ЈУГОСЛАВИЈИ НИЈЕ СМЕТАЛА ЕРОТИКА: Три деценије од смрти славног, хваљеног и оспораваног писца Алберта Моравије (1907-1990)

ПИСАЦ Рима, како су најчешће звали Алберта Моравију (1907 -1990), чије је сигурно најпопуларније дело "Римљанка" - још у раној младости "прегазио" је границу не само родног града већ и земље.

Алберто Моравија и Елза Моранте на Каприју / Фото Википедија

До последњег дана, био је човек у жижи јавности, подједнако интригирајући високе књижевне кругове и трач-рубрике светских таблоида. О свему је имао став и није се либио да га јавно изнесе, било да је реч о фашизму, кинеској културној револуцији, сексуалним слободама, студентским покретима, женским питањима...

Јуче се навршило тачно три деценије од Моравијине смрти, а за њим још лебди прашина изазвана несвакидашњим уметничким и животним изборима. Његове прве две жене биле су "сестре по перу", познате књижевнице Елза Моранте и Дача Мараини. Кад се заљубљивао, чинио је то без имало гриже савести и ишао даље, па је крај дочекао са 45 година млађом Кармен Лером. А како то често бива, на почетку живота изгледало је да му судбина није наменила много среће...

РОЂЕН је 28. новембра 1907. године у Риму, као син угледног сликара и архитекте венецијанског порекла. Већ у десетој години оболео је од туберкулозе костију и до своје двадесет пете остао, углавном, везан за постељу. Последице су биле видљиве голим оком, храмао је до краја живота. Болест му је ускратила и академско образовање, оно које се природно очекивало од потомка тако угледне породице. Ипак, у постељи и са само двадесет две године написао је своје прво дело "Равнодушни људи", којим је затресао италијанску јавност. У аутобиографији је забележио:

"Та болест била је најзначајнија чињеница у мом животу. Друга најважнија чињеница био је фашизам. Придајем много важности болести и фашизму пошто сам због њих морао да претрпим и урадим ствари које иначе никада не бих претрпео и урадио. Оно што обликује наш карактер јесу ствари које смо приморани да учинимо, не оно што чинимо по својој вољи".

Између 1930. и 1935. крстарио је Европом и слао репортаже из Париза и Лондона, а о тим годинама касније је писао да је путовао да би се извукао из "атмосфере отроване лажима, страхом и конформизмом". Од фашизма је побегао 1943. на италијански југ и девет месеци скривао се у једној штали. Убеђеном левичару, друштво је правила будућа жена Елза Моранте, а у овом периоду је проучавао само две књиге, Библију и "Браћу Карамазове".

- Човек може да бира: или да постане плаћени удворица, или да се из дана у дан све више приближава потпуном ћутању. И, можда затвору. Све остало су брбљања и софизми - закључио је из сопственог искуства Моравија.

Његов преводилац Миодраг Кујунџић у тексту "Искуства Моравије" забележио је да је славни писац живео у беспрекорно уредном простору, у коме су и "књиге беспрекорно сложене у полицама, међу којима комплет Балзака на француском". Имао је чврст дневни распоред и радио од осам до дванаест. У та четири сата, сваког дана је писао, преписивао, редиговао и дотеривао рукописе... Био је веома систематичан човек, који је за себе говорио да је написао много, не радећи никада превише. Занимљиво је да је често и радо ишао у биоскоп, али никада није слушао радио нити гледао телевизију. Ове апарате није ни имао у кући.

Сцене из филма "Римљанка" са Ђином Лолобриђидом / Фото IMDb

ПРВИ пут посетио је Југославију 1964. Стигао је бродом из Барија у Бар, а онда отишао на Свети Стефан. Дошао је са недовршеним рукописом романа "Пажња", ту га је прерадио и дао коначну верзију. Говорио је да је Југославија једина земља у којој се његова дела тако много преводе, а преводи објављују у интегралном облику. На удару цензуре у другим земљама најчешће су били описи еротских сцена. У својој белешки Кујунџић је записао и да је Моравија био веома благонаклон према неким нашим "мањкавостима":

- Предели и непосредност овог народа с којим сам долазио у додир, простосрдачност тих људи, остављају много снажнији утисак од лоших путева - говорио је писац.

С друге стране, о Моравијином боравку на Светом Стефану потпуно другачији утисак стекао је Ерих Кош. Бритко, иронично, помало и "таблоидно" пише о томе у књизи својих сећања. Између осталог, открива да је Моравија дошао на Свети Стефан да потроши део новца који су он и Дача Мараини добили од тек основане награде светских издавача "Форментор". У италијанској јавности оптужили су га да је ургирао да признање за писце почетнике добије његова млада пријатељица Дача Мараини. Скандал је био толики, да награда више није ни додељивана. Иначе, Моравија је у то време још формално био у браку са много познатијом књижевницом Елзом Моранте (брак се по тадашњем италијанском закону није могао развести), али везу са Дачом није крио.

- Моравија је за Италијана кошчат, сув и висок. Уосталом, он и није чист Апенинац, већ нека врста јеврејско-аустријско-чешког мешанца, па је своје право презиме Пинкерле ("мали завежљај" на јидишу) заменио псеудонимом моравског порекла... Дача Мараини је веома допадљива. Поготово за списатељицу. Без наочара, без брадавица, пегица и бора. Девојачки још неформираног лица, ишла је увек с оне његове стране с које није храмао - не без ироније, сећао се Кош.

У КЊИЗИ "Одломци, сећања, писци" он бележи и како се Моравија нимало није либио да покаже незаинтересованост за причу о бурној прошлости Паштровића и неким историјским занимљивостима, већ је с времена на време прекидао излагање домаћина и Дачи давао сугестије како да води линију свог романа.

Моравија је напустио и Дачу Мораини, или је она то урадила. А после смрти своје жене, Елзе Моранте, склопио је брак са неком белосветском Шпанкињом, лепом и много млађом од њега. Штампа је писала да га је отворено варала с Џумблантом, једним од вођа либанских политичких и верских фракција - помало заједљиво "елаборира" Кош и ефектно ставља тачку на ову причу још једним присећањем:

- Када је Дача Мораини касније долазила на београдске "Октобарске сусрете", није волела да је подсећају на времена кад је била са Моравијом и долазила на Свети Стефан. Прећутала је то, поздравила се и брзо напустила друштво.

Препоручујемо

Култура

0 1

СЛОБОДУ СМО ОДУВЕК ОТИМАЛИ И БРАНИЛИ: Књижевник Дарко Јешић о свом првом роману "Виа Долороса" и изазовима историјских траума

27. 09. 2020. у 16:57

Култура

1 2

ПРИЗНАЊЕ СПЦ НОВИНАРУ И ПИСЦУ ДРАГАНУ ДАМЈАНОВИЋУ: Свим срцем уз род

24. 09. 2020. у 09:39

Култура

1 1

ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ДРАМСКИХ ПИСАЦА: Одлазак Роналда Харвуда

09. 09. 2020. у 22:53

Друштво

0 7

НОВИНАР ВАЊА БУЛИЋ СЕ НИЈЕ УВЕК ПРЕЗИВАО ТАКО: Био је ШЉИВАНЧАНИН, а за све је ''крива'' БАКА

10. 09. 2020. у 17:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације