ОДМАЗДА БУНТОВНИМ СРБИМА У ЦИК ЗОРЕ: Навршава се 80 година од Немачког бомбардовања Београда и почетка Другог светског рата у Југославији

Б. СУБАШИЋ

06. 04. 2021. у 08:00

ПРЕ тачно 80 година, у недељу 6. априла, рано ујутру, немачки бомбардери над Београдом послали су извештај: "Град је претворен у огањ и дим".

ОДМАЗДА БУНТОВНИМ СРБИМА У ЦИК ЗОРЕ: Навршава се 80 година од Немачког бомбардовања Београда и почетка Другог светског рата у Југославији

Фото Википедија

Према подацима Луфтвафеа, ратног ваздухопловства немачког Вермахта, у прва четири дневна налета учествовало је 468 ловаца и бомбардера, а на Београд је бачено 197 тона разорних и запаљивих бомби.

Док је Београд горео, немачке радио-станице су око шест часова преносиле Хитлеров говор у ком је осудио "војну клику" у Београду, која је вечито организовала војне ударе и састојала се од британских "плаћеника", а извела је противудар и срушила владу која је тежила миру с Немачком.

Александер Лер, Фото Архива

- Кривица је приписана оним "креатурама" које су још 1914, Сарајевским атентатом, одвукле свет у ратну катастрофу. Чињеница да је Хитлер југословенску владу називао српском владом говори о томе колико је његова акција била уперена против Срба. Био је изричит, истичући да немачки народ нема никаквог повода да се бори против Хрвата и Словенаца, али жели да се обрачуна са оном "српском издајничком кликом у Београду која мисли да може Балкан по други пут ставити на располагање британском атентату против европског мира". Од 27. марта, па до свог краја, без обзира на нека тактичка одступања, Хитлер је задржао оштри и непомирљиви антисрпски комплекс који је утицао на немачку политику и мере против српског народа за време рата - каже историчар пуковник др Миљан Миликић из Института за стратегијска истраживања.

Фото Принтскрин

Према немачким подацима од 6. до 12. априла око 620 бомбардера Луфтвафеа је на српску престоницу изручило око 440 тона бомби, а пратило их је 320 ловаца који су топовском и митраљеском ватром сејали смрт у српској престоници.

- На главном и првом удару 4. ваздушне флоте Трећег рајха, којом је командовао генерал-пуковник Александeр Лер, нашао се главни град Југославије. Операција је имала изразито осветнички печат. Трећи рајх и његов вођа светили су се Београду и његовим становницима за слободарско расположење исказано после Мартовског преврата. У операцији "Казна" Команде ваздушне флоте, усвојеној у Бечу 31. марта 1941, стајало је да је задатак ваздухопловства "разарања Београда великим нападом" - каже др Миликић.

Фото Фото-архива "Борбе" и "Новости"

По међународном ратном праву, бомбардовање Београда био је терористички чин, јер је он 3. априла проглашен за "отворен град", што је значило да неће бити брањен у случају рата. О томе је на суђењу после рата сведочио немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст: "Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете."

Између летеће армаде Трећег рајха и Београда 6. и 7. априла стао је, самоиницијативно, Шести ловачки пук Војног ваздухопловства Краљевине Југославије. Однос снага био је 10 напрема један.

Фото Фото-архива "Борбе" и "Новости"

- Нико од нас није очекивао да ће срести толико непријатељских авиона... Указали су се као чопори страве изнад Фрушке горе! То је превазилазило све што је машта могла да замисли! Нисмо веровали да се небо може зацрнети од авиона... Од буке мотора подрхтавали су и ваздух и земља... Ми смо били сламчица према тим мутним таласима, али времена за размишљање није било - записао је у дневнику капетан Милутин Гроздановић.

Браниоци су заиста били сламка у вихору смрти над Београдом. Берлин је циљеве одабрао промишљено, али не по војном значају, већ да сломи дух српске престонице.

