Србија

РАДЕ НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ПРОЈЕКТУ: Школа у Кикинди домаћин ученицима из пет земаља

Р. Ш.

21. 03. 2022. у 13:16

РАДИ реализације пројекта „Еразмус плус“ ОШ „Свети Сава“ у Кикинди домаћин је ученицима и наставницима из пет земаља: Турске, Шпаније, Румуније, Мађарске и Хрватске, који су укључене у заједнички рад.

РАДЕ НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ПРОЈЕКТУ: Школа у Кикинди домаћин ученицима из пет земаља

Двадесет ђака и десет наставника ће у Кикинди бити седам дана и радиће на пројекту „Измери ме“, чија је основна тема мерење некада и сада.

- Учествујем у пројекту, јер волим физику, а овај се управо највише заснива на математици и физици. Очекујем да ћу научити нешто ново и упознати другаре из других земаља. Долазила сам раније у Србију, али сам први пут у Кикинди. Град ми се допада, јер је много зеленила – навела је Адара Илијеску, ученица из Румуније.

Следећа мобилност биће у Румунији током школске године, а наредне године пројекат би требало да буде завршен, посетама осталим земљама и израдом брошуре.

- Пројекат промовише науку и технику, инжењерство и математику, као обухватно учење данашњих ученика. Наш циљ је да се напарви једна едукативна игра, која подразумева старе мерне јединице и разматрање како то утиче на данашњи свет, без обзира да ли су мерења на земљи или у свемиру, на пример. На овом пројекту радимо већ неколико година. Мобилност у Шпанији је већ одржана и тамо су била наша четири ученика и један наставник – објашњава наставник Данило Боровница.

Ученици и наставници из иностранства током боравка у Кикинди смештени су у Дому ученика и студената. Као добри домаћини наставници и ученици ОШ „Свети Сава“ осим рада у радионицама, гостима ће предсатвити град, локалну храну и туристичке занимљивости.

- Пројекат је, као и сви други, веома важан за нашу школу, јер је то могућност да ученици путују, стекну нова знања, посебно да уче страни језик, и упознају своју генерацију, али и да промовишемо свој град и државу – наводи Гордана Рацков, директорка ОШ „Свети Сава“.

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

Друштво

0 10

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

Репортаже

0 16

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

Познати

0 0

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

ПЕЧАТ ВЕКОВНОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ: Изложба „Краљево у српско-француским везама“ поводом имендана града на Ибру (ФОТО)

У СКЛОПУ пригодних културних манифестација поводом обележавања имендана града Краљева, испред зграде овдашње Градске управе свечано је отворена изложба „Краљево у француско-српским везама”, чији су аутори музејски савeтник Драган Драшковић, мр Ана Гвозденовић и Ивана Хренко, уреднице издавачке делатности НБ „Стефан Првовенчани“.

19. 04. 2024. у 13:52