ЧУДА ЖИВЕ У НАМА: Андреа Ивановић Јакшић о делима изложеним у београдској и крагујевачкој "Рими"

М. КРАЉ

22. 10. 2020. у 10:50

ПРВИ пут галерија "Рима" прошле недеље је, два своја простора, у Београду и Крагујевцу, испунила делима једног ствараоца.

ЧУДА ЖИВЕ У НАМА: Андреа Ивановић Јакшић о делима изложеним у београдској и крагујевачкој Рими

Фото З. Петровић

Ту част указали су сликарки Андреи Ивановић Јакшић, њеним "узбурканим" великим форматима филозофско-поетских назива ("Волим своју судбину. Дишем", "Филозофирање чекићем", "Човек је лавиринт", "Ноћ на земљи-Бестемљено тло - Преображај стварности"...), од којих су неки, у склопу свог наступа, представљени недавно и на међународном сајму уметности у Бечу.

- Покушавам да стваралаштво из мене тече најприродније могуће - објашњава, за "Новости", уметница чији су радови од папира, картона и памука у сталном преображају, још у самом процесу рада. - На класично платно, натегнуто на блинд рам, наносим ручно рађену папирну масу, насталу потапањем картона у воду, да се распада, топи... Онда га преображавам, стављам на платно, где се дугим сушењем извлачи влага. Та маса се потом поново загревањем преображава у нешто друго. Уз воду, користим и друге природне елементе, као што је ватра.

"Човек је лавиринт", Фото приватна архива

Сам дуготрајан процес настанка радова у супротности је са "инстант решењима" времена у коме живимо:

- Покушала сам да из мене изађе нешто што је исконски. Да то буде као из дубине вулкана.

Или, нешто ископано из земље, што је ту лежало хиљадама година.

И мисао на коју се наслања њено стваралштво, старија је од два миленијума, сеже до античке грчке филозофије, тачније Хераклита:

- Размишљајући о његовој филозофији и само време, као категорија, постаје нам недефинисано и не можемо га ухватити - додаје сликарка.

- Баш као што је говорио да се два пута не може ући у исти ток реке, и да је све у промени, тако ми се чини и да се све око нас, па и време, комеша, спаја, таласа, улази једно у друго... Сви смо једно.

БОЈЕ ВАТРЕ И ДРВЕТА

На радовима ове ауторке присутна је како каже једина боја - природна:

- Нема хемије, у класичном смислу. Доминирају боја ватре и природног дрвета. То је зато што су слике унутрашње, органске. Оне су тродимензионалне. Више су слика-објекат.

Иако је читав свет у сталној промени, људски проблеми остали су исти, још из доба Хераклита, наставља саговорница:

- И даље смо људи. Човек је човек, без обзира колико сада има и друштвених мрежа и нових модела телефона. Јесте се отуђио од самог себе, али и даље је исти, са свим својим нагонима, пороцима, лепотама, контрастима, светлошћу и тамом.

А потпуно тамно је и дело названо "Меморија". Уметница која нам открива како јој је учешће на Viennacontemporary дало ново надахнуће и могућност да се самери са савременим стваралаштвом у Европи, то објашњава:

- Сви ми имамо своја сећања, неке своје ожиљке и чуда која су у нама. Црна боја сугерише да је то нешто унутрашње. Код мене је доминантно то што све тамно изнутра излази напоље - на светлост. Све је у контрастима, борби супротности: тама-светло, црно-бело. Живот не би постојао да нема смрти, као што смрти не би било без живота. Како бисмо знали да је нешто добро, ако не постоји лоше. И обрнуто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује

У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује

НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.

23. 01. 2026. у 14:21

Коментари (0)

ПРОЛИЛИ СТЕ КАФУ ПО ТЕПИХУ? Ево како најлакше очистити флеку