ФРАНЦУСКА ПРЕДГРАЂА ГЕТА БЕСНИХ И СИРОМАШНИХ: Како је Француска запустила своју периферију?

РУЖИЧАСТИ пастел належе на пешчано сиве врхове солитера. Плави репови провлаче се хоризонтом. Још мало, и међу усправним кубичним силуетама минуће последњи траг светлости. Близу је десет увече. У овом делу Европе, лети се смркава касно.

Фото: Горан Чворовић

Девојка у нешто краћој сукњи излази из градског аутобуса и ужурбано замиче за бетонским коцкама у раном сумраку. Још мало, с првом тмином, локална правила овде ће, као и сваке вечери, постати строжа. Северна париска предграђа могу да буду свакојака, само нису идилична.

Локалне вође банди, или каиди, како овде воле да их зову користећи арапску реч за команданта, утврђују узусе, норме и правила. Устројитељи су начина на који овде теку земаљски дани.

Кратке сукње нису добродошле. Нису радо виђени ни новинари. Свако мора да гледа своја посла и да пусти каида и дилере да раде своја посла. Полиција, жандармерија, али и било ко у униформи, ко представља државу, није добродошао. Чак ни у белим одорама хитне медицинске службе.

Има и оних који овде живе и одбијају да плаћају струју, воду, станарину. Своји су на своме. И нико им ништа не може. Поштари џаба навраћају. Довољна је само искра, па да запали цело насеље. И да се то после прошири на читав сплет узаврелих предграђа око великих француских градова. А онда и да сиђе у градске центре. Као што смо томе били сведоци претходних дана.

Foto: Фото: Танјуг/АП пхото

POGLEDAJ GALERIJU

Никоме од политичара није циљ да се ситуација додатно затеже. Због тога су ови квартови препуштени сами себи. Ћути, и прави се да не видиш. И тако од избора, до избора. Буде, ту и тамо, амбициозних предлога, нуђења пратећих забавних садржаја, уређивања тргова, отварања спортских центара. Убрзо, све крене по старом.

Велики бетонски блокови нарочито су почели да ничу педесетих и шездесетих година прошлог века. Била су то радничка насеља, у којима су смештај налазили житељи бивших колонија, дошли у Француску да пронађу бољи стандард, посао, будућност, а неки од њих и да сачувају живу главу, јер су били на страни колонијалне силе у грађанским ратовима за ослобођење.

Прве генерације вредних радника убрзо су заменили њихови потомци, растрзани између наслеђеног порекла и реалности нове средине у којој су и сами рођени. Из деценије у деценију, ситуација је све напетија. Матје Касовиц је то фантастично описао у свом филму "Мржња" још пре тридесет година.

Погрешно је схватање да се млади житељи француских предграђа не осећају Французима. Напротив, мисле да су прави Французи. Налазе потпору у том ставу у успешним спортским звездама у националном дресу из њихових насеља. Али, буду силно разочарани када схвате да их они "прави" Французи, из богатих и монденских делова земље, не прихватају као себи равнима. Осим левичара. И ту онда настаје курцшлус. Кад их већ неће, неки од њих се поистовећују са својим далеким коренима, траже нова правила и вредности.

Тако овде уместо полицајаца позорника посао контролора понашања, чувања стидљивог реда, помиритеља и спроводника обичаја обављају старија браћа, која су некада и сами често умели да склизну с друге стране закона, па се, с годинама, уозбиљили, стекли породице, и своје скупо плаћено искуство примењују, с мање или више успеха, на млађим генерацијама.

Незапосленост овде неретко прелази и преко педесет одсто. Ко наведе адресу из ових крајева, има мале шансе да пронађе перспективно ухлебљење у великом граду. Принуђени су и фактични осуђени да се крећу у свом маленом зачараном кругу који се често завршава са последњом осветљеном улицом у насељу.

Млади не желе да таворе као претходне генерације у њиховим породицама, неће да моле за посао, па их се доста полакоми на брз и нелегалан новац. Све је више деце, која за позамашне своте, служе као стражари дилерима. Тако за тили час дођу до најмодернијих патика и "бесних машина" на асфалту. Запањујуће делује податак да су учесници недавних протеста углавном имали између 15 и 18 година, а да је међу њима било и дванаестогодишњака. Просек старости до сада осуђених по експресном поступку износи 17 година!

Клиши су Боа, у источном париском предграђу. У време побуне, кога овде пут случајно нанесе, паметније је да се осмели старијим аутомобилом. За сваки случај, да после не зажали. Време кретеања, од свитања, до првог мрака. На улици, спржени остаци пластике и моторног уља, од претходне ноћи.

На северу, Гарж Ле Гонес. При доласку, упутно је пријавити се локалном каиду. Али, телефон мора да буде искључен, и дубоко у џепу. Сликања нема. Иначе, то може добро да разбесни друштво из краја које убрзо почне да се окупља. Кратак боравак, па брз повратак на сигурну територију.

Бање, јужно. Ту су опљачкали полицијски аутомобил и покрали оружје, а полицајце нагнали у бег. У Лај ле Розу напали градоначелникову породицу. Оваквих насеља има тушта и тма.

Крајњи левичари су према њима попустљиви. Истичу да се буне јер су празних стомака и новчаника, непоштовани и грађани другог реда. Крајњи десничари тврде да су лезилебовићи, који живе од социјалне помоћи, а на располагању имају бесплатну школу, станове, градски саобраћај и фискултурне дворане. Истина је, наравно, негде на средини. Далеко од тога да је реч о привилегованој сорти која, ето, има све на располагању. Пре ће бити да је реч о својеврсним гетима, па макар били прављени и по самом Ле Корбизјеовом моделу.

Данас када уђете у велики број ових модерно пројектованих бетонских коцки, степенишне сијалице су често одврнуте, прекидачи полупани, смеће разбацано по поду, док нека злокобна промаја фијуче између спратова. Неретко су пролази затрпани покућством и колицима из супермаркета, да би се тако осујетила, истина превише ретка, полицијска потера за дилерима. Испред ових зграда, групе младих бесциљно тумарају улицама, док ваздух парају звуци моторцикала скраћених ауспуха и мотора прескупих лимузина сумњивог порекла.

Суочени са разузданом младежи која не поштује било какав ауторитет, полицајци, који су приморани да овде покушају да заведу ред, све више губе стрпљење. Појављује се, код неких у униформи, и расизам, све више јача подршка крајњој десници. Приметио је то недавно и Високи комесаријат УН за људска права.

То што је урадио полицајац који је убио малолетног Наела за воланом аутомобила, уз дужно поштовање претпоставке невиности, страшно је и за сваку је осуду. Ако се погледа шири аспект, прекорачења силе, међу изнервираним чуварима реда, нажалост, има. Раде и пендреци, и димне бомбе, и гумени меци, али не треба заборавити ни другу страну медаље. Често на представнике власти с врхова солитера бацају кугле за боћање, стару белу технику, боце с киселином...

Фото: Танјуг/АП пхото

Током протеклих нереда добијали су коцке из калдмре у главу, "стрељали" су их врло опасним хицима из лансирних рампи за ватромет, а богами било је и сачме, па и правих метака. На све то, наређење је било да не узвраћају силом, иако су наоружани. Не би ли се ситуација, некако, смирила.   

У таквим условима делују нерално и ирационално покушаји власти да практично сву кривицу за понашање младежи свале на родитеље. Јасно је да све најпре потиче из куће, али је истовремено заказао и образовни систем, а друштво је напросто овим насељима окренуло леђа. Како ће у таквој ситуацији, самохрана мајка, с петоро деце, водити рачуна где се у поједином тренутку налази свако од њих, кад не поштују ни много већи ауторитет, као што су полиција, власт и држава?  

Било је мајки ових дана које су ујутро плакале на запаљеним аутомобилом, док су њихови синови претходне вечери учествовали у побуни. Неки син изаћи ће и ове вечери, можда да запали аутомобил, или бар да шацне да ли нека девојка из насеља, случајно, не поштује кодексе облачења, када се буде враћала из Града светлости с ноћног провода.

Препоручујемо

Свет

0 1

"ШАРЛ ДЕ ГОЛ СЕ ПРЕВРЋЕ У ГРОБУ": Жесток одговор Захарове француској министарки

09. 07. 2023. у 14:37

Свет

1 1

ФРАНЦУЗИ ОПЕТ НА УЛИЦАМА ПАРИЗА УПРКОС ЗАБРАНИ: Стотине демонстраната марширало против полицијског насиља упркос забрани

08. 07. 2023. у 22:00

Свет

0 0

СМИРУЈЕ ЛИ СЕ СИТУАЦИЈА У ПАРИЗУ? Полиција забранила нови протест који је тражила породица убијеног тинејџера

08. 07. 2023. у 14:47

Свет

1 0

МАКРОН О КРИЗИ: Француској сада потребни ред, мир и јединство

06. 07. 2023. у 18:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације