ТЕШИНУ ЦРНА МАЧКА ДОНЕЛА АНДРИЋЕВУ НАГРАДУ: Жири прогласио лауреата за 2023. годину у области приповедања

В. Ц. С.

24. 09. 2024. у 15:38

СРЂАНУ В. Тешину број 13 и црна мачка очигледно су донели срећу. Како је саопштила Задужбина Иве Андрића, овај писац добитник је Андрићеве награде за збирку приповедака "Црна Анђелија и друге зверске приче" за 2023. годину. У питању је Тешинова 13. по реду књига, на чијим корицама је, