ФЕЉТОН - СРПСКИ МАСОНИ, ТАЈНЕ, ЗАБЛУДЕ, ИСТИНЕ: Слободни зидари раде у тишини и без ларме

Пише: Слободан КЉАКИЋ

06. 08. 2022. у 18:00

СРЕДИНОМ двадесетих година прошлог века , о масонима је шира јавност већ стицала шира знања, првенствено захваљујући дневном листу ,,Политика“ у коме су повремено објављивани текстови на ту тему.

ФЕЉТОН - СРПСКИ МАСОНИ, ТАЈНЕ, ЗАБЛУДЕ, ИСТИНЕ:  Слободни зидари раде у тишини и без ларме

Фото "Википедија"

Тако је 22. марта 1925. године на страницама овог листа објављен подужи чланак под насловом ,,О Слободним Зидарима“, који завређује да га шире пренесемо, пошто смо навођењем неких делова тог текста и започели овај фељтон:

,,Нечујно, незапажени чак и од будних очију београдских репортера, стигли су у Београд слободни зидари из свих крајева наше Отаџбине. Они су јуче одржали своје савезно веће, а данас имају годишњу скупштину.

Ко су ти 'слободни зидари'? Шта управо хоће ти 'Масони'? То је питање које се већ пуна два столећа намеће свима 'профаним' људима целога света. И поред целога љубопитства ипак се никада није успело да се у суштину тога питања завири дубље него што су то дозвољавали сами слободни зидари кроз своје популарне списе. Тих списа је у страноме свету приличан број, међутим у нас их је мало, чак мање него што би требало да их буде с обзиром на старост наше масонерије. (...)

НАШИ масони издају у Београду часопис 'Неимар', намењен широј публици. У Загребу издају свој службени и поверљиви орган 'Шестар', који и ако је намењен само 'браћи', падне по који пут и у 'профане' руке. Најзад један од наших најстаријих живих масона, угледан јавни радник, брат Ср. издао је ових дана у јако попуњеном издању своју популарно написану и врло добру књигу 'Слободно зидарство'.

Много страних и ово мало домаћих података омогућавају да се о слободном зидарству сазна бар толико, колико да се задовољи обична људска љубопитљивост.

Шта хоће масони? То је питање које се два столећа намеће обичним људима из целога света

Слободно зидарство је установа чији се неразговетни корен пружа у далеку прошлост. Тек у средњем веку оно се јасније оцртава у ондашњим зидарским радионицама, у којима се у тајности одржавала и усавршавала неимарска вештина. Верски притисак и злоупотреба католичке цркве изазваше у шеснаестом столећу реформацију, уперену противу неограничене папске власти. Тај покрет задахнуо је ондашње друштво жељом за слободу савести. У тој атмосфери почео је и преображај зидарских ложа у скупове слободоумних људи, под геслом: правде, истине, слободе, једнакости и братства. Прва тако преображенаслободнозидарска ложа јавила се у Лондону 1717. године, а одатле се кроз неколико деценија масонерија пронела кроз свих пет делова света.

МНОГЕ крунисане главе припадале су масонерији. Из масонских редова су и Кант, Фихте, Хегел, Блунчли, Клопшток, Прудон, Лесинг, Гете, Пушкин, Волтер, Бајрон, Еужен Си, Иго, Ренан, Хајдн, Бетовен, Мајербер, Моцарт, Лист, Наполеон Бонапарта, Суворов, Кутузов, ђенерал Мира, Вашингтон, Гарибалди, Мацини, Криспи, Кошут, Андраши, Гамбета, др Рашин и много других најкрупнијих фигура старога и новога света.

Кад човек погледа та имена, он и нехотице осети високо поштовање према институцији у којој су сарађивале тако маркантне умне величине.

Фото Википедија

Живојин Мишић је 1909. постао слободан зидар

У бурно доба 1848. године масонска ложа је била у Горњем Граду, у оној згради која је права на удару при улазу у град са Великог Калемегдана. Тој ложи су припадали и Доситеј Обрадовић и Сима Милутиновић Сарајлија.

СЛОБОДНи зидари раде у тишини, без рекламе и без ларме. Отуда и данас многи од нас и не сањају да су многе хумане и корисне установе у нашој земљи дела наших слободних зидара.

За време прошлих ратова наши су масони имали делегате у Лондону, Паризу, Риму, Женеви и Америци, те су преко њих учиниле многе корисне стваи за нашу земљу. Светски Савез Слободних Зидара, који броји преко 26.000 ложа у свих пет делова света, важна је и утицајна чињеница у данашњем свету.

Кемалову Турску извлаче данас из таме и препорађају турски слободни зидари. Бугари су врло добро проникли у снагу ове институције. Они су после рата на брзу руку створили многе ложе и у њих уписали на хиљаде чланова, само да би у Светски Савез ушли са једном импозантном цифром.

КОД НАС  је слободно зидарство имало прилично непријатеља. Њему се чак набацивало да није довољно национално услед тога што је било зависно од Пеште. Наши слободни зидари међутим тврде да је све то резултат необавештености. Ту тврдњу оснажују баш тиме, што су у доба анексије Босне захтевали од мађарске ложе да се заложи за праведну ствар, а кад тамо нису нашли довољне потпоре, онда су прогласили независност своје ложе. Резултат тога био је, да су наши слободни зидари ушли као равноправни и независан члан у Светски Савез.

ТУРЧИН "СРПСКА МАЈКА"

НА ТЕРИТОРИЈИ наше проширене отаџбине слободно зидарство се јавља од 1769. године. Прва ложа била је у Глини, у загребачкој жупанији. У предратној Србији прва ложа основанa је крајем осамнаестог столећа. Она је била у вези са ложама у Румунији и Бугарској. Тој ложи су припадали: Мустафа-паша који је због доброте према Србима прозван 'Српска Мајка', затим београдски митрополит Методије, војвода Јанко Катић, Петар Ичко, браћа Чардаклије, Рига од Фере и Пазван Оглу.

И баш то рђаво искуство наших слободних зидара могло би им дати повода да у погледу обавештења јавности буду широкогрудији“, наведено је на крају овог текста објављеног у ,,Политици“.

О поменутој књизи ,,Слободно зидарство“, београдски дневни лист ,,Време“ објавио је 17. марта 1925. године следећи текст:

,,У ВИДУ писама младоме пријатељу, чија душа вибрира на светлости општељудских идеала, изашла је ових дана читко и топло писанa књига о Слободном Зидарству. Њен писац је брат Ср., управо г. Срета Р. Стојковић, председник Српске Књижевне Задруге и без сумње један од најзаслужнијих неимара родољубља и хуманости у некад малој, предратној, Србији који и на пољу франмасонства има своју замениту традицију. И, мора се признати: уважени писац дао је врло прегледан историјат Слободнога Зидарства – тог чаробног и невидљивог ланца, који ваљане људе свих вероисповести и свију народности спаја у моћно братско коло, вршећи кроз читава столећа свој далекосежни утицај на најважнија историјско–политичка и културна збивања у целоме свету.

Фото Википедија

Ђорђе Вајферт је био осведочени масон

КЊИГА г. Срете Стојковића заслужује тим већу пажњу, што она разбија поуздано заблуде и предрасуде нашег необавештеног света о Слободном Зидарству уопште а првенствено у Србији, где су тзв. фармазони били од некуда сматрани као нека врста отпадника и јеретика. Међутим, баш из круга српскога Слободног Зидарства, вршене су многе предрадње, које су вишеструко допринеле не само ослобођењу Српства него и духове припремиле за уједињење Југословена – онако исто, као што је италијанска масонерија извршила уједињење Италије под Мацинијем и Гарибалдијем.

Зато ову књигу треба да прочита свако, особито наше млађе генерације, како би се упознале са високим и идеалним принципима Слободног Зидарства.“

СУТРА: Светски конгрес масона у Београду

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ДАНАС ЈЕ ВАВЕДЕЊЕ, А ДУВА ЈАК ВЕТАР: Шта то значи по народном веровању