ФЕЉТОН - ПОКРАЈИНА ОТИМА ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ: Партијски врх довео до подела и сукоба

Пише Ђуро ЗАГОРАЦ

18. 09. 2022. у 18:00

ДАНАС постоје несумњиви докази да је југословенски партијски врх био спреман на план да КиМ стекне аутономију, али у Албанији.

ФЕЉТОН - ПОКРАЈИНА ОТИМА ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ: Партијски врх довео до подела и сукоба

Фото: "Википедија"

А зашто тај план није и реализован? У току те граничне комбинаторике огласили су се министри спољних послова великих сила, савезница, са усаглашеним ставом: признају се границе Југославије које су утврђене пре избијања рата.

Ко је у тој ситуацији могао или смео пристати на издвајање КиМ? Потпис на такав један акт није могла ставити ни десница рука каква је била она у друга Тита. Временом, дошло је до граничне промене, али не између Југославије и Албаније, већ федералне Србије и аутономне области КиМ. Ево и како:

У припреми новог устава (1963) извршена је и територијална промена у целој земљи. Формиране су нове општине и срезови. Тада су другови из Приштине упутили захтев Србији да им уступи општину Лесак, која се налазила у њеном саставу. Мотив је био: ту се налази један погон комбината "Трепче" и у њему раде све Срби. Како погон припада једној производној целини и да би се побољшала национална структура у комбинату, где су доминирали Албанци, ово припајање имало је свој пуни смисао. Захтев другова је прихваћен у децембру 1959. године.

У ВРЕМЕ тих дешавања огласио се и Милош Минић, председник српске владе. Он је изашао са идејом да су "сазрели услови" да се у Србији укину и покрајина Војводина и аутономна област КиМ. Оне, упозоравао је, постале су сметња за даљи плански развој Србије, а како су срезови добили веће територије и надлежности, покрајине, сматрао је Минић, постају сметња на том путу.

То је била бомба која је одјекнула у Новом Саду и Приштини, али и шире.

У полемику са Минићем упустио се Македонац Видоје Смилевски, оштро га критикујући. Брзо се сазнало да га је на то подстакао друг Кардељ. Изненадио се и забринуо и друг Тито, чудећи се како се таква једна идеја могла зачети баш у Минићу, од кога се то најмање очекивало.

Минић није трпео последице због овог политичког испада. Због тога је имао и разговор са Брозом, који му је предочио да још није "дошао тренутак" да се покрајине укину!

Минић није био смењен и уклоњен са сцене. Напротив.

Брзо је, међутим, дошао "тренутак" да КиМ од области аванзује у покрајину, а онда, заједно са Војводином, да се унапреде и у надлежностима и правима изједначе са републикама. Ускраћено им је било једино право "на отцепљење".

ОРГАНИЗАТОР И ГОВОРНИК

ДОМИНАНТНА личност у Санџаку био је Рифат Бурџевић (1913-1942), родом из Бијелог Поља. Рифат је у другој години живота остао без оца, али је у дванаестој, као даровит ђак, упућен у Велику медресу "Краљ Александар I" у Скопљу. И ту је био први међу најбољима, што му је отворило пут на Правни факултет у Београду. Пришао је одмах студентским организацијама. Преузели су га комунисти, са препоруком да је врстан организатор, говорник и да му је Карл Маркс идол.

САНЏАК је турска реч и првобитно је значила - застава. Временом, застава се извијорила у област, коју су султани поклањали на управу својим најистакнутијим војсковођама.

После Првог балканског рата (1912) и ослобођења Србије од турског ропства, реч санџак је била потиснута и у територијалној организацији Србије и Краљевине Југославије. Никакав санџак се није помињао.

Угасила се једна царевина, нестали су султани. Санџак је васкрсла илегална КПЈ у свом пројекту стварања федерације уместо краљевине Југославије. Уочи Другог светског рата, у Загребу 1940. године, проглашени су били партијски комитети за - Словенију, Хрватску, БиХ, Србију, Црну Гору, Македонију, Војводину и Далмацију. Комитет за Црну Гору био је мала федерација, под чијом капом су се налазили обласни комитети - за КиМ, Боку и Санџак. Убрзо је та организација измењена, комитет за КиМ је одузет Црној Гори и директно је био везан за Централни комитет КПЈ. Бока и Санџак остали су црногорски.

