СВЕТЛОСТ СЛОБОДЕ: Отворена изложба дела вајара Сретена Стојановића у Народом музеју

М. А. К.

13. 02. 2021. у 11:12

УМЕТНОСТ по садржају мора да буде израз времена и друштва у коме уметник живи. А са формалне стране уметник треба да тежи да достигне максимум лепоте.

СВЕТЛОСТ СЛОБОДЕ: Отворена изложба дела вајара Сретена Стојановића у Народом музеју

Фото В. Данилов

Ова мисао великана наше скулптуре Сретена Стојановића (1898-1960) стоји уз његова дела на поставци у Великој галерији здања на Тргу републике, којом Народни музеј обележава Дан државности. На јучерашњем отварању изложбе "Сретен Стојановић. Врлине карактера и материјала", чији је аутор Вера Грујић, директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић, подсетила је на значај уметника чији је животни пут био прожет слободарским духом и патриотизмом:

Фото В. Данилов

- Студирао је у Бечу и обављао многе одговорне дужности током своје каријере, али он је пре свега уметник који је својим делом обележио 20. век. Свестран, широких креативних могућности он је на уметничку сцену деловао првенствено монументалним скулптурама - истакла је.

СЈАЈНА ЗВЕЗДА "МЛАДЕ БОСНЕ"

ТО је било чудно време, када су деца, узвишеношћу свога духа, понела у славу родитеље, збунила жандарме, препала судије, и тешко забринула стару монархију. Малено по обиму, али снажно по замаху, дело дечака из "Младе Босне", сјајна је звезда која преко мрачног свода прелети, али остави траг у врелим срцима - и ове речи Сретена Стојановића, младобоснца, прате изложбу његових дела у Народном музеју.

Тешко је замислити бољи и прикладнији начин за обележавање Дана државности, од изложбе о животу и делу Сретена Стојановића у Народном музеју, истакао је Дарко Танасковић, председник Управног одбора наше централне музејске институције.

- Дела Сретена Стојановића чине упечатљиви визуелни део идентитета српске и југословенске уметности 20. века - нагласила је отварајући изложбу Марија Обрадовић, министар управе и локалне самоуправе. - Стојановић је био патриота, аустроугарски сужањ, младобосанац... Данашња панорама Београда је незамислива без његове монументалне скулптуре вожда Карађорђа која краси Врачарски плато.

Фото В. Данилов

Управо је макета споменика Карађорђу, део поставке, коју уз дела из колекције Народног музеја, чине и радови из Спомен-збирке Павла Бељанског, Народног музеја Чачак, Музеја Југославије, Музеја града Београда, Уметничке збирке САНУ, УЛУС-а, Музеја позоришне уметности Србије и приватних колекција. Представљена је и његова визија Филипа Вишњића, али и знаменитих савременика од Иве Андрића, Бранислава Нушића, Милана Ракића, преко Милутина Миланковића, па до Жанке Стокић. Ту су и ликови његове супруге и ћерке Јоване, торза, актови, купачице, робови и хероји... Хронологија његовог стваралаштва представљена је и кроз акварел и цртеж, а посебно су импресивни плитки рељефи великог формата.

Изложба ће трајати до 11. априла.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)