историја Срба
НЕМЦИ И ЕНГЛЕЗИ ЛАЖИРАЛИ ИСТОРИЈУ И НА МЕТЕОРИМА: Сведочанство репортера "Новости" са "Стена које лебде у ваздуху", о Манастиру Преображења
САГА о Немањићима завршила се у Душановом царству, у данашњем грчком месту Стогови, у манастиру Преображења који је цар Јован Урош изградио на каменом стубу, на 300 метара изнад дна кањона на западним обронцима Велике Чиготе, наспрам планине Козјак са које тече река Лепеница.
15. 05. 2026. у 10:00
КОЛИКО ЛАЈКОВА ИМАЈУ НЕМАЊИЋИ? Наставница историје, Јелица Пендић, открива како су владари преживели до 21. века
У ВРЕМЕНУ у којем се пажња младих мери секундама, а свакодневница обликује кроз екран телефона, изазов приближавања школског градива ученицима постаје све већи.
12. 05. 2026. у 07:00
ЗАБРАНА СНИМАЊА У ГРАДУ НЕМАЊИЋА И МРЊАВЧЕВИЋА: "Вечерње новости" у Прилепу, где задужбине српских владара тону у присилни заборав (ФОТО)
МОНАХИЊА уз коју су стајала два неповерљива велика пса дочекала нас је пред улазом у прилепску Цркву Светих Арханђела, централни храм средовековног манастира уклесаног у стрми вулкански брег Маркове куле под остацима огромне тврђаве.
10. 05. 2026. у 14:14
Грофови и барони: У аустријској војсци знатно се повећава број Срба официра који су носиоци племићких титула
КРАЈЕМ XVIII века, у аустријској војсци знатно се повећава број Срба официра који су носиоци племићких титула, те тако, рецимо, знамо да је године 1797. један од њих био и Јован Јосиф Букарица фон Зворник и Зубретић, син натпоручника, који је добио племство.
03. 05. 2026. у 21:19
Срби официри чували народ од унијаћења: Политички положај у Аустријској монархији учвршћен и потврђен и преко неспорних војничких заслуга
САВА Продановић у свом спису о Србима у аустријској војсци даје описе пуковника, узимајући раздобље од 1744. до 1810. године.
02. 05. 2026. у 23:52
Шеснаест генерала Срба у бечкој војсци у XVIII веку: Генерал Сава Продановић је вештине демонстрирао пред царицом Маријом Терезијом
ЗА одређивање судбине српског народа у Хабзбуршкој монархији без сумње је од изузетне важности удео Срба у одбрани ове државе од њених бројних спољашних па и унутрашњих непријатеља.
01. 05. 2026. у 23:59
Српски рјечник најава нове ере у култури Срба: Штампарија Јерменског манастира одиграла је у XIX веку велику улогу за словенске народе
БИЛЕ су то бурне године XIX века у Европи, у којој је створена коалиција великих сила - Аустрије, Русије, Енглеске и Пруске - са искључивим циљем да удруженим снагама скрши Наполеонову моћ.
30. 04. 2026. у 23:59
Срби некад, као ни данас, нису марили за новине: "Новине Сербске" биле први лист који је међу Србима ширио вести о осталом словенству
О ВАЖНОСТИ Беча за развој српског штампарства свакако сведочи и то што су се из овог града огласиле и прве српске новине.
28. 04. 2026. у 23:59
Сеоба на пештански Универзитет: Цар Леополд је 13. септембра 1795. године дао дозволу за продају Новаковићеве српске штампарије
УПРКОС несумњивој подршци коју је за свој рад око штампања књига имао у митрополиту Стефану Стратимировићу, Стефан Новаковић је и даље наилазио на разне тешкоће, па и интриге чије основе нису увек довољно јасне.
26. 04. 2026. у 23:59
Србин коначно постаје власник штампарије: После дугих векова, 18. априла 1793. у Бечу, први пут је штампарија дошла у српске руке
УПРКОС чињеници да се Јозеф Курцбек није посебно замерио српској читалачкој публици, тешко се ипак отети утиску да су га Срби сматрали странцем и човеком који искључиво мисли на своју личну корист, а не и на захтеве народа за чије је потребе штампао књиге.
25. 04. 2026. у 23:59
Смењивање цензора у српској штампарији: Око цркве у Бечу и богослужења избили српско- -грчки сукоби, са несумњивом политичком позадином
ПИТАЊЕ цензора у Курцбековој српској штампарији решавале су највише државне власти.
24. 04. 2026. у 20:33
Царица лично одобрава штампарију на ћирилици: Марија Терезија тражила да се смање интензивне руско-српске духовне и политичке везе
КАКО су пред аустријским државним властима лежале нерешене молбе српских црквених великодостојника да им се одобри отварање једне ћирилске и српске штампарије, велика потреба за књигама и школама упућивала је српске великодостојнике да се за помоћ обрате и царској Русији, чија се заштитничка политика већ испољила према свим православним хришћанима.
23. 04. 2026. у 23:45
Католичка црква надзире штампање српских књига: На молбе српских митрополита за оснивање штампарије, из Беча стизао негативан одговор
ПОСЛЕДЊА књига која је изашла из штампе на српском језику - изашла је у Венецији, из штампарије Бартоломеја Гинамија 1637. године.
22. 04. 2026. у 23:55
Слика старе отаџбине спас од асимилације: Средином 18. века масовна сеоба Срба у Русију - Царица Јелисавета I поверила им је чување границе
СЛОЖЕНЕ прилике у којима се обрео српски народ у аустријској империји током XVIII века недвосмислено упућују на више културних слојева, на њихово преплитање и понекад остварене симбиозе.
20. 04. 2026. у 23:50
Суочавање српског народа са новим противницима: Због војничких заслуга, Срби су постали прворазредан чинилац аустријске државне политике
У СВОМ знаменитом делу „Доситеј Обрадовићу историјској перспективи XVIII и XIX века” Мита Костић је с правом написао: „Терезијански Беч био је права етнографска минијатурна слика многонародне Хабзбуршке монархије”.
19. 04. 2026. у 23:59
Политичко лицeмерје епохе Јосипа Броза: Негација српског народа у Хрватској огледала се у бројним покушајима да се Срби прогласе Власима
СМЕЊИВАЊЕ бољих и горих периода српско-хрватских међусобних односа било је условљено већим бројем чинилаца.
17. 04. 2026. у 21:23
Црква нераскидиво везана за живот Срба: Питање сталне православне богомоље у Загребу решено 1794. године, куповином капеле Св. Маргарете
У ДОБА када се решавало питање православне цркве у њему, Загреб још није био прави европски град у духу постнаполеонске епохе.
15. 04. 2026. у 19:24
ХУМАНИTAРНА МИСИЈА СРПСКОГ "ПРИВРЕДНИКА": Са више од 40.000 школованих питомаца, Друштво се на најбољи начин одужило оснивачима
НА ницијативу једног од твораца Српске банке и „Савезa српских земљорадничких задруга у Аустроугарској, две значајне привредне организације, Владимира Матијевића, основано је у Загребу 23. септембра 1897. друштво „Привредник”.
13. 04. 2026. у 18:00
СРПСКА БАНКА У ЗАГРЕБУ ОСНОВАНА НА СВEТОГ САВУ: У кратком постојању је одиграла велику политичку улогу хомогенизујући српски народ
ЗАХВАЉУЈУЋИ свом пословном угледу, читав низ Срба и Грко-Цинцара стекао је значајне положаје у хрватском друштву. Можда најистакнутију улогу међу њима имао је Загрепчанин Анастас Поповић, који је од почетка био у управи Илирске читаонице и фонда „театралног подузећа”.
12. 04. 2026. у 23:59
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват
КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.
01. 04. 2026. у 23:50
НЕЗАБОРАВ ЗА ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ НЕМАЊИЋА: У Српском културном центру "Спона" у Скопљу одржана предавања доцента др Јасмине Ћирић
ПЛОДНА сарадња Српског културно-информативног центра "Спона" у Скопљу и др Јасмине С. Ћирић, доцента Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, још једном је резултирала изузетно посећеним предавањима у Северној Македонији.
01. 04. 2026. у 06:30
МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу
ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.
30. 03. 2026. у 19:00
ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда
ПОЗОРИШНИ живот у Загребу добио је снажан подстрек када је Ватрослав Лисински довршио своју оперу "Љубав и злоба", која је изведена неколико пута током 1846. године.
29. 03. 2026. у 23:59
