ВЕЛИКА ЈАБУКА МИРИШЕ НА МАРИХУАНУ: Репортер "Новости" у живописном Њујорку - граду који никада не спава

Има нечег у океанској бистрини светла над Њујорком. Фотогеничан и пријемчив за објектив фото-апарата, вреба артистичком визуром из сваког угла. Овде су сви уметници, бар на један дан. И сви су домаћи, и странци, у исти мах.

ВЕЛИКА ЈАБУКА МИРИШЕ НА МАРИХУАНУ: Репортер Новости у живописном Њујорку - граду који никада не спава

Фото: Горан Чворовић

- Наша америчка историја није дуга. Некоме ко долази из Европе то може да помогне да се на тренутак ослободи баласта повести – објашњава свој поглед на традицију средовечна Њујорчанка у подземној железници на доласку у град.

Велику јабуку, како се овом граду због награда на коњским тркама тепа цео век, годишње посети педесет милиона људи. Лако се препознају на улици. Готово свакоме од њих у рукама мобилни телефон који се бесомучно окреће у свим правцима, не знајући шта би пре забележио.

Иако историја није дуга, видљива је на сваком кораку. Силазак у метро неминовно буди сећања на давно време када су бушени подземни тунели. Мозаици од фајанса с називима улица и даље су задржали првобитни облик с дубоком временском патином. Свод придржавају стубови од челичних шина, док оним правим шинама клизе нове композиције, али дизајниране на стари начин.

Могло би се рећи да сусрет са заводљивим Њујорком представља тачно дозирану комбинацију дружења с прошлошћу и будућношћу. Прастари апарати за куповину карата у подземној железници ипак имају тактилне екране. И тако је где год да се човек окрене. 

Горе, на улици, живахне уске авеније на којима ври као у кошници и с којих поглед тешко досеже до облака од висине облакодера. Нема више старих "бјуика", "шевролета" и "доџева". Аутомобили су се смањили, највећи број њих је сличан онима на које смо навикли и на европским булеварима. И легендарни жути њујоршки такси сада је "увучен" у познати модел јапанског хибрида. Шетајући њујоршким тротоарима човек тако за тренутак осети мање отуђење у односу на Стари континент. Осим када погледа на цене на бензинским пумпама. Када се галони прерачунају у литре, а долари у европске новчанице, литар кошта мање од евра!

Практично све остало је баснословно скупо. Кафа с ногу пет долара, хамбургер са сланином, мали помфрит и газирано пиће у сада популарном ресторану брзе хране који носи име пет момака – 25. Неодољива црвена сочна јабука у Великој јабуци, комад, у градском маркету у близини Пете авеније, 2,35.   

Њујорк је град звукова. Непрестано се проламају сирене полиције, хитне помоћи и ватрогасаца, прошарани гласним дозивањем нашироко распрострањених продаваца бургера и хот-догова из камионета паркираних дуж ивичњака, све то заокружено музиком из градских рикши. Са једне од њих, која се, пупут муве откинутих крила, на дечју радост старијег пара туриста, непрестано врти у круг чекајући зелени сигнал на семафору, одзванја позната мелодија Глорије Гејнор "Преживећу". 

Њујорк је и град светла. Милиони најразнобојних лампица склапају се у већ познатој сценографији на Тајмс скверу у стотинама реклама за најразличитије спектакле и производе. На углу Седме авеније и 47. улице, пред уласком на забаву у познати хотел, свим овим бојама, као да нису довољне, свој допринос под тачкастим рефлекторима дају две плесачице заигране за свој грош.

То је и град мириса. Од како је пре три године дозвољена употреба канабиса, количинама у личне сврхе, воњ марихуане надалеко се шири њујоршким улицама. Вреба из сваког ћошка, улаза, блока. Чини се да је постао мирис овог града.

Њујорк је кућа бескућника. Картонске кутије ничу тротоарима као раскошни дворци неуспешних трагача за америчким сном. Над њима бдију различита удружења и појединци који им донесу ћебе, парче меса или крофну, да их поделе под великим њујоршким небом.    

Ово је и место уличних говорника. Усамљеници пролазе са крстом и звоном у руци, стоје испред маркета, седе у парку и, залгедани у даљину, рецитују, упозоравају, проповедају. То је и град успешних пословних људи који, у ходу, умеју да поједу ручак прелазећи пешачки прелаз, с једне на другу страну улице.

Њујорчани су љубазни. У принципу не одговарају на прву лопту, навикнути на чудаке који заговарају и траже све и свашта, али када се увере да спадате у оквире нормале, до танчина ће вам објаснити пут, а понекад вас, чак, и одвести тамо где сте кренули. За час тад заподену конверзацију. То важи и за полицију.   

У граду огрезлом у криминал, у којем је ред крајем деведесетих увео тадашњи градоначелник Рудолф Ђулијани, може сада да се зађе чак и у Харлем и Бронкс, слободно се путује аутобусом и чистим композицијама метроа. Ипак, у земљи екстремног насиља и драстичних казни, где се оружје слободно продаје, али може да се оде и триста година у затвор, треба, свакако бити опрезан. Иза седишта таксисте стоји упозорење да напад на њега повлачи 25 година робије. За сваки случај.

Туристи се опуштају у Централном парку возећи се у гиздавим коњским кочијама боје слонове кости, док пословни људи из околних солитера, сишли на брзину, седе заврнутих ногавица на ливади и једу подневни сендвич. Тек венчани, млади пар, она у белој венчаници, он свечано одевен, у пратњи кумова и једног пријатеља, крећу, одавде, у нови живот, праћени нотама песме "Моћ љубави" и свеговорећим речима "Јер, ја сам твоја жена, а ти мој човек".

У око објектива упадају фотогенични графити, фасаде од црвене цигле са спољним металним степеницама у сенци тек процветалог дрвећа и дим који фуматом и сепијом сенчи уличну разгледницу, проистекао од давног и непромењеног начина производње струје, намењен климатизацији, грејању, па чак и стерилизовању медицинског материјала.    

Странци купују плоче џез мајстора које су поново ушле у моду, одлазе да одахну у Њујоршку јавну библиотеку или музеј Мома у који је на велика врата ушло и насеље Церак Виногради. Пошто-пото настоје да се успну на жичану ограду Бруклинског моста да би фотографски и сами постали део историје. Колачасти облаци с Атлантика труде се да им улепшају слику.

ЕНГЛЕСКИ, АЛИ И ШПАНСКИ

МногоЈужноамериканаца нашло је ухлебљење у Њујорку. Уз енглески, видљив је и велики број обавештења и написа на шпанском. За странце чудно, али могу да се сретну и они који говоре само овај језик, попут особља у неким хотелима. У САД, па и тако и у Њујорку, не постоји службени језик, али се енглески, наравно, далеко највише користи.  

ПИЈУ САМО АМЕРИКАНЦИ

За куповину алкохолног пића у маркетима потребно је да се скенира амерички документ да би се утврдило годиште. Страни пасош и седе власи не помажу. Пиво можете да попијете на трибинама кошаркашке утакмице, али не и у ресторану брзе хране. Свет наглавачке, у односу на оно на шта смо навикли.

Фото: Горан Чворовић

Тајмс сквер

Фото: Горан Чворовић

 

Фото: Горан Чворовић

Бруклински мост

Фото: Горан Чворовић

Спој старог и новог

Фото: Горан Чворовић

Живахно

Фото: Горан Чворовић

Солитери парају небо

Фото: Горан Чворовић

Артистички графити

Фото: Горан Чворовић

Аутомобили су се "смањили"

Фото: Горан Чворовић

Град који никада не спава

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (1)

ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)