ПРИЧЕ ИЗ ЗАВИЧАЈА: Књига као подсетник на приповедаче прибојског краја

Д. Гагричић

05. 06. 2022. у 07:11

НА прозно књижевно стваралаштво прибојског краја недавно је читаоце подсетио Мирко Иконић (71), професор књижевности, песник, приповедач и књижевни критичар, сабирајући међу корице књиге "Приче из завичаја" приповедачке форме и одломке из романа 21 аутора, са њиховим краћим животописима.

ПРИЧЕ ИЗ ЗАВИЧАЈА: Књига као подсетник на приповедаче прибојског краја

Фото Танјуг

И име књиге и наслови литерарних радова на страницама као "Материна клетва", "Дедовски орах", "Како је умро ђед", "Зов планине", "Бранова синегрица", "Повратак кући и смрт мајке", "Хлеб", "Јабука, "Мајка", "Самачка соба звана свратиште", "Бицикл", "Раздвајање", "Разгледница из 1952." и други, упућују на завичајну атмосферу и препознатљив колорит који је присутан код већине аутора, као и на мемоарску и аутобиографску тематику.

Подсећајући да у прози краја преовлађују приповедачке форме (новеле, цртице анегдоте), док су романи знатно ређи и да је међу ствараоцима само једна жена - Снежана Живковић, ауторка романа "Под Ожљем", приређивач каже да је у антологијски избор уврстио оно што је најбоље и најзначајније, пре свега у естетском, па онда и у документарном смислу.

- Без сумње, најзначајнији стваралац нашег краја је Лазар Комарчић, који је написао девет романа и две књиге приповедака, који се бавио и новинарством, а кога је проф. др Јован Деретић уврстио у своју "Историју српске књижевности" и у обимну студију "Српски роман" - истиче Иконић. - Други значајни романописац и приповедач је Велибор Јовановић, аутор седам романа и две књиге приповедака. Његове књиге наишле су на леп пријем и читалаца и књижевне критике, чему су нарочито допринеле савремена тематика и појаве у другој половини 20. и почетком 21. века, али и нови ствралачки поступци у виђењу историје и судбине човека у времену рата и мира.

Сличне вредности, како у уводу појашњава приређивач књиге, виде се и у романима Јусуфа Чоловића и Миомира Милинковића, који имају све одлике интелектуалне прозе и стилска обележја која их потврђују као зналце књижевног заната. Међу такве спадају и Пуниша Папић, Миломир Љујић, Вујица Бојовић, Ђорђе Симић и Божур Хајдуковић, у чијим приповеткама преовлађују ведрији, анегдотски садржаји, а понекад и сатирични и хумористички захвати наше савремене стварности. Реч је о прози аутетичног доживљаја, са наглашеним одразом нашег времена.

Неки прозни ствараоци, рођени у прибојском крају или су овде провели део радног века, имају наглашене есејистичке и аналитичке захвате (Данило Виторовић, Ратомир Цвијетић, Миодраг Никачевић и Снежана Живковић) па, по речима Иконића, њихова проза плени прецизношћу.

ПУТОПИС ИЗ СТАРЕ СРБИЈЕ

"ПРИЧЕ из завичаја" доносе и запис "Од манастира Бање до Нове Вароши", одломак из књиге путописне прозе "Стара Србија, прошлост и садашњост" Томе Бацетића, објављене на руском језику у Москви 1876. године. Књигу је превео на српски и објавио Добрило Аранитовић из Шапца 2001.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!