ОД ОПАНЧАРЕВОГ СИНА, ДО ДИПЛОМАТЕ: Како је Милан Јовановић Стојимировић, "непријатељ народа", све што је имао оставио народу

Јелена ИЛИЋ

24. 04. 2023. у 21:59

СМЕДЕРЕВАЦ Милан Јовановић Стојимировић један је од најзаслужнијих и до недавно неправедно запостављених личности у историји града на Дунаву.

ОД ОПАНЧАРЕВОГ СИНА, ДО ДИПЛОМАТЕ: Како је Милан Јовановић Стојимировић, непријатељ народа, све што је имао оставио народу

Фото: Музеј града Смедерева

Од опанчаревог сина, преко новинара, дипломате, члана Министарског савета Владе Краљевине Југославије, директора Државне архиве у Београду - до народног непријатеља који је све што је имао оставио управо свом народу. После више деценија неправде, рехабилитован је прошле године.

Није много људи који су кроз историју Смедерева оставили тако дубок траг, а да их се нараштаји нити сећају, нити их познају као што је до недавно био Милан Ј. Стојимировић.

- Рођен је у Смедереву 1898. Његов отац Светозар био је опанчар, а мајка Јелена домаћица. Рано је остао без оца, те га је прихватио ујак, др Душан Стојимировић, чувени београдски неуропсихијатар, чије је презиме из захвалности додао свом презимену по оцу - прича др Снежана Цветковић, историчарка уметности и музејска саветница Музеја у Смедереву.

Био је оснивач и уредник листова "Смедеревски журнал" и "Реви", дописник одељења за штампу при Министарству иностраних дела у Берну и Берлину, директор новинске агенције Авала. Уочи Другог светског рата, 1940, године био је начелник Политичког одељења Министарског савета Владе Краљевине Југославије. Након 6. априла 1941. године добровољно се прикључио југословенској војсци. Био је потом главни уредник београдског дневног листа "Обнова" од 1941. до 1944. године и директор Државне архиве у Београду.

ГРАЂА

ФОНД Милана Јовановића Стојимировића у Историјском архиву Смедерева чини 15 кутија грађе. Реч је о фото-документацији са више од 700 фотографија које одсликавају културни, уметнички и политички живот двадесетих и тридесетих година прошлог века.

Због уредништва и писања у листу "Обнова", 1946. године проглашен је за народног непријатеља, осуђен на петнаест година затвора са принудним радом и десет година губитка грађанских и политичких права по издржаној казни. Конфискована му је готово целокупна имовина у Београду и Смедереву, осим једног стана у Београду. После седам и по година Стојимировић је изашао из затвора у Сремској Митровици. Од тада па до смрти писао је низ фељтона и чланака под псеудонимима и прикупљао грађу за Југословенски лексикографски завод.

 

Фото: Музеј града Смедерева

Милан (седи десно) са члановима породице

- Тестаментом, 1964. године, Милан Јовановић Стојимировић је завештао легат смедеревском Музеју који чине тридесет и четири предмета, и то вредне уметничке слике, две скулптуре, стилски писаћи сто кнеза Михаила Обреновића и неколико предмета примењене уметности. Народној библиотеци у Смедереву поклонио је више хиљада књига, а целокупну рукописну оставштину завештао је Матици српској у Новом Саду - објашњава др Снежана Цветковић, виши кустос Музеја у Смедереву.

СИЛУЕТЕ

ОВАЈ Смедеревац дао је посебан печат српској култури, али и смедеревској, те су му се одужиле три овдашње установе: Музеј, Народна библиотека и Историјски архив, објавивши књигу "Уздарје Милану Ј. Стојимировићу". Народна библиотека у Смедереву је објавила је роман "Ланче Смедеревац". Иначе, најупечатљивије дело Стојимировића је "Силуете старог Београда".

Власти су му узеле имовину противзаконито, а једино му је остављен стан у Београду, у коме је у умро 1966. године. Када је осетио да му се ближи крај, све што му је остало "народни непријатељ" оставио је опет свом народу.

Није доживео да му се врате грађанске слободе и част. Рехабилитован је званичном одлуком Апелационог суда у Београду на захтев јединог живог потомка, Зорке Пападополос, тек у фебруару 2022. године, 77 година након што је проглашен народним непријатељем и више од пола века након смрти. У пресуди стоји да се "Милан Јовановић Стојимировић сматра неосуђиваним лицем, неоправдано лишеним права на слободу и права на имовину".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ ШОКИРАЛА ЕВРОПУ: Ево снимка на коме краде парфеме у Београду (ВИДЕО)