ТАЈНА ФОТОГРАФИЈЕ КОЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛА ИСТОРИЈУ: Настала је на данашњи дан пре 76 година, а истина о њој и даље је мистерија! (ФОТО+ВИДЕО)

Novosti online

02. 05. 2021. у 21:10

ЈЕДНА од фотографија која је на најбољи начин означила победу савезника над Немачком у Другом светском рату је совјетска застава на Рајхстагу у сред Берлина 1945. године.

ТАЈНА ФОТОГРАФИЈЕ КОЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛА ИСТОРИЈУ: Настала је на данашњи дан пре 76 година, а истина о њој и даље је мистерија! (ФОТО+ВИДЕО)

Фото: Архива "Новости"

Уз слику америчких војника са заставом на Иво Џими, фотографија тројице Руса на врху зграде која је била симбол Трећег Рајха најупечатљивији су призори са краја највећег сукоба на свету. Међутим, та слика је годинама крила тајну и праву истину.

Фотографија која је настала у Берлину, 2. маја 1945. када су руске трупе напокон освојиле Берлин у борбама које су трајале више од две недеље. На њој су двојица руских војника који постављају препознатљиву црвену заставу са српом и чекићем на врх немачке скупштине. Симболика је јасна, измучени победници, на врху зграде одакле је кренуло зло фашизма док се у позадини види разорен Берлин. Аутор фотографије је Евгениј Халдеј који је користећи свој "Лајка" апарат направио овај незаборавни снимак.

Међутим, убрзо се испоставило да ће историјска фотографија постати и један од најранијих примера фотомонтаже када је реч о ширењу пропаганде. То се може видети по војнику Абдулхакиму Исмаилову (придржава носиоца заставе) који је на слици имао два ручна сата, што је многима био доказ пљачке коју су починили војници Црвене Армије. Други су тврдили да је у питању Адријанов компас и да је Халдеј, да би избегао контроверзе, манипулисао фотографијом и уклонио тај детаљ.

Било како било, један од сатова је уклоњен с коначне верзије фотографије. Такође, Халдеј је додао и дим у позадини како би призор био што драматичнији.

Фото: Архива "Новости"

Интересантно је да ово није било "прво" подизање заставе на зграду немачког парламента!

О томе се није говорило пре ’60-их година прошлог века, али историчари данас сматрају да је било бар 40 црвених застава које су совјетски војници подизали на Рајхстаг током битке за Берлин. Ипак, она коју је подигао Кантарија била је једина "званична" застава. Трећег дана маја, симбол Совјетске победе је скинут са немачке скупштине и у јуну послата за Москву где се и данас налази у музеју руске армије.

Слика је наводно настала тако што се Халдеј попео на Рајхстаг са заставом која је направљена од три столњака само за ову прилику. Званична верзија за људе који су подигли заставу признаје само Грузијца Мелитона Кантарија и Руса Михаила Јегорова - Кантарија придржава Михаил. Ипак, многи верују да је на фотографији заправо био 18-годишњи Украјинац Алексеј Ковалев коме су у овом подвигу помогли још и Леонид Горјачев (кога неки извори спомињу и као Алексеја Горјачева) из Минска и Абдулхаким Исмаилов из Дагестана који се не види на фотографији.

Фото: Принтскрин

Како је сведочио сам Халдеј, када је дошао до зграде Рајхстага питао је неколико присутних војника да му помогну да намести кадар, а било их укупно четворо на крову, укључујући њега. Како се наводи, Ковалев је поставио заставу, а ту су, по овој теорији, били и Абдулхаким и Леонид. Међутим, неки сматрају, совјетским властима је у том тренутку више одговарало да заставу подигне Стаљинов земљак – Грузијац и један Рус, него Украјинац, Белорус и Дагестанац. И тако је овим људима наређено да ћуте, а славу су добили Кантарија и Јегоров.

Што се Кантарија тиче, он је након рата демобилисан и вратио се у родну Русију где се запослио у Сукумију, главном граду тадашње Абхазијске Аутономне ССР. За свој подвиг, одлуком Президија Врховног совјета СССР-а, 8. маја 1946. године проглашен је за Хероја Совјетског Савеза.

Фото: Принтскрин

 

Као и већина његових сабораца, Кантарија се 1947. године учланио се у Комунистичку партију СССР-а и постао заступником Врховног совјета Абхазијске АССР. Током рата за отцепљење и самосталност Абхазије, био је приморан да напусти дом и 1993. преселио се у Москву, где је два месеца касније и умро.

Фотограф Евгениј Халдеј, украјински Јеврејин, од раног детињства се занимао за фотографију, па је свој први апарат направио од бабиних наочара. У 19. години је почео да ради за новинарску агенцију Тасс. Отац и три од четрири сестре су му побијени у Другом свестком рату. Како се наводи, он је ујака замолио да му од столњака направи посебну заставу која ће се видети на легендарној фотографији, а идеју за то је добио видевши америчко постављање застава на Иво Џиму.

Фото: Принтскрин

Након овог историјског снимка, фотографисао је и нацисте током суђења у Нирнбергу. Иако је и после рата наставио да ради за Тасс, 1947. године је саопштено у оцени његовог рада да нису, како су навели, задовољни његовим напретком. У октобру 1948. године отпуштен је под изговор да се смањује кадар. Наставио је да фотографише као фриленсер за многе совјетске новине, а 1959. је добио посао у Правди где је био до 1970. године када је приморан да се пензионише. Своје склањање из службе је преписао тадашњем антисемитизму који је постојао у совјетском државном врху. Умро је 1997. у 80. години.

(Мондо)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!