ФЕЉТОН - КАКО СЕ ПОВИЈАЛО "МЛАДО ЖИТО": Студенти су 1968. ушли у предворје политичког живота

Мирко Стаменковић

18. 11. 2021. у 18:00

ТЕКСТ "Младо жито и кукољ", по мом мишљењу, и јесте изазвао љутњу студената, а још више професора и асистената који су стали на чело студентске побуне.

ФЕЉТОН - КАКО СЕ ПОВИЈАЛО МЛАДО ЖИТО: Студенти су 1968. ушли у предворје политичког живота

Нови Београд, 3. јун 1968. године, Фото архива "Новости"

Шта је писало у "Борбином" коментару?

На пример ово: "Налик на феудалну државу, универзитет је све досад остајао по страни од општих самоуправних токова у нашој земљи. И то, пре свега, кривицом самог универзитета... Испало је да је у овом нашем самоуправном друштву још допуштено да одређени слој грађана дигне галаму и изврши јавни притисак у очекивању да им 'надлежни' одмах полете у сусрет... да на своју руку располаже дохотком радних људи и да га дели под атмосфером уличних притисака."

Или: "Суштинско питање се не може избећи: хоће ли се све решавати на линији даљег унапређења самоуправног система и демократизовања друштва или, можда, на линији оживљавања прошлости, било малограђанске - либералне (као што је тражено неким псеудофилозофским, ђиласовским и сличним паролама), било бирократско-етатистичким методама..."

ЕПИЛОГ свега је, ипак, у оном што је на крају недеље рекао Броз. Четири године касније, 1972, Броз је политичком активу Србије изрекао далеко оштрије оцене:

"Годинама ја говорим да на београдском, као и на загребачком и неким другим универзитетима, има професора који узгајају нашу омладину, која ће, ако се то буде продужило, сутра бити апсолутно туђа нашем социјалистичком систему и развитку. И говорио сам да такве професоре морамо позвати на одговорност и онемогућити им да предају на универзитетима, до данас ништа нисам постигао."

Дакле, четири године касније Броз се вратио на студентске догађаје. Сметало му је и писање страних медија, по којима, како се изразио, "Никезић води прогресивну струју, а ја сам конзервативац, малтене стаљиниста".

Време је показало да је "наша слобода" на протестима против Броза био лажни тријумф ослобађања медија.

А ЕВО како је гласио мој коментар у "Вечерњим новостима", објављен 8. јуна 1968:

"Емотивно процењујући оно што се последњих дана догађало у Београду и на другим универзитетима у земљи, засењени низом неуобичајених околности, многи мисле да су београдски студенти, уз гибања и подршке својих колега из осталих градова, били центар око кога се тренутно окреће наше целокупно политичко живљење. У ствари једна млада генерација нашла се у предворју.

Демонстрације су биле и прошле. Остали су зборови (можда са превише усијаном атмосфером да би се реално вршиле идејне конфронтације), спољна обележја бунта ишчезла су са градских улица. Нису, разуме се милиционери са шлемовима, који су стајали испред факултетских зграда, потиснули студенте из друштвеног збивања; сами студенти су поставили и баријеру и мостове између себе и осталих чланова друштва.

Међутим, то је од малог значаја с обзиром на то да студентски захтеви и њихове идеје неометано струје између факултетских амфитеатара и осталог дела друштва. И добро је што је тако. Без тога био би онемогућен сваки дијалог: желећи да утичу на друштво и да га мењају, истовремено се изолујући од њега, студенти би се нашли у апсурдном положају.

Иако ће тек касније анализе дати праву оцену онога што се последњих дана збивало, не треба избегавати да се већ сада каже да су студенти учинили значајан потез, који, само под одређеним условима, добија свој прави прогресивни карактер.

ИСТИНИ ваља погледати у очи без страха. Многи су уверени да је компликовани и успорени друштвени механизам убрзао свој ход суочен са опасношћу од ширења студентских немира.

Међутим, духу младих је својствен немир, експлозивност и агресивност у захтевима, али је и друштво исто тако унапред опредељено да безрезервно прима само оно што је у његовом интересу.

Студенти су, према томе, пробудили, али не и променили ћуд администрације, колико год некоме изгледало да су преко ноћи писани законски текстови под њиховим диктатом. Било би опасно заваравати се таквом опсеном, јер ниједна администрација, опремљена чак и најсавршенијим електронским мозговима никада није довољно брза.

...КАДА се све смири, и када бурни ентузијазам замени сталожена реалност, студенти ће потпуно схватити да је иза њих ипак остало болом стечено политичко искуство да се у самоуправљачком друштву као што је наше витални економски и идејни проблеми не решавају на улицама....

Уосталом, већ сутрадан после инцидента са милицијом, када су ушли у зграде својих факултета и повели политички дијалог и конфронтацију мишљења, студенти су почели да увиђају да своја програмска начела не могу да формулишу изван већ постојећих програмских оријентација Савеза комуниста и нашег социјалистичког друштва.

Чини нам се да су студенти у ових неколико дана и ноћи и сами схватили да демонстрације и атаковање на самоуправне одлуке путем пресија у ствари значе и ограничавање студената у оним правима за која се друштво већ изборило.

ПРЕДСТОЈИ им зато да дођу до сазнања да су ипак у предворју политичког живота и да, докле год не почну да се за своје интересе и своја права боре кроз легалне и уобичајене самоуправне механизме, не могу постићи ништа друго - сем изолације.

"Мучило ме је то што је временом цела прича о 1968. на Београдском универзитету добила другу димензију, и што је приказивана као почетак борбе за антикомунистичко друштво, што у ствари није било тачно. Хтео сам да изразим глас противљења против злоупотребе прошлости за потребе неке садашње сврхе. Ако је тај бунт био против комунизма али за другу врсту комунизма, зашто то не рећи онда? У комунизму су многе ствари лоше, али могле су можда да се направе бољим. Као што имамо случај Кине која је чудесно успела да опстане као највећа капиталистичка и највећа комунистичка сила на свету."

Ово је 21. јуна 2015. написао књижевник Давид Албахари!

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)