МОЈА ЕЛЗА СЕ ВРАЋА СА ИСТИМ ШАРМОМ: Глумица Весна Чипчић о наставку "Лудих година" и потреби народа за комедијом

Вукица СТРУГАР

16. 08. 2020. у 13:00

НАЈВЕЋА путница међу глумицима, Весна Чипчић, овог лета "принудно" се скрасила на Дивчибарама.

МОЈА ЕЛЗА СЕ ВРАЋА СА ИСТИМ ШАРМОМ: Глумица Весна Чипчић о наставку Лудих година и потреби народа за комедијом

Фото: Александра Погуберов

Открила је како августовско зеленило и те како може да замени плаветнило мора, на чијим се обалама обично сунча у ово доба године.

Али, већ сутра путује у Београд на снимање две ТВ серије, почетком сезоне очекује је и рад са познатим редитељем Ерсаном Монтагом у БДП, а на пролеће - ето нама поново Елзе у наставку чувеног филмског серијала, сада под називом "Луда година". Мада је од прошле године формално у пензији, позната глумца има посла више него икада.

- Играм, готово истовремено, у три серије: "Камионџијама" по тексту Гордана Михића, "Калканским круговима", а имам улогу и у "Времену зла" Добрице Ћосића. У првој сам госпођа која долази из Америке да реши питање свог наследства. У другој, коју режира Милан Караџић, поново смо Наташа Нинковић и ја, мајка и ћерка. Реч је о тексту Ђорђа Милосављевића, који се нехотице ослања и на ову пошаст од короне... "У времену зла" имам једну лепу, малу улогу.

* Како изгледа рад на сету у пандемијским условима?

- Играла сам недавно и код Шотре у "Краљу Александру". Књаз Никола био је Жарко Лаушевић, а ја његова књегиња Милена. Тако да сам већ "оњушкала" како то изгледа на снимању. Сви су са маскама, није претерано пријатна атмосфера, али човек се на све навикне. Па и на маске. Мада више не знаш ни кога зовеш ни ко ти се одазива.

* У "Камионџијама" играте повратницу из Америке, у "Жикиној династији" били сте Немица Елза. "Хоће" вас те странкиње?

- Ништа лепше него кад глумац добије улогу у којој може да се и на озбиљан и на духовит начин поиграва с ликом. То су задаци с више простора за сопствену инвентивност и креацију. Занимљиво ми је и слатко, волим с тим да се играм као глумица. Народ је више него икад жељан комедије, хтео би да се смеје, весели. Десило нам се "затамњење" душа и живота, па је природно што је вест о наставку "Жикине династије" тако одјекнула. Тај серијал је свуда око нас оставио дубок траг: не могу да дођем себи када чујем у Ровињу како неки пријатељи понављају моје реплике од пре сто година. Толико се пута, уосталом, серијал емитовао да су већ и врапци научили текст.

* Како ће ваша Елза изгледати после много година?

- Још нисам прочитала сценарио. Дивно је што га пише Милена Марковић, њен отац Јоца створио је цео серијал. Видећемо како нас она види и како те наше животе "расписује" данас. Елза ће сигурно бити у "добро" зрелим годинама. Надам се да ће сачувати ону допадљивост и шарм који је имала као млада.

Десило нам се "затамњење" живота, зато је вест о наставку "Жикине династије" одјекнула

* Помињемо Милену и Јована, и ви имате срећу да су вам децa успешно кренула уметничким стопама. С Ањом ћете играти у Монтаговој представи Living room - исту жену у размаку од 40 година?

- Ерсан је бескрајно занимљив човек. Како то обично бива у животу, велики, даровити и образовани редитељи су, заправо, најједноставнији људи. Ми немамо готов текст, само идеју шта хоћемо и причу коју смо замислили. Ради се о једној оперској певачици калибра Марије Калас, чији се живот завршава прилично трагично. Интресантно је да Ерсан није знао да смо Ања и ја мајка и ћерка. Одлучио се за нас две на основу снимка ранијих представа. Нажалост, морали смо да прекинемо пробе, тек ћемо 1. децембра наставити даље.

* Могли сте да играте и руску класику и америчку грађанску драму, да ли вам је жао што вас је највише било у комедијама?

- Фалио ми је, наравно, тај драмски репертоар. То је природно и нормално, али ја кажем: колико ми је од Бога дато, хвала му на тим даровима. Јер, то јесу дарови. Много тога заобиђе глумца. Велики је списак улога. Кад бих кренула да вам набрајам... Рецимо, Мајку Храброст сам увек желела да одиграм. Опет, била бих нескромна кад бих рекла да сам незадовољна.

САРАДЊА СА ЋЕРКОМ НА СЦЕНИ

- АЊИ сам играла мајку у првој заједничкој представи, "Све о мојој мајци", у Београдском драмском. Потом смо се среле у "Мој син само мало спорије хода", па у "Харолд и Мод"... У позоришту је не гледам као ћерку већ као младу колегиницу. А опет, и као мајка морам да кажем, Ања је озбиљна млада глумица, веома посвећена послу и велики професионалац. Различите смо, мада имамо и сличних особина.

* У своју биографију уписали сте и једно посебно остварење, филм "Мехмеде, соколе мој" у режији Питера Јустинова?

- Било је то дивно искуство, тек да видим како то може и како би требало. Јустинов је и режирао и играо, а партнер ми је био чувени британски глумац Херберт Слоун. Осећала сам се краљевски, као да сам најважнија глумица на свету! Играла сам европеизовану Туркињу, тако да мој енглески није морао да буде савршен, али сам била у чуду кад су они допутовали у Загреб само да би Божидар Алић и ја насинхронизовали своје улоге. Пошто сам у време снимања имала три представе у Београду, понудили су мојим колегиницама хонорар да "ускоче" у моје улоге. Толико им је било стало до мог учешћа, а сваком импонује кад осети да је незаменљив. Сећам се да ме је Јустинов, иначе полиглота, питао како изгледа студирање у Београду. Испричала сам му које предмете имамо, а он ме питао: "А језик?". Рекла сам да га учимо само факултативно. Био је фрапиран: "Зар ви не учите бар два страна језика, ако не три?" Заувек сам запамтила тај разговор, а на ФДУ се до данаших дана ништа није променило.

Фото: Александра Погуберов

* Увек сте били музикални, уосталом, каријера вам је почела у Позоришту на Теразијама?

- Морам да признам да се нисмо лепо растали. Не мојом кривицом. У једном тренутку, као млада глумица, осетила сам потребу да се не вежем само за мјузикл и комедију. Пожелела сам да одем из тог позоришта. Била сам њихов стипендиста и у то време нисам добијала никакве хонораре. А кад сам хтела да одем, ништа ми то нису рачунали. Онда сам се увредила и решила да направим са позориштем уговор, какав још нисам чула да је неко потписао: обавезала сам се да ћу годину дана играти све представе бесплатно! Отишла сам у Београдско драмско, а после 20 година у Сплиту сам чула од Жарка Радића да на Теразијама ни по коју цену нису желели да ме пусте да одем, па је то био и разлог што су тако поступили према мени.

* А сад, кад би вас поново позвали?

- Зашто да не? Нисам злопамтило, таман посла! Мени је било важно да сам остварила оно што сам наумила: прешла у Београдско драмско. Сада се са благом сетом и осмехом враћам у то време. И иначе, умем да чекам.

* Многе представе с репертоара БДП одлазиле су, нажалост, због глумаца којих више нема. Један од штихова куће био је и "Фредерик или булевар злочина" с Драганом Николићем?

- Гага ми је био најдражи партнер у позоришту. И данас га често помињем. Глумац са којим, кад си на сцени, имаш утисак да више ради за тебе него за себе самог. Фантастичан. Он је чудо. За такав професионализам и љубав немам речи.

ХАРОЛД И МОД

С МАЂЕЛИЈЕМ сам радила "Вечерас импровизујемо", "Пивару", "Харолд и Мод". Ову последњу играла сам у првој верзији са Тањом Лукјановом, а онда са Миленом Дравић (у режији Милана Караџића) - све укупно 30 година. То је једна од мојих најдуговечнијих представа. Постоји и једна коју изводим још дуже: "Женски разговори" Душка Радовића. Играмо Светлана Бојковић, Цаци Михаиловић и ја. Прошле године смо прославили 35. рођендан! - каже наша саговорница.

* Да ли и Гидра припада "корпусу" ваших омиљених партнера?

- Био је диван, шармантан, сладак, весељак, велики професионалац. Ја сам у време снимања била прилично млада, а он увек ту да помогне као старији колега. Дивно сам сарађивала и са Чкаљом, Љубишом...

* Ваш син Иван припрема прву редитељску поставку - "Београдску трилогију" у Југословенском драмском?

- Он студира у Новом Саду, филмску и позоришну режију на Академији уметности код Никите Миливојевића. На класи су заједно и редитељи и глумци. Међусобно сарађују, требало би заједно и да дипломирају у октобру са овом представом.

Гага ми је био најдражи партнер у позоришту

* Познати сте као велики љубитељ путовања, како сте поднели немогућност кретања у доба короне?

- Ја сам особа која се, без обзира на ове моје зреле године, лако прилагоди. Кад сам схватила да путовања нема, покушала сам да осмислим свој живот најлепше што сам могла. И, морам вам признати да сам веома испуњена, дивно проводим време. Скоро да сам себе убедила да и није требало нигде да идем, да је баш ово најбољи избор. У свему што се дешавало у прва три месеца короне, највише ми је помогла љубав деце. Били смо заједно у кући и самоизолацији. Успевали смо да те дане испунимо радошћу. Играли смо се. Свакодневно смо "делили" прелазног "Оскара" - једном од нас троје, ко би тог дана посебно заслужио.

 

 

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)