ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ПРЕД СВИТАЊЕ ЈЕ НОЋ НАЈМРАЧНИЈА: Филип Грујић: Пред свитање (не пре 4:30 нити после 5:00).

Драгана Бошковић

21. 10. 2020. у 16:06

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ПРЕД СВИТАЊЕ ЈЕ НОЋ НАЈМРАЧНИЈА: Филип Грујић: Пред свитање (не пре 4:30 нити после 5:00).

Новости

У копродукцији Атељеа 212 и Стеријиног позорја, у хвале вредном подухвату, да се драмски текст, награђен на Конкурсу Стеријиног позорја, "не пре 4:30 нити после 5,00" постави на сцену, настала је представа "Пред свитање...", о немогућности повратка на старо, јер се све око путника (кроз време и простор) мења у његовом одсуству.

"Евримен", Мушкарац (Урош Јаковљевић) се после десет година одсуства враћа у мајчин дом, због Брата (Дејан Дедић), који је пре годину дана добио сина. Ту је и Братова Жена (Јована Гавриловић), као и Мушкарчева и Братова Мајка (Драга Ћирић Живановић). Упознаћемо, затим и госпођицу, названу "Она" ( Ана Мандић), љубав Мушкарца, пред удајом за газду бербернице, у којој ради. Све је хладно, отуђено, имперсонално, емотивно постапокалиптично!

Редитељка, Анђелка Николић, определила се за шематизован приказ ове фрагментизоване, исповедне приче, у којој нема правог драмског конфликта, да би гледалац могао да учествује, ако се као драма не "учита" страст за вечитом променом, блиска овом времену, која подразумева асинхронитет у очекивањима повратника у односу на стварни живот. Констатација Мушкарца да се све променило, поновна веза са бившом љубави, исповест Жене о томе да је пре само две године имала поверење свих, а сад га нема, а има мужа и дете (и не може више да врши нужду свуда, где јој се прохте)(!), ламент Брата да му сад име пише на хотелској униформи, а могло је да пише у новинама, Мајке да се деца враћају у родитељски живот као страни људи, све је тачно у исказу, али у позоришту се чини недовољним, да би се постигла уметничка истина...Констатације актера представе "Пред свитање" су истинити, препознатљиви, али не производе довољно сложене асоцијације, не постају уметничка истина, да би створили упечатљиву позоришну представу.

Учесници у испричаном догађају, врло мало у дијалогу, ликови ове представе су роботизовани, обезљуђени, вољом писца и редитељке. Само дечја колица (неадекватна, јер су за новорођенче, а дете, које се не појављује, има годину дана) уносе неку емоцију у ову хладну, исповедну сценску прозу.

Постављена као представа на Малој сцени Атељеа 212, представа "Пред свитање" је опремљена једноставним декором (сцена и костим Олге Мрђеновић), а активан учесник отуђења је занимљива музика Срђана Марковића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)