КАДА је први пут прошао кроз врата Црвеног крста у Параћину седамдесетих година прошлог века био је тек средњошколац. За Слободана Ђорђевића Црвени крст постао је тада друга кућа, а колико је он својим суграђанима препознатљив по раду у ЦК, толико је параћински Црвени крст постао препознатљив "по Слоби".

Коментари (0)