МОЧВАРНА ПОДРУЧЈА: Богатство и угроженост

Novosti online

02. 02. 2024. у 20:26

СВЕТСКИ дан мочварних станишта се обележава сваке године 2. фебруара, на дан када је 1971. године потписана Рамсарска конвенција о заштити влажних станишта. Ова конвенција је међународни споразум који обавезује земље потписнице да очувају и одрживо користе мочварна подручја на својој територији.

МОЧВАРНА ПОДРУЧЈА: Богатство и угроженост

Покрјинска влада

Мочварна подручја су екосистеми који обухватају реке, језера, баре, мочваре, делте, лагуне, естуарије и друге водене површине које су под утицајем плиме и осеке. Она су дом за многе биљне и животињске врсте, које зависе од њих за храну, склониште, размножавање и миграцију.

Мочварна подручја такође пружају бројне користи људима, као што су:

 1. Регулација водног режима - мочварна подручја упијају вишак воде током поплава и отпуштају је током суша, чиме доприносе стабилности водостаја и смањењу ризика од природних катастрофа.

 2. Ублажавање климатских промена - мочварна подручја су велики складишти угљеника, који се везује у тлу и биљкама, и спречава његово ослобађање у атмосферу. Тиме се смањује ефекат стаклене баште и глобално загревање.

 3. Прочишћавање воде - мочварна подручја филтрирају воду од загађивача, као што су седименти, хранљиве материје, тешки метали и микроорганизми, и побољшавају њен квалитет и здравствену исправност.

 4. Производња хране и материјала - мочварна подручја су богати извори рибе, шкољки, ракова, птица, дивљачи и других животиња које се користе за исхрану људи. Такође, мочварна подручја обезбеђују дрво, трску, шаш, врбу и друге биљке које се користе за израду намештаја, плетених производа, папира, горива и других материјала.

 5. Културна и рекреациона вредност - мочварна подручја су део културног наслеђа многих народа, који имају своје традиције, обичаје, веровања и ритуале везане за влажна станишта. Мочварна подручја су такође места за одмор, уживање, учење, истраживање и инспирацију, где људи могу да посматрају природу, фотографишу, сликају, пецају, возе чамац, кампују и друге активности.

Нажалост, ова подручја су међу најугроженијим екосистемима на свету, јер су под сталним притиском људских активности, као што су исушивање, загађивање, прекомерно коришћење, урбанизација, инфраструктура, пољопривреда, индустрија и туризам.

Процењује се да је у последњих 100 година нестало око 80% европских мочвара, а највише су погођене медитеранске мочваре, које су под утицајем климатских промена и високе насељености.

Губитак мочварних станишта има негативне последице по биолошку разноликост, квалитет воде, климу и добробит људи. Зато је неопходно да се подигне свест о важности и вредности мочварних станишта и да се предузму мере за њихову заштиту и обнову.

Светски дан мочварних станишта је прилика да се укаже на проблеме са којима се суочавају мочваре и да се подстакну акције за њихово очување.

Сваке године се бира посебна тема за овај дан, која се односи на неки аспект мочварних станишта и њихове улоге у животу људи.

Ове године, тема је "Мочваре и људско благостање", која наглашава како мочваре доприносе нашем здрављу, благостању и срећи.

У Србији, постоји неколико мочварних подручја од међународног значаја, која су укључена у Рамсарски попис.

То су: Обедска бара, Засавица, Слано Копово, Лудашко језеро, Стари Бегеј - Царска бара, Горње Подунавље и Пештерско поље.

Ова подручја су дом за многе ретке и угрожене врсте биљака и животиња, као што су орао белорепан, црна рода, видра, дабар, барска корњача, локвањ, мочварна метвица и друге. Она такође имају велику културну, историјску и научну вредност, јер су сведочанство о дугој и богатој вези између људи и природе.

Ова подручја су под заштитом државе, али и под утицајем различитих претњи, као што су загађење, исушивање, инвазивне врсте, климатске промене и неодрживи развој. Зато је потребно да се укључе сви релевантни актери, од државних институција, локалних самоуправа, цивилног друштва, приватног сектора, медија и грађана, у заштиту и унапређење ових драгоцених екосистема.

Свако од нас може да допринесе очувању мочварних станишта на различите начине, као што су:

- Информисање и едукација о значају и вредности мочварних станишта, као и о проблемима и решењима за њихову заштиту.

- Учешће у волонтерским акцијама за чишћење, обнављање и мониторинг мочварних станишта, као и у кампањама за подизање свести и заговарање њиховог очувања.

- Посета и подршка заштићеним мочварним подручјима, уз поштовање правила понашања и коришћења, као и плаћање улазница и других накнада које доприносе њиховом одржавању и унапређењу.

- Смањење утицаја на мочварна станишта, кроз рационалну употребу воде, смањење отпада и загађења, коришћење обновљивих извора енергије, примену органске пољопривреде и других добрих пракси.

- Подршка иницијативама и организацијама које се баве заштитом и промоцијом мочварних станишта, кроз донације, чланство, сарадњу и друге облике партнерства. Мочварна станишта су незаменљиви део наше природе и нашег живота.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!