти и ја, морамо да гледамо унапред и предвидимо акције које тек долазе.

Остајем забринут због "бруке и грдила" ових нових српских владалаца, а богме и због брзог одушевљења дела народа потезима који нису ни правни, ни демократски, ни културни. Поздрављам Те, драги брате, још једном његошевском:

"Тешко оном ко је њихов главар!"

Поздрав Твојој чељади, посебно Божици и Ани.

Владо Стругар

ДЕВЕТ месеци касније, поводом Добричиног осамдесетог рођендана Владо Стругар пише свом пријатељу:

Београд, 21. децембар 2001.

Драги Добрица,

Данас, 29. децембра 2001, навршава се Твојих осамдесет година1.

СРЕЋАН ти рођендан, брате Добрица, велим радосно, гледајући Те као најзнаменитијег Србина у ХХ веку.

Јер, ниједном човеку нашег рода - међу првацима у духовности, народним предводницима, војсковођама - не припада, колико Теби, да си током пола столећа непрекидно у жаришту судбе Отаџбине, у стезајима њених нужности, у борачком прегарању, у врхунству свих одсудности за Српство.

НАПАДИ НА СРПСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ

ОСАМДЕСЕТИ рођендан Добрица Ћосић прославио је у складу с датумом записаним у личној карти и другим документима, скромно, у пријатељском окружењу. У свој дневник, испод датума 1. јануар 2002, записао је неколико пасуса који уверљиво говоре о политичкој клими у Србији оног времена и превирањима која "оца нације" поново гурају у опозиционе воде: "Коштуница се, вероватно на наговор Светлане Стипчевић, сетио да ми у десет сати увече пошаље честитку, онда ми се у пола једанаест јавио телефоном и усмено честитао напомињући да он "трпи многе ударце који су мени упућени". Вероватно мисли да је напад на њега, из иностранства и из "Југославије", напад на српски национализам чији сам ја "родоначелник"; јер су ме комунисти и непријатељи српског народа прогласили за "оца нације".

Твојом личношћу и делом, Добрица, сједињују се највиша просвећеност, стварно дејство и писање о роду и свету.

Нико већма од Тебе, Добрица, у Српству одвајкада нема бројнији сабир појединих чињеница личног учешћа и упоредо написаних књига о сопственом народу у човечанству.

Срећан си човек, драги Добрица.

И кад би ме питао шта мислим: одакле светлосно ограшје Твоје среће, моћности у бораштву и уметности у стваралаштву, очас бих рекао - стекло се у Твојој породици.

МАЈКА је родила генијално обдареног сина. У дому родитеља момак усвојио навику пожртвоване марљивости, радиности без престанка. Искуство ратника поучило јунака да је бој, догађај, известан тренутак, а запис о њему је вечит.

Супруга је нераздруживо следила борца и прегаоца, колико пута једино се она нашла да ствараоцу помогне, одбрамбену издржљивост удвостручи, греје веру уметника да је написана књига спасоносно сведочанство, спомен за вечито.

Кћи, родитељима најлепша и најмилија срећа, те следбеник и најближи сарадник Очев у књижевном стваралаштву; то је, знамо, дивна судбина кад дете наслеђује врлине родитеља и продужава њихово делотворство.

Унуци, дакако, великани за Баку и Деку, заре лепотом, веселе узрастањем, чине срећним старање о њима.

И тренутак је, драги Добрица, да свима у Твојој породици и Теби кажем: имајте срећу у 2002. години - добро здравље, радости у породици, успехе у свакодневним пословима и витешка остварења у животно важним подухватима.

Поздрављам Те с особитим поштовањем и и осећањем

братске оданости.

Владо Стругар

ДОБРИЦА Ћосић је, по свему судећи, дошао на свет 4. јануара 1922, али је његов деда Јефтимије уредио са сеоским протом да му се унук родио крајем децембра претходне године - како би раније отишао у војску, оженио се и почео да унапређује осредње сеоско имање. У разговорима које смо водили, Ћосић је потврдио аутентичност овог навода, али није инсистирао на измени основних биографских података, који су у међувремену из његових личних докумената ушли у читанке и лексикографска издања. У полушали, Ћосић је подсећао да се с Бранком Ћопићем, његовим пријатељем и сабратом по перу, догодило обрнуто: Ћопићев дјед Раде померио је Бранков датум рођења са 1914. на 1915. како би унук што касније отишао у окупаторску аустријску војску ("А можда дотле и пропадне Аустрија, па Бранко неће служити ћесара").

 

СУТРА: ПОЛИТИКА РАЗАРА ПРИЈАТЕЉСТВА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!