ПРОШЛИ „КО БОСИ ПО ТРЊУ“: Пољски тенкови и руски легионари у нападу на Русију - Акција војне обавештајне управе Кијева (ВИДЕО)

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

13. 03. 2024. у 19:12

ПЛАЋЕНИЦИ из редова Руса, који се боре у саставу Оружаних снага Украјине против својих сународника, покушали су јуче ујутру да продру на територију Курске и Белгородске области.

ПРОШЛИ „КО БОСИ ПО ТРЊУ“: Пољски тенкови и руски легионари у нападу на Русију - Акција војне обавештајне управе Кијева (ВИДЕО)

Фото: Јутјуб/Matsimus

Претпоставља се да су легионари који су покушали да наруше руску границу биле наоружани пољским тенковима ПТ-91 Twardy (Пољска модификација Т-72), пише пољско издање Дефенсе 24.

У нападу су учествовали милитанти из “Легије слободе Русије” и “Руског добровољачког корпуса” (РДК), као и такозване “Сибирске легије”, о којима се раније ретко извештавало.

Пољски медији тврде да су ове групе возилима успели да пређу руску границу, а у њиховом наоружању виђен је најмање један тенк пољске производње ПТ-91 Twardy.

Таква борбена возила стављена су на располагање 22. механизованој бригади Оружаних снага Украјине, која делује на запорошком правцу. Тенкови су опремљени додатном динамичком заштитом „Контакт-1“ и „Нож“ за заштиту од кумулативне муниције.

Пошто се испоставило да се тенк налази много северније од Запорошке области, аутор долази до закључка да је или део опреме пребачен у другу јединицу, или је дошло до друге испоруке из Пољске, о чему нико званично није пријавио.

ПТ-91 Twardy је пољска унапређена верзија чувеног тенка Т-72 из совјетске ере. Од почетка руске операције у пуном обиму, Пољска је Украјини обезбедила 250 тенкова Т-72.

Пољска је након тога послала додатних 60 главних борбених тенкова ПТ-91 Twardy Украјини изјавио је пољски премијер Матеуш Моравјецки 24. фебруара 2023. године током посете Кијеву.

Верује се да је Пољска имала око 230 комада ПТ-91. У питању је даљи развој фабрике „Zakladu Mechaniczne Bumar-Labedy SA тенка Т-72М1 руске производње који се годинама производи по лиценци у Пољској.

Да би произвео ПТ-91, Bumar-Labedy почиње са Т-72М1 од 45 тона — деградираном извозном варијантом совјетског Т-72А из 1983. године — и замењује мотор, мењач, контролу ватре, оптику и аутопуњач а додаје цигле реактивног оклопа Erawa пољске производње.

Резултат је тенк који још увек личи на Т-72. Иста силуета. Исти главни топ 2А46 калибра 125 милиметара. Иста посада од три особе. Има дизел мотор С-12У од 850 коњских снага уместо старог модела од 780 коњских снага – што га чини неколико километра на сат бржим. Уредно постављен реактивни оклоп нуди бољу заштиту од високоексплозивних зрна.

Међутим, нове контроле ватре су најважнија карактеристика ПТ-91. Стабилизатор на Т-72М1 је груб и захтева честу рекалибрацију, ограничавајући прецизност тенка током пуцања у покрету. Twardy додаје нову, робуснију, двоосну стабилизацију. Т-72М1 има дневни нишан ТПД-К1 и инфрацрвени ноћни нишан ТПН-1-49-23. Вредности су осредње чак и по стандардима 1980-их.

Ноћни нишан је посебно проблематичан, јер је активан инфрацрвени нишан. Односно, потребно је да посада осветли мету инфрацрвеним рефлектором. На модерном бојном пољу, рефлектор је изузетно опасан јер одаје позицију Т-72.

Основна надоградња ПТ-91 додаје нови систем за контролу ватре СКО-1М Драва-1Т који замењује активни инфрацрвени нишан пасивним моделом – није потребан рефлектор – и отприлике удвостручује опсег идентификације. Каснији ПТ-91М и ПТ-91МА1 имају још бољи Саван систем за управљање ватром.

За разлику од тенкова западне производње које је Кијев добио, набавка сасвим солидних пољских ПТ-91 у великим количинама за које им малте не и не треба додатна обука је далеко рационалнија.

Само у 2023. години Оружане снаге Украјине добили су преко 800 тенкова. Огромна већина ће чинити тенкове совјетског стила, укључујући и овај, међутим, испоруке укључују и око 270 тенкова западног дизајна.

ПРОУКРАЈИНСКИ МИЛИТАНТИ ПОНОВО ПОРАЖЕНИ НА ПРИЛАЗИМА РУСКОЈ ГРАНИЦИ

На прилазима руским границама у Сумској области поново је дошло до сукоба између руских снага и група (пронацистичких) које су обучавали западни и украјиснки инструктори.

Након што су претходног дана према тврдњама Руса изгубили више од 230 милитаната, остаци група су се повукли у Суми, где су их удариле Оружане снаге Русије.

Према извештајима, јединице које су извршавале задатке Главне обавештајне управе Украјине (одељење Кирила Буданова) поново су послате у борбу, али су њихове снаге већ смањене због претходних губитака.

Упркос напорима украјинског режима и покушајима да се ове групе представе као „руски добровољци“, руски граничари, Росгвардија и остале оружане снаге тврде да су их успешно одбили.

У контексту предстојећих председничких избора у Русији, украјинске власти интензивирају информативну кампању објављивањем онлајн видео снимака са претњама Русима. Попут „заузимања“ села Теткино за које се испоставило да је украјинско село или упада у празну кућу у Украјини. Овакве акције се виде као покушај притиска на Русију у светлу сопствених војних неуспеха.

Украјински председник Владимир Зеленски, свестан нагомиланих проблема са легитимношћу свог мандата, настоји да добије додатну подршку Запада прибегавајући герилским методама притиска.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - РУСИ УНИШТИЛИ ПРВИ АБРАМС: Амерички тенк у пламену

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!