НЕПРЕБРОЈАНЕ ЦИВИЛНЕ ЖРТВЕ

ПРЕМА проценама окупационе београдске градске управе, у бомбардовању је погинуло 4.000 људи, "од чега је половина тела остала затрпана". Градско погребно предузеће је сахранило на Новом гробљу 2.007 жртава, међу којима је 646 идентификовано. Није утврђен идентитет 1.361 жртве, од чега су биле 393 жене и 59 деце. Агенција Ројтер је 27. априла 1941. пренела процену "неутралних очевидаца" о 20.000 Београђана страдалих у бомбрадовању, а Винстон Черчил у мемоарима пише о "преко 17.000 мртвих Београђана".

Процене данашњих историчара крећу се од најмање 2.271 до 4.000 жртава бомбардовања, уз ограду да се прави број никада неће неће сазнати.

Пуковник Рудолф Тусен, немачки војни аташе у Београду, у то време известио је Берлин:

Фото Фото-архива "Борбе" и "Новости"

Адолф Хитлер, Фото Архива

"Према лично добијеним утисцима, ваздушни напад на Београд био је мање у вези са војним операцијама... Напад је био временски концентрисан и изненадио је становништво у кућама или на улицама. Људи су делом још спавали, а сељаци су се баш возили са периферије у центар града на пијаце. Отуда је почетак напада довео до великих губитака, а морални утисак је био веома снажан... Присуство жена и деце и осећај да они ни на који начин не могу ефикасно да се заштите, нити да им се може помоћи, оптерећивало је нерве мушкарцима. Људи који су унезверено тумарали улицама тамо-амо и гледали како им се куће руше, а они остају без крова над главом створили су и сами панику... Лешеви, који су се налазили свуда унаоколо, пружили су језовиту слику".

ВЕЛИКА ИЗДАЈА

ИЗДАЈА у Војсци Краљевине Југославије имала је невероватне размере.

- Немци су из Главног генералштаба и Министарства Војске и Морнарице добили од својих људи скицу мобилизацијских места, услед чега је било и много жртава - наводи др Миљан Миликић. - Пилот, капетан Владимир Крен, као организовани усташа, 3. априла 1941. пребегао је из Загреба у Аустрију и Немцима дао податке о летачком распореду Југословенског ратног ваздухопловства.

Тусен се није бојао бомби Луфтвафеа јер је мапу циљева, уз помоћ велике агентурне мреже, сам нацртао и послао у Берлин. У томе је тајна прецизног засипања запаљивим пројектилима Народне библиотеке Србије, чије је непроцењиво национално културно благо нестало у пламену.

Фото Фото-архива "Борбе" и "Новости"

Шпијуни Рајха су "заслужни" и за то што су разорне бомбе прецизно погађале болнице и склоништа у којима су гинуле стотине цивила. То потврђују подаци из обимне студије Историјског архива Београда: "Велики број грађана нашао је смрт у јавним склоништима... Склоништа су била посебна мета немачких бомбардера - тако је погођено склониште у Карађорђевом парку, код Вазнесенске цркве и код цркве Александра Невског".

ПОДВИГ ПУКОВНИКА ВАУХНИКа

ПУКОВНИК Владимир Ваухник, обавештајац и југословенски војни аташе у Берлину још од краја марта је слао прецизне података о немачком нападу.

- Телеграмима од 29. и 31. марта Ваухник је обавештавао Генералштаб да су у току покрети немачких трупа и оклопних средстава ка југословенским границама. Он је 1. априла добио две поруке у којима се предвиђају тешкоће за Југославију у року од седам до десет дана, а увече истог дана примио је обавештење да ће рано у недељу 6. априла уследити тешко бомбардовање које ће Београд претворити у прах и пепео. Ваухник је 2. априла преко три различите стране послао у Београд шифровани телеграм - фаталну вест да би Југославија 6. априла имала да рачуна са немачким нападом. Иако је југословенска влада и 5. априла поново добила обавештење да ће немачки напад уследити 6. априла, у круговима Владе се још веровало да је то немачки блеф - записао је историчар и учесник Другог светског рата, генерал Велимир Терзић.

Никада нећемо сазнати колико је Београђана страдало у подрумима погођених зграда. По уласку немачке војске у престоницу, под изговором уклањања опасности од рушевина, оне су систематски миниране, чиме су уклањани и трагови злочина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)