КАД СЕ НЕШТО ВОЛИ СВЕ СЕ МОЖЕ: Професорка дели правду на струњачи
ПРВА дама арбитраже српског рвања, омиљена наставница српског језика. Зрењанинка Весна Пиперски Цуцић (44) негује две паралелне љубави, спорт и уметност, рвање и књижевност, а одређује их као јединствену везу у којој се све преплиће.
Фото Приватна архива
Читав живот је у рвању, које је било саставни део њеног одрастања и свакодневице с обзиром на то да је отац Бранислав ушао у легенду нашег рвања, а брат Слободан такође био у том спорту.
- Веома рано сам закорачила на струњачу и као да сам на њој рођена - каже Весна. - Почела сам у грчко-римском стилу и то са братом Слободаном, који је погинуо као дечак што је била породична трагедија. Он је био потенцијал, показивао успех ... Такође, отац Бранислав је био сав у рвању. Рецимо, само дан после његове сахране 2006. године судила сам мечеве у Лиги европских шампиона и то по очевој жељи. Дакле, у мени је дубоко уткана љубав према рвању које је за мене више од спорта, начин живота, део породице без којег се не може. Тако чувам и успомену на брата и оца.
Фото Приватна архива
Весна је добитница награде "Јован Микић Спартак" за 2020. годину, најпрестижније признање у области спорта у Војводини. То доживљава као круну вишедеценијског рада и оданости једном од најтежих спортова. И не само то. Јер, "Спартак" за Весну, која је судија у рвању, а по професији професорка књижевности у Основној школи "Петар Петровић Његош" у Зрењанину, има посебну, додатну вредност.
- Веома добро знам "тежину" ове награде. Мој отац Бранислав је био рвач, селектор наше репрезентације... И никад није награђен "Спартаком", тако да за мене највеће признање има још већу, емотивну вредност. Истина, дошло је помало неочекивано, вероватно зато што нисам размишљала о награди. Међутим, пресрећна сам и веома поносна.
Фото Приватна архива
Како истиче добитница најпрестижнијег спортског војвођанског признања, много јој значи подршка Рвачког савеза, која је, како наглашава, изванредна.
- Без људи који верују у вас, не би било ни успеха. У почетку није било много жена. Штавише, почела сам пре него што је женско рвање кренуло да се развија у Србији. Тек почетком новог миленијума жене су почеле да пристижу у рвање, када је оно 2004. године постало олимпијски спорт.
ЖЕЛИ У ТОКИО
ВЕСНА Пиперски Цуцић има богату међународну каријеру, налази се међу пет најуспешнијих дама арбитара, судила је светска и европска првенства, квалификације за ОИ и нада се да ће ове године делити правду на струњачама у Токију.
- Судија у рвању сам већ 26 година, стигла сам до међународне категорије, за шта је потребно много труда и рада - каже Весна Пиперски Цуцић.
Доказана на међународном нивоу, Весна је власница "прве ес" интернационалне категорије, која је зелено светло за дељење правде на Олимпијским играма.
- Рвање повезује људе на много начина. Почела сам у рвачком клубу Матица у Ботошу када је било ретко такмичење за жене, а ван наше земље се нисам борила. Специфичан је то пут бити пионир. То је била моја жеља, моја љубав, амбиција да будем у том свету. Све сам то наследила од оца. Он је био последњи романтичар рвања и пренео тај дух на мене.
Запратите Новости спорт на Фејсбуку
Препоручујемо
НИЈЕ САМО ЕКОНОМ: Пет кошаркаша Партизана има симптоме корона вируса
23. 01. 2021. у 18:52
СРПСКА ТЕНИСЕРКА ОСУЂЕНА ЗБОГ ДРОГЕ! Возила пијана и слупала скупоцени ауто!
23. 01. 2021. у 18:31
КО БИ СЕ ОВОМЕ НАДАО: Клуб који са клупе предводи џелат Србије и Црне Горе на прагу је уласка у другу фазу Лиге шампиона!
Карабаг, циљајући да прекине серију од пет утакмица без победе против холандских тимова у Европи, дочекује Ајакс на "Републичком стадиону Тофик Бахрамов" у оквиру шестог кола Лиге шампиона.
10. 12. 2025. у 07:40
ХРВАТСКА У ШОКУ: Ево шта су "гробари" из Београда урадили Бед блу бојсима, навијачима ФК Динамо Загреб! (ФОТО)
Док Хрватска још прича о тамошњем дербију, у коме су се састали Динамо Загреб и Хајдук Сплит, као нова тема тамошњој јавности наметнула се - вест из Србије.
09. 12. 2025. у 20:50
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)