ШТА БИ БЕЗ МАРИЈЕ КИРИ И БРАЋЕ КАРАБАТИЋ? Нови закон о мигрантима мења вишевековну традицију у земљи потомака Гала

Да су овдашње власти којим случајем раније донеле управо изгласани закон о мигрантима, Французи можда никада не би чули шансоњерске бравуре Шарла Азнавура и Силви Вартан, уживали у делима Фредерика Шопена и дриблинзима Мишела Платинија и Зинедина Зидана, нити би се радовали победама које су им доносили Јаник Ноа и Жо Вилфрид Цонга.

ШТА БИ БЕЗ МАРИЈЕ КИРИ И БРАЋЕ КАРАБАТИЋ? Нови закон о мигрантима мења вишевековну традицију у земљи потомака Гала

Фото: Горан Чворовић

Славили би успехе без браће Карабатић, не би уживали у националним херојима које су им исцртали очеви Астерикса и Обеликса Алберт Удерцо и Рене Гошини, док би им на екранима фалили Изабел Ађани и Луј де Финес. Пропустили би мудре речи које су исказали Макс Гало и Ежен Јонеско, остали би без академика Владимира Величковића, премијера Мануела Валса, министарке Рашиде Дати и градоначелнице Париза Ан Идалго. Списак "домаћих странаца" је предугачак.

Француска је одвајкада била "земља тла", а не "земља крви". То је био њен заштитни знак. Дођоши су овде прихватани  оберучке, чинили су корпус нације, бивали често њен најбољи део. То што су доносили са собом интергрисали су у велику француску културу која је тиме постајала још већа. Ово је ваљда једина земља на свету у којој може да се живи са десет пасоша истовремено, али и ни са једним, као апатрид.

Фото: Г. Чворовић

Као гром из ведра неба добар део француске нације ошинула је вест да убудуће деца рођена у Француској од родитеља странаца више неће аутоматски добијати држављанство, већ ће за то морати с пунолетством да пишу посебне молбе, да их бирократе приме у нацију у којој су рођени, где су одрастали, добијали прве вакцине, ишли у школу, дружили се, заљубљивали. За све је крив онај минорни али прилично неподношљив део придошлица који је ове погодности извргнуо руглу и довео их на руб бесмисла. Крађе, убиства, увезени неписани закони у запуштеним предграђима, непоштовање земље прихвата, ругање националним симболима, ојачали су десничарска опредељења да се томе једном стане на пут.

Француске центристичке власти, које немају већину у скупштини, покушале су да најпре понуде верзију закона која би долазак странаца десничарски отежала, али њихов останак левичарски олакшала. Ову пружену руку али и седење на две столице, нису прихвали ни левица, ни десница. Први су сматрали да је закон преоштар, други да је преблаг. Имајући у виду да је председнику Емануелу Макрону било веома стало да се закон усвоји, валсти су на некога морале да се ослоне. Новим маневром, закон су пребациле у Сенат где је десница јача, па је мешовити одбор два представничка тела, Сената и Скупштине, на крају сачинио документ који је, изгледа, највише био по вољи крајњој десници.

ДЕПОЗИТ ЗА СТУДЕНТЕ

Буру је изазвала и одлука да страни студенти, по угледу на суседне земље,  сада морају да положе финансијски депозит који би им се враћао на крају студија. Иако се размишљало о своти од неколико хиљада евра, на крају је "повучена ручна", па премијерка сада изјављује да би то могла да буде симболична сума "од 10 до 20 евра". Студенти су ионако већ обавезни да поседују најмање 615 евра месечно, да би обезбеђивали трошкове стана и хране. Већ је претходних година огромну полемику изазвала и одлука да се за странце удесетоструче школарине на државним универзитетима, где домаћи и придошлице које су ту живеле бар две претходне године, плаћају годишњу школарину од 170 до 243 евра, а тек пристигли ван граница ЕУ од 2.770 до 3.770.

Ово је, ваљда, први пут да премијер Француске признаје да су неки делови закона антиуставни, иако их је власт сама предложила, као што је то ових дана поручила Елизабет Борн. Да ли је то био само "трик" да се добије већина, пре него што Уставни савет не прочисти "вишак", тек остаје да се види. Али, на тапету су се нашле многе ставке из изгласаног закона. Тешко ће, на пример, моћи по Уставу, а тек политички и морално, да прођу убацивање националне супремације при добијању социјалне помоћи или избацивање поменутог права на стицање држављанства на тлу рађања и непрекидног живљења.

Покушај да се придошлицама без права боравка ускрати комплетна бесплатна медицинска помоћ, у старту је пропао, па је власт ову врућу тему издвојила за посебан закон и дебату следеће године, ако уопште дође на ред. Јер, болест не бира да ли неко има "папире" или не. Велико је питање да ли ће код уставних тумача проћи и клаузула о одузимању већ стеченог држављанства, чак иако је то предвиђено за убице с предумишљајем чувара реда и носилаца власти. Истој цензури могао би да буде изложен и члан закона о утврђивању трогодишњих квота за број странаца који могу да буду примљени на националну територију. Јер, људи и њихове судбине нису обичан број.

Фото Танјуг/АП

Жучно негодовање у академском свету изазвало је и утврђивање вишегодишњих квота за стране студенте, ван територије ЕУ, за шта и сам председник Макрон признаје да то није мера да се баш "скаче од среће до плафона". Огроман број студената и доктораната долази овде из целог света. Декани су се разљутили, истичући да ће се тако угрозити квалитет универзитетских достигнућа и смањити научна компетитивност Француске. Шта би о томе рекла рођена Пољакиња Марија Кири?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве