ФЕЉТОН - СЛОГА ЈЕ ИЗНЕДРИЛА СРПСКУ: У језгру Републике Српске слога је владала до "Дејтона"

ДЕВЕДЕСЕТИХ, прошлог века, на српској политичкој сцени огласила су се и двојица лекара, психијатри - Јован Рашковић и Радован Караџић.

Радован Караџић, Фото Архива "Новости"

Њих двојица су "фасцинантни карактери", они су "модерни шамани", лекари чаробњаци, призивачи духова; они су "запалили ратове у Југославији"?!

Овако је овај двојац портретирао наш социолог Душан Бјелић, професор који живи у Америци.

Провокација или откриће струке?

Рашковић је постао предводник Срба у Хрватској, а Караџић истих у БиХ. За просторе на коме су ови Срби живели одавно се указивало да је "лудо тле" и да на њему живи "луд народ". Балкан је "подсвест Европе", изјаснио се о њему Сигмунд Фројд. Да ли је баш то одлучујуће било да је већина народа иза ових људи који су у животу душе лечили?

КАРАЏИЋ је реалније сагледао прилике, како политичке тако и војне. Схватио је да оружана борба, која није и политички профилисана, нема изгледа на успех, да се обично завршава - "угушеном побуном". Његов први успех није био на војном већ на политичком пољу. Организовао је странку, сазвао оснивачку, цивилну, скупштину и, у Бања Луци, 9. јануара 1992, промовисао политички циљ, стварање нове Српске државе. Изабрани су њени органи: скупштина, влада и војни заповедник.

Српска је на крају искована захваљујући оствареном јединству, слози политичког и војног руководства које је следила и већина тамошњег народа. Иако су били изложени осудама, санкцијама, заверама... та руководства нико није успео да завади и поцепа. У највећем искушењу био им је лидер, Караџић. Доживео је тако чак и војну побуну у Бања Луци. Није је угушио силом већ речју. Једна од замерки на његов рачун била је корупција, а међу баналним и она: зашто су Пале средиште Српске, а није Бања Лука у којој ноћу има више пијанаца него Пале становника! У једној прилици Караџић је био и понижен. Милошевић је, наиме, упутио јавни апел генералу Младићу и Алији Изетбеговићу, захтевајући да се састану и - склопе примирје, да више не крваре?!

ИСТИНА, они се нису одазвали, али је Милошевићева намера била прозирна, смишљена да Караџића елиминише, деградира. Јер, по Уставу Српске, Младић је командовао њеном војском, а Караџић, као председник, одлучивао о њеној употреби. Милошевић је донекле успео у намери, пореметио је однос председника и команданта. Караџић је после тога одлучио да Младића повуче са командног места, именовао га је за свог војног саветника.

Врх војске је био изричит, повлачење Младића није прихватио. Да је Младић прихватио смену, не би командовао акцијом Сребреница и тако би био поштеђен једне, најгоре - геноцид, од тачака хашке оптужнице. Тиме би избегао и доживотну затворску казну?

Без обзира на више покушаја, од завера до подметања, руководство Српске је успело, до краја, да остане сложно.

ИЗ ЊЕНОГ јата прва је, самовољно, излетела потпредседница републике Биљана Плавшић.

Она је откривала и осуђивала Караџићеве грехе, оптужујући га и да је, одлазећи са председничке функције, присвојио и девизне резерве републике. Како је он живео и довијао се, скривајући се од бројних гонича, као доктор Дабић, тешко да би био ухапшен и испоручен Хагу, го, као миш. Плавшићка је успела и да наследи Караџића, успела је да пензионише Младића. У том мандату испуњавала је доследно упутства зле Американке, Мадлен Олбрајт. Кад је те задатке обавила, испоручена је Хашком суду, у надлежност опаке Карле дел Понте. Признала је све своје ратне заблуде и грехе, извињавала се и клеветала кога је све стигла.

Та наша Клеветница, и поред свега, осуђена је на десетогодишњу казну. Кад се уселила у затворску ћелију у Шведској, Клеветница се преобразила у још већу Покајницу. Одрекла се свега што је на суду говорила. У исповести, књизи, коју је објавила, вратила се свом радикализму и својој Српској.

Шта се са Плавшићком догађало, одласком у Хаг, остала је загонетка. Има их који озбиљно мисле да је она за то суђење била препарирана?

СЛОГА у језгру Српске владала је до Дејтона, америчке војне базе где је склопљен мир у БиХ. Тим миром Срби су стекли готово своју државу, везану са туђом државом. Колико ће та веза, ланци, опстати зависи од оних који те ланце подмазују да не кородирају. У трогодишњим борбама изгубила је Српска и тридесет хиљада живота, а Срби били протерани из више градова, највише из Сарајева и Мостара.

За војевање у Српској и Крајини, СРЈ је из буџета издвојила шест милијарди немачких марака. Још, најмање толико, приложила су друштвена и приватна предузећа, дијаспора, фондације, појединци...

Српска је створена српском слогом, па је и прозвана - Републиком свих Срба!

И на крају врло битно: то дело је било праведно и морално, Мировна конференција није дала Српској, она јој је признала право на побуну и учврстила је државним атрибутима.

ЗА РАЗЛИКУ од Српске покушај међународног фактора да да трајно реши статус Србима у Крајини , план амбасадора водећих земаља у Загребу, назван "План Зе-4", намерно или не, дошао је исувише касно. Однос снага се променио; Хрватска ојачала војно и са страном подршком, а Срби ослабили у сваком погледу. Док су се Срби премишљали, Хрватска је тај план о аутономији Срба одбацила. Борбу, снове, распршила је хрватска "Олуја".

На 20-годишњицу крајишких туговања, огласио се и актуелни председник Србије: "...

Никоме и никада нећемо дозволити Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, ни "Олују", поручио им је Александар Вучић.

СУТРА: Два разрока ока у истој глави

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације