ПОЛЕТЕЛИ СМО НЕ ЗНАЈУЋИ ХОЋЕ ЛИ НАС НАТО ОБОРИТИ: Капетан Стеван Игњатовић, учествовао у спасавању ЈАТ флоте у време бомбардовања 1999.

Драгана Матовић

19. 03. 2023. у 16:00

КАДА је 24. марта 1999. године почело НАТО бомбардовање наше земље, пилот Стеван Игњатовић и његове колеге били су спремни да положе животе на браник отаџбине. Само четири дана касније пружила им се прилика да докажу патриотизам. Полетели су са београдског аеродрома у тренутку када су на њега пале четири ракете.

ПОЛЕТЕЛИ СМО НЕ ЗНАЈУЋИ ХОЋЕ ЛИ НАС НАТО ОБОРИТИ: Капетан Стеван Игњатовић, учествовао у спасавању ЈАТ флоте у време бомбардовања  1999.

Фото Facebook

- Мој колега Сава Остојин, који је био старији капетан од мене, седео је на левом седишту, ја сам био на десном, док је "флајтер" седео између нас - прича нам Игњатовић, током посете нашој редакцији. - Са нама у кабини је био колега Бобан Живанић, који је рекао да, ако треба да се гине, хоће да буде са нама у посади.

Њихов "боинг 747" је први полетео са београдског аеродрома. Тачно у 12 сати и један минут напустили су писту и за 12 минута стигли у ваздушни простор Румуније.

- Имали смо среће да нас не погоди нико од наших, нити иједан од 200 непријатељских авиона, који су били изнад Србије са разноразним задацима од бомбардовања, пресретања, ометања - сећа се Игњатовић. - Нико од њих нас, на срећу, није пресрео, ни оборио. У том тренутку, оставио сам сина од девет година код куће и жену, нисам знао шта ће се десити, али сам веровао у најбоље.

ИЗОСТАЛО ОДЛИКОВАЊЕ

ЈЕДНО признање Игњатовић никада неће заборавити.

- Највеће признање је било када смо одбијени за одликовање. Тада, по тадашњој структури руководећих органа компаније, нисмо били довољно добри. Колега мој Бобан Живанић тада је рекао да нама одликовања не требају, и да цитирам: "Ако треба да погинем, гинем са њим", то ми је била највећа титула коју сам икада могао да добијем. Пилот се не постаје новцем, већ срцем. Не може тај посао да се плати, али може да се уновчи, и пилотска кабина је најлепша канцеларија на свету - говори нам капетан који је управљао авионима у којима су били председници, министри и многи други званичници.

У акцији спасавања ЈАТ-ове флоте пилоти су пребацили 12 авиона за Румунију.

- Сви смо успели да полетимо и слетимо, а колега Остојин и ја имали смо част да будемо први - каже Игњатовић. - Касније, са доласком демократије, платили смо високу цену због тога. Уместо одликовања, оптужили су нас да смо били људи Слободана Милошевића. Не знам шта су ти људи мислили да је требало да радимо. Можда да оставимо авионе да их НАТО бомбардери полупају, као што су разне фабрике и институције.

Игњатовић каже да је данас поносан на то што су он и његове колеге 28. марта 1999. урадили.

- Одлуку да се ЈАТ-ова флота спасава донела је Влада Србије, а тадашњи директор националне авио-компаније Жика Петровић је овластио руководиоце разних типова авиона да позову одређени број пилота да је спроведу - сећа се Игњатовић. - Сви су првог дана дошли на састанак, али већ сутрадан, кад су схватили да је задатак ризичан и да може да се погине, пуно колега се није појавило. Некако смо успели да саставимо посаде за 12 авиона. Румунија је дозволила да изађемо из нашег ваздушног простора, а онда нас је тамо заробила месец дана. Нису нам дали да идемо даље. Трпели смо шиканирање војника НАТО пакта, али смо им се реванширали на српски начин.

МЕСЕЦ дана били су заробљени, под оком шпијуна

Наши пилоти били су смештени у једном луксузном хотелу у Букурешту. Кад су они дошли, хотел је био празан.

- За три дана хотел се напунио. Осим нас, дошли су и разноразни шпијуни да нас надгледају. Свакодневно смо инсистирали да нам допусте данаставимо даље - каже Игњатовић. - План је био да идемо за Русију или Белорусију, или да се неки авиони, које је ЈАТ изнајмљивао, врате у Северну Африку. Они то, међутим, нису дали. После месец дана, аутобусом су нас депортовали из Темишвара за Београд. Било је то као у филму "Ко то тамо пева". Хоћемо ли, нећемо ли, кад ћемо, да ли да пређемо мост, да ли да чекамо ноћ или дан... Било је то интересантно путовање, пуно смеха, завитлавања. На крају, кад смо стигли у Београд, сачекала нас је цела екипа која нас је испратила са сузама у очима. У њиховим очима блистале су сузе радоснице. Јер, сви смо се вратили, живи, здрави испремни да идемо даље.

Фото Facebook

 

После овог задатка, пилоти ЈАТ-а су пребачени у резервни састав ратног ваздухопловства транспортне ескадриле.

- Нисмо ушли у ту сулуду причу због профита и бенефита, већ да спасемо флоту. Имао сам тада 45 година. Био сам у пуној физичкој и менталној снази. Пуно срце, глава препуна лудости. Моје колеге су биле старије - каже Игњатовић. - Многи од њих су умрли у међувремену. Остало је можда нас петнаестак спаситеља ЈАТ-ове флоте.

ПОСЛЕДЊИ авион из те групе летео до пре три године

Пилоти су по авионе отишли у Румунију кад се завршило бомбардовање СР Југославије и вратили их назад. Ти авиони су летели још дуго. Последњи авион из те флоте полетео је последњи пут пре три године. Пре НАТО бомбардовања, те летелице су биле у флоти ЈАТ-а, која је летела по Европи, а десетак је било изнајмљено афричким државама.

- Украјински пилоти су своју флоту евакуисали четири дана пре почетка рата, а ми смо побегли четири дана у току рата - говори Игњатовић. - Није било могућности да украјински пилоти буду оборени, а ми смо ризиковали животе и да се уништи флота. Не знам да ли бих са овом памећу урадио исто. Због свог народа бих поново отишао без размишљања, али кад видим како се држава тада понела према породицама погинулих пилота, добро бих размислио. Многи пилоти који су бранили земљу од НАТО авиона данас су подстанари.

ТРИ ДРЖАВНА УДАРА

ИГЊАТОВИЋ је летео по целој Европи, док је у Африци провео пет година. Живот у Африци оставио је велики траг на њега.

- Видео сам све делове Африке, обишао сам и пустиње, ишао сам да гледамо ајкуле које су Африканци хранили неким остацима меса. Једном нас је напала ајкула, умало сам умро од страха. Иначе, Африканцима сам био необичан јер сам плав и имам плаву дугу косу. Мислили су да имам перику - сећа се наш саговорник, који је у Африци добио надимке Викинг, Хогар Страшни и Хулк Хоган.- Прошао сам три државна удара - у Конгу, Гани и Нигерији. Данас је Гана трећа земља Африке по економији. Све су топрелепе успомене.

Игњатовић се пензионисао пре десет година. Отишао је у пензију као пилот "Ер Србије". Иза себе има више од 20.000 сати летења и 12.500 летова на чак три авиона.

- Компанија, како год се у том тренутку звала, није се удостојила да пилоту који је за њу летео 40 година плати две цистерне које ће да избаце воду на опроштајном лету - разочаран је Игњатовић. - Годинама сам маштао о свом опроштајном лету, како ћу да прођем кроз водену завесу. Свугде на свету, то је ритуал одавања поштовања човеку који је провео свој живот у авио-компанији. Ово ваздухопловно признање, нажалост, нисам добио.

Игњатовић је ипак као пилот облетео цео свет.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (12)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!