КАД СЕ НЕШТО ВОЛИ СВЕ СЕ МОЖЕ: Професорка дели правду на струњачи

Слободан Бајић

23. 01. 2021. у 22:19

КАД СЕ НЕШТО ВОЛИ СВЕ СЕ МОЖЕ: Професорка дели правду на струњачи

Фото Приватна архива

ПРВА дама арбитраже српског рвања, омиљена наставница српског језика. Зрењанинка Весна Пиперски Цуцић (44) негује две паралелне љубави, спорт и уметност, рвање и књижевност, а одређује их као јединствену везу у којој се све преплиће.

Читав живот је у рвању, које је било саставни део њеног одрастања и свакодневице с обзиром на то да је отац Бранислав ушао у легенду нашег рвања, а брат Слободан такође био у том спорту.

- Веома рано сам закорачила на струњачу и као да сам на њој рођена - каже Весна. - Почела сам у грчко-римском стилу и то са братом Слободаном, који је погинуо као дечак што је била породична трагедија. Он је био потенцијал, показивао успех ... Такође, отац Бранислав је био сав у рвању. Рецимо, само дан после његове сахране 2006. године судила сам мечеве у Лиги европских шампиона и то по очевој жељи. Дакле, у мени је дубоко уткана љубав према рвању које је за мене више од спорта, начин живота, део породице без којег се не може. Тако чувам и успомену на брата и оца.

Фото Приватна архива

Весна је добитница награде "Јован Микић Спартак" за 2020. годину, најпрестижније признање у области спорта у Војводини. То доживљава као круну вишедеценијског рада и оданости једном од најтежих спортова. И не само то. Јер, "Спартак" за Весну, која је судија у рвању, а по професији професорка књижевности у Основној школи "Петар Петровић Његош" у Зрењанину, има посебну, додатну вредност.

- Веома добро знам "тежину" ове награде. Мој отац Бранислав је био рвач, селектор наше репрезентације... И никад није награђен "Спартаком", тако да за мене највеће признање има још већу, емотивну вредност. Истина, дошло је помало неочекивано, вероватно зато што нисам размишљала о награди. Међутим, пресрећна сам и веома поносна.

Фото Приватна архива

Како истиче добитница најпрестижнијег спортског војвођанског признања, много јој значи подршка Рвачког савеза, која је, како наглашава, изванредна.

- Без људи који верују у вас, не би било ни успеха. У почетку није било много жена. Штавише, почела сам пре него што је женско рвање кренуло да се развија у Србији. Тек почетком новог миленијума жене су почеле да пристижу у рвање, када је оно 2004. године постало олимпијски спорт.

ЖЕЛИ У ТОКИО

ВЕСНА Пиперски Цуцић има богату међународну каријеру, налази се међу пет најуспешнијих дама арбитара, судила је светска и европска првенства, квалификације за ОИ и нада се да ће ове године делити правду на струњачама у Токију.

- Судија у рвању сам већ 26 година, стигла сам до међународне категорије, за шта је потребно много труда и рада - каже Весна Пиперски Цуцић.

Доказана на међународном нивоу, Весна је власница "прве ес" интернационалне категорије, која је зелено светло за дељење правде на Олимпијским играма.

- Рвање повезује људе на много начина. Почела сам у рвачком клубу Матица у Ботошу када је било ретко такмичење за жене, а ван наше земље се нисам борила. Специфичан је то пут бити пионир. То је била моја жеља, моја љубав, амбиција да будем у том свету. Све сам то наследила од оца. Он је био последњи романтичар рвања и пренео тај дух на мене.

Запратите Новости спорт на Фејсбуку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)