МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЗА ОЧУВАЊЕ ЕКОСИСТЕМА МАНГРОВА: Подстрек за нове акције заштите животне средине

Novosti online

26. 07. 2023. у 10:00

МЕЂУНАРОДНИ дан за очување екосистема мангрова обележава се широм света са циљем да се упозна јавност о значају и угрожености ових екосистема.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЗА ОЧУВАЊЕ ЕКОСИСТЕМА МАНГРОВА: Подстрек за нове акције заштите животне средине

Foto: Profimedia

Обележавање овог дана има за циљ да се подигне свест о значају мангрова и потреби за њиховом заштитом.

Међународни дан за очување екосистема мангрова се обележава 26. јула сваке године, а установљен је 2015. године од стране УНЕСКО-а. Овај дан има за циљ да се истакне значај мангрова као животне средине и да се подигне свест о њиховом очувању и заштити.

Мангрови су у опасности: Процењује се да је више од три четвртине мангрова на свету сада у опасности и са њима све што зависи од њих. Због тога УНЕСКО делује да их заштити, заједно са другим вредним плавим карбонским екосистемима, путем својих геопаркова, светске баштине и резервата биосфере.

ЗНАЧАЈ МАНГРОВА

Мангрови су ретки, спектакуларни и плодни екосистеми у тропским и субтропским областима на граници између земље и мора. Ови изузетни екосистеми доприносе добробити, безбедности хране и заштити обалних заједница широм света. Они подржавају богату биолошку разноликост и пружају драгоцено расадничко станиште за рибу и ракове. Мангрови такође делују као облик природне приморске одбране од олуја, цунамија, растућег нивоа мора и ерозије. Њихова тла су високо ефикасни прерађивачи угљеника.

У регијама где постоје мангрови Међународни дан за очување екосистема мангрова може да се обележи на различите начине попут кампања за подизање еколошке свести и значаја екосистема мангрова, пошумљавања, чишћења...

Шта угрожава мангрове шуме?

Упркос широким предностима и значају, мангрови се уништавају и деградирају алармантном брзином. Научници процењују да је током последњих неколико деценија изгубљена најмање једна трећина свих шума мангрова. Око тропских крајева крче се шуме мангрова како би се очистиле површине за узгој рибе и шкампа и осталу пољопривреду, као и за урбани развој дуж обала. Можда најбизарнији разлог за сечу мангрових шума представља потреба да се омогући бољи поглед на океан.

Осим тога, мангрови пате и због копненог загађења и утицаја брзог пораста нивоа мора. Иако мангрови помажу у борби против климатских промена, нису имуни на њихове последице. Како се налазе у граничном појасу који није сасвим копно, а није баш ни океан, њима је потребна савршена количина морске воде – ако је има премало – исушују се, ако је има превише – они се потопе. Пораст нивоа мора управо је најизраженији тамо где могу да расту мангрови и то почиње да угрожава њихово даље постојање.

Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), у последњих 40 година више од 50% светских мангрова је нестало услед прекомерног развоја индустрије шкампа. У многим деловима света мангрови се секу да би се направило место за рибњаке и фарме шкампа. На Филипинима, где мангрови имају посебно важну улогу у прилагођавању на климатске промене, рибњаци тренутно прекривају онолико приобалног земљишта колико заузимају и мангрове шуме.

Заштита мангрова

Мангрови нису једна врста већ обухватају око 80 врста грмља или дрвећа који расту у сланој води и свака врста је везана за своју еколошку нишу, па нека врста на погрешном месту неће преживети. Из тог разлога мангрове шуме није могуће тек тако само поново засадити. Постоје врсте које могу да поднесу више соли и оне су у „првом реду“ ка мору, док су врсте осетљивије на со увучене ка копну. Мангрови заправо држе обалу на месту и кад се једном изгубе, веома их је тешко поново засадити због промена у самим седиментима којима је корење помогло да се задрже на том месту. Када мангрови нестану са неког подручја, земља еродира, плима и осека преобликују обалу отежавајући им повратак на своје некадашње станиште или га чак чинећи немогућим.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СРБИЈИ

У Србији, где нема мангрових екосистема, Међународни дан за очување екосистема мангрова могуће је обележити на различите начине.

ОБРАЗОВНЕ АКТИВНОСТИ: Организација семинара, предавања и радионица на којима ће се говорити о значају мангрова, морских и локалних екосистема и улози коју оне играју у одржавању еколошке равнотеже. Приказивање видео материјала, документарних филмова, или презентације које илуструју њихову важност и угроженост.

АКЦИЈЕ ЧИШЋЕЊА: Организовање акција чишћења река, језера, приобалних области, и других природних станишта у Србији (дивљих депонија). Пожељно је подстаћи људе да се придруже и помогну у уклањању отпада и заштити околине.

БИОДИВЕРЗИТЕТНЕ ШЕТЊЕ: Организоване са водичем шетње кроз природне резервате, паркове или друге заштићене области током којих је потребно истаћи значај биолошке разноврсности и очувања природних станишта.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И МЕДИЈИ: Искористити социјалне мреже и медије да би ширењем информација о значају мангрова, али домаћих угрожених екосистема, подигли свест људи о потреби њиховог очувања. Објављивање информативних постова, слика и чланка који промовишу заштиту екосистема.

САРАДЊА СА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА: Повезивање са заинтересованим организацијама, природним парковима или еколошким групама у Србији који се баве заштитом природе и биодиверзитета. Могуће је направити или се прикључити већ постојећим пројектима и активностима које промовишу очување екосистема.

Важно је да се промовише свест о значају природе и заштите екосистема. Ми, као појединци, можемо смањити употребу шкампа, можемо смањити свој угљенични отисак као бисмо смањили негативан утицај на климатске промене и можемо одговорно да се понашамо према водама у свом окружењу што ће помоћи и мангровим шумама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!