КАКО СУ РУКОМЕТАШИЦЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОСТАЛЕ ШАМПИОНКЕ СВЕТА: Дан када је "Пионир" носио девојке до светског злата

Момчило Поповић

02. 12. 2021. у 13:00

ЗА рукометни свет почетак седамдесетих година прошлог века биле су и буквално златне године. На овим странама подсетили смо на злато рукометаша освојено на Олимпијади у Минхену 1972. Те исте године 19. фебруара у Дортмунду су рукометаши Партизана из Бјеловара постали прваци Европе, пошто су у финалу Купа шампиона разнели чувени немачки Гумерсбах - 19:14. Већ наредне године рукометашице Југославије постале су - првакиње света!

КАКО СУ РУКОМЕТАШИЦЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОСТАЛЕ ШАМПИОНКЕ СВЕТА: Дан када је Пионир носио девојке до светског злата

Фото архива ВН

Пето светско првенство одржано је од 7. до 15. децембра у Југославији. Био је то шампионат који је путем ТВ пратила цела земља, а како је такмичење одмицало, тако је расла популарност девојака, чије су утакмице добиле максималну пажњу у медијима. Вероватно се никада до тада са таквом страшћу није навијало за један наш женски национални тим!

До тада Југославија је била запажена на претходна четири шампионата. На првом, одиграном 1957, такође у Југославији (у Вировитици и Београду), заузели смо 3. место, после победе за бронзу над Западном Немачком - 9:6. На том светском првенству учествовало је девет земаља и све селекције су биле из Европе.

На другом СП у Румунији 1962. освојили смо 4. место после пораза од Чехословачке 6:5, а већ на следећем у Западној Немачкој 1965 - прво сребро. У финалу су Мађарице биле боље - 5:3. У Холандији 1971. поново пораз у финалу, овог пута од Источне Немачке - 11:8.

Те 1973. сви су били решени да се најзад узме злато. Учествовало је 12 репрезентација, а једине ван Европе биле су Јапанке. Југославија је играла у групи Д у Вараждину. Плаве су стартовале са 20:4 против тада нејаке Холандије, али је врло брзо стигло отрежњење. У другом мечу побеђена је Данска, која је на полувремену водила 7:4. Тек у наставку је наш тим проиграо и добио са тесних 11:10.

По две првопласиране екипе из четири групе формирале су нове две полуфиналне групе, с тим што се рачунао резултат из прве фазе. У нашу групу Ф која се играла у Загребу стигле су Пољакиње и Совјетски Савез. Мечеви су играни у тада јединој дворани у Загребу, популарној "кутији шибица".

Против Пољске 12. децембра снови о злату су се сударили са јавом у виду пораза - 8:9. Али, као што то обично бива, ако вам је злато суђено, онда ће и други играти за вас. СССР и Данска су играли 12:12, тако да је било јасно да нам је неопходна победа против СССР, под условом да Пољска не победи Данску, или да то буде са минималном разликом. Сутрадан, 13. децембра, Југославија је сјајном игром у новој драми надиграла рукометашице СССР - 7:5 и заузела прво место у групи, што је значило одлазак у Београд на финални меч! Јер, Пољска и Данска као да су одиграле за нас 12:12!

Нажалост, увод у финале није почео добрим вестима. Плаве су биле лишене помоћи сјајне Радмиле Парезановић, бомбардерке ОРК Београда, која је са повредом лигамената одиграла против СССР, а затим јој је после меча нога стављена у гипс!

- Док моје другарице буду играле, бићу најнесрећнија рукометашица на свету, пошто нећу моћи да им помогнем - рекла је за "Новости" Парезановићева у соби хотела "Србија". Наравно, она је присуствовала финалу...

Дворана "Пионир" отворена је 24. маја те године и то је био други велики спортски догађај у њој. Премијерно, одржан је Европски шампионат у боксу. Наравно, дворана је била препуњена - око 6.000 гледалаца, око 500 више од онога што је пројектовао брачни пар Бакић, архитектонски креатори.

Ривал у финалу - Румунија, тим који је до тада остварио све четири победе (Јапан, Норвешка, Чехословачка и Мађарска). Ни са Радмилом Парезановић у тиму плаве не би биле фаворит, а овако стрепња је била још већа. Међутим, кренуло је одлично. Румунке су проћердале први напад, севнула је контра, а Драгица Палаверса донела вођство. Била је играчица РК Сплит, права лепотица, која је преминула рано, у 61. години...

На 2:0 за делиријум у "Пиониру" повисила је Иванка Шуприновић, касније капитен РК Раднички који је био првак Европе 1976. После нашег вођства од 5:3 Румунке су први пут изједначиле - 5:5, а полувреме је завршено 7:7. Проблем су нам правиле Петровићи и Кожохару...

У наставку је уследио брзи нокаут, од кога Румунке нису могле да се опораве до краја. Јадранка Антић са два гола и пивот Каја Илеш донеле су три гола предности - 10:7. Румунке су смањиле на 10:8, а онда су поново Илеш и Мара Торти из седмерца повисиле на 12:8. То је био моменат када је почео да се одмотава црвени тепих за девојке у плавом.

На крају великог финала било је 16:11, а публика је била у потпуном трансу. Играчице су одиграле победничко коло, а затим су на рукама у ваздух летели савезни капитен Пантазис, тренер Јездимир Станковић, па чак и повређена Парезановићева. Наравно, "Хеј Словени" су хорски отпевале заједно са навијачима, а славље је настављено у бази плавих шампионки, у хотелу "Србија" на Коњарнику...

ДОКТОР САВЕЗНИ КАПИТЕН

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ Југославије предводио је трио тада најбољих стручњака за женски рукомет. Савезни капитен био је Зоран Пантазис, доктор стоматологије, први тренер Вилим Тичић, а асистент Јездимир Станковић. Лекар екипе био је Светислав Станкић.

САРАЈЕВО, ШИБЕНИК, ЗАВИДОВИЋИ

УТАКМИЦЕ прве фазе игране су у четири града. У групи А у Сарајеву играли су Мађарска, ЧССР и Западна Немачка. У групи Б у Завидовићима надметали су се Румунија, Норвешка и Јапан. Групи Ц домаћин је био Шибеник, а играли су СССР, Пољска и Источна Немачка, док су у групи Д у Вараждину били Југославија, Данска и Холандија. Највеће изненађење била је елиминација тадашњег светског првака Источне Немачке већ у првој фази и то због једног гола у збиру гол-разлике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)