ДУХОВНИ ТЕМЕЉ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: У Босни и Херцеговини сви су се осећали угроженим од оног другог

Миливоје Павловић

13. 10. 2020. у 19:48

ДУХОВНИ ТЕМЕЉ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: У Босни и Херцеговини сви су се осећали угроженим од оног другог

Руски амбасадор уручује Ћосићу Медаљу за победу над фашизмом / Фото Из књиге "Писма са двоструким дном" В. Вулетић

ДОБРИЦА Ћосић је често цитирао афоризам талентованог сатиричара Александра Чотрића који каже да се код нас појединац хипнотише гледањем у очи, а народ - гледањем у екран.

С Владом Стругаром и са мном слагао се у ставу да таблоидизација (коју смо некад у разговору називали и таблоидиотизацијом) не наступа само из комерцијалних разлога, већ се она од политичких фактора толерише, чак и подупире из мотива који нису трговачки, већ много опаснији. Временом је, не без жаљења, пристао на оцену да је таблоидизација ипак део јединственог, опасног пројекта. У нашим разговорима није остало незапажено да су таблоиди у Србији нагло процветали после 2000. године, а веома брзо стигла је и помама на телевизији звана ријалити програми.

Ћосић и Стругар примећивали су да су грубим акцијама тзв. кризних штабова, са челних позиција у штампи, па и из самих редакција најурени многи добри новинари, што је нашу "седму силу" обогаљило за дуже време. "Додуше, неке је и требало отерати, али не тако грубо, без икакве процедуре", напомињао би Ћосић, приметивши да су и из привреде, па и неких културних установа, после октобарског преврата склоњени многи успешни директори и менаџери. "Бавимо се рехабилитацијом Драже Михаиловића и Милана Недића, а ове жртве недемократског терора нико не рехабилитује; нисам сигуран ни да су жртве честито и пописане", рекао ми је, у јесен 2008, Добрица Ћосић.

ЋОСИЋЕВ оглед који се толико допао Влади Стругару, у ствари је текст предговора за књигу Николе Кољевића Стварање Републике Српске. Писац је имао навику да неке своје амбициозније прилоге поднесе пријатељима и зналцима на прво читање и консултацију; Стругар је био у том уском кругу.

ПОКРЕТАЧИ РАТА

И ЋОСИЋ у предговору, и Кољевић у књизи, осврнули су се на "допринос" интелектуалаца пореклом из сва три народа, посебно осветливши улогу "социјалистичких" протагониста исламског бошњаштва - од Алије Исаковића (који је тражио да се из имена Републике избрише Херцеговина), преко Мухамеда Филиповића (који је у свом познатом тексту о "босанском духу" тврдио да је Босни више штете нанела књижевност Иве Андрића него све освајачке хорде које су је газиле) до Алије Изетбеговића (чија је Исламска декларација у основи била идеолошки покретач Босанског рата).

У Николи Кољевићу, некадашњем угледном професору Сарајевског универзитета и светски афирмисаном шекспирологу, Добрица Ћосић гледао је поузданог сведока и хроничара стварања прве српске државе преко Дрине. У политичку борбу за национална и грађанска права српског народа у БиХ, Кољевић је ступио у лето 1990, придружујући се побуњеним српским интелектуалцима на традицији родољубља коју су утемељили Васа Пелагић, Петар Кочић, Алекса Шантић, браћа Ћоровић, Веселин Маслеша и други.

Књига Стварање Републике Српске последње је дело Николе Кољевића, настало, као мемоарско-дневнички запис из двеју преломних година (1993-1995). Кољевић је учествовао у дејтонским преговорима о заустављању Босанског рата, а његов потпис стоји и на званичном документу о мировном споразуму овереном у Паризу, у Јелисејској палати, 14. децембра 1995. Кољевић је извршио самоубиство крајем јануара 1997, а рукопис обимне књиге у два тома средила је његова супруга Милица.

РАЗМИШЉАЊА Добрице Ћосића над рукописом књиге Николе Кољевића записана су јула 2008, а књига је објављена крајем те године у заједничком издању "Службеног гласника" Републике Србије и истоимене установе из Републике Српске. Ћосићев предговор има око четрдесет страница, и у њему аутор портретише лик Николе Кољевића као одговорног државника и бриљантног тумача веома крупних историјских догађаја. "Историја ће, верујем, људски, умни, патриотски подвиг Николе Кољевића да постави у духовне и моралне темеље Републике Српске", закључује Добрица Ћосић.

И сам учесник у преговорима о окончању Босанског рата, Добрица Ћосић у овом огледу - ослањајући се на своје, али и на дневничке белешке Николе Кољевића - подсећа на историјске околности које су, нажалост, онемогућиле да се у Босни и Херцеговини, кроз деценије и векове, оствари етничка и религијска толеранција и хомогенизација. Ћосић пише да је Босна најнесрећнија балканска земља. Три измешана етноса, изникла из три вере, стварала су три нације које су се у свим ратним окршајима, "наметнутим споља и за туђе интересе или унутрашњим конфликтима", узајамно крваво обрачунавале и истребљивале.

У РЕЛАТИВНОЈ хармонији живело се само под окупацијом или диктатурама, али су се историјске и националне разлике и тада продубљивале. У оба светска рата, делимично под притиском страних завојевача, муслиманско и хрватско становништво било је окренуто против Срба, који су и после ослобођења остали у инфериорном положају, подсећа Ћосић. Босански рат је само наставак омраза и антагонизама из прошлости, ближе и даље, јер је у колективној и индивидуалној свести све три нације тињала "ватра историјске освете и чекала свој ветар".

Не амнестирајући крајности, грешке и злочине ни на једној страни (укључујући и српску, наравно), Добрица Ћосић, документарно и хронолошки, показује да су рат у БиХ први покренули Муслимани и Хрвати, и да је тај сукоб "спонтани израз резидуалне енергије самог босанскохерцеговачког тла, његове даље и ближе прошлости". Ћосић у наставку додаје да су иницијатори рата - Хрвати и Муслимани - искористили иманентну верску и националну нестрпљивост и искључивост, односно биолошку, егзистенцијалну несигурност засновану на колективном памћењу прошлости. Испомажући се Јунгом, Ћосић указује на то да су у колективном свесном и несвесном тињале страсти за осветом потомака жртава и одбрамбених нагона потомака убица. Сви су се у Босни и Херцеговини, по овом тумачењу, осећали угроженим од "оног другог" и кад мрко не гледа и не прети да ће клати. "Скоро све породице имале су убицу или жртву, или и једно и друго", пише Ћосић. "Покренут страхом од оног другог, Босанским ратом командовао је биолошки страх; отуд и толика свирепост."

ИЗ ЋОСИЋЕВИГ предговора, као и из навода Кољевићевих дневничких записа, види се зашто је Босански рат био у толикој мери и амерички; Клинтонови изасланици Кристофер и Холбрук издиктирали су у Дејтону и споразум о закључењу рата у којем, како се примећује, није довољно рећи да су подржавали једну страну у сукобу, већ су сами били - страна у сукобу. А Ћосић још и додаје: "одлучујућа страна!" Ћосић појашњава (2008) оно што је данас белодано о мотивима америчког управљања Босанским ратом: у питању су амерички империјалистички циљеви и корупција исламских земаља - власника нафте. "Помагањем Алији Изетбеговићу и његовој исламској армији, Америка је враћала своје дугове муслиманима Блиског и Средњег истока, или је то био аванс за нафту којом су располагале исламске земље", пише Ћосић. Да би прикрила своје праве циљеве и интересе, Америка је, како указује Ћосић, уз подршку Европске уније заступала "демократску" концепцију стварања "мултиетничке Босне" коју није прихватио ниједан ратујући народ; слушајући Америку, Муслимани и Хрвати имали су за циљ пораз Срба, па су симулирали прихватање америчке идеологије и били принуђени да у Дејтону прихвате Муслиманско-хрватску федерацију, претходно очишћену од Срба".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)