У ратним годинама много тога је претумбано. Ојачали комунистичко-партизански покрет је извршио нову организацију, формирана су већа за: Хрватску, Словенију, Србију, Црну Гору и Боку, Санџак...

НА ДРУГОМ заседању АВНОЈ-а (29. 11. 1943. године у Јајцу), на коме су ударени темељи будућој федерацији, позвана је била и делегација Санџака. Истина, његови већници нису успели да се пробију, али то није утицало на његов статус. Нису стигли ни позвани из Македоније, Србије и Војводине. Међу изабраним већницима из Санџака били су сви, њих седам комунистичко-српске националности.

Немци су 23. априла 1941. године прогласили Независни Санџак

Санџак ником нису препустили ни Немци, који су окупирали и ударали граничне кочиће по Југославији. Четири дана после проглашења Независне Државе Хрватске, НДХ (19. 4. 1941), Немци су прогласили и Независни Санџак. Управљање овом ратном творевином поверили су углавном новопазарским муслиманима, а за поглавника је постављен Аћиф-ефендија. Он је стекао и своју војну силу - Муслиманску милицију. Милиција је чувала и сачувала Аћифа и већину муслимана, а прогонила Србе и оне своје који су подржавали партизанско братство и јединство, као и четнике.

Уследила је и брза реакција. Формиран је и други Санџак, српско-црногорски, са престолним Пријепољем. Одмах су се огласили и пуцњи.

ПРВО су ослободили Мојковац, а сутрадан и Бијело Поље... Страх им нико није чувао, ни Италијани, ни Немци. Предводник и организатор им је био Рифат Бурџевић, партијски секретар за Санџак у најширим границама. На јавном збору изабран је био и Војни комитет, у који је ушао и муфтија Лемезовић. Партизани су постали страх и трепет на свом терену, али нису имали наоружање и логистичку подршку да угрозе своје ривале, милицију у Новом Пазару и Сјеници. Неустрашивост је красила те борце; из њихових редова проглашени су хероји: Љубиша Миодраговић и његова супруга Ђина (Врбица), Милисав Станковић и Велимир Јокић.

Фото: "Википедија"

Рифат Бурџевић

У лето 1942. године санџачка бригада, иако је важила за елитну, морала се повући у Босну. Ова јединица много се допала и врховном команданту Титу, и он ју је уврстио у своју ударну групу при Врховном штабу, у исти строј са Првом и Другом пролетерском и Петом црногорском, којима је он лично командовао.

Рифат је са својима многима утеривао страх, али његово кратко бејаше. У једној од операција је убијен. Они који су са њим друговали и ратовали, тврдили су да је надживео судбину, да би и народ његовог краја разумније и сложеније дисао.

А, ШТА СЕ збивало у Новопазарском санџаку под ефендијом Аћифом? Аћиф, са својима, био је изложен свакодневним мукама, а није био задовољан ни величином територије коју је контролисао. Одмах је затражио, уз Немце, још сигурнији ослонац. Потражио га је код Анте Павелића, односно НДХ, са којом се и граничио. Ефендија је писао и слао делегацију у Загреб, која је нудила уједињење Санџака и Хрватске. Време је претекло Аћифа, кога је стигла и освета.

Лик и дело Аћиф-ефендије још нису препуштени забораву. Навијачи носе пароле са његовим именом, а радо би да и новопазарски стадион понесе његово име. Други би да га прво рехабилитују, а онда и да се достојно слави као први државотворац.

СУТРА: САНЏАК ПОДЕЛИЛЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

ГДЕ ЋЕШ? Катарски шеик махнуо бразилској навијачици, а реакција његове супруге је обишла свет (ВИДЕО)

ГДЕ ЋЕШ? Катарски шеик махнуо бразилској навијачици, а реакција његове супруге је обишла свет (ВИДЕО)

КАТАРСКИ шеик и његова супруга пратили су утакмицу између Бразила и Швајцарске на Светском првенству у Катару када је настао снимак о коме се прича.

30. 11. 2022. у 17:28

Коментари (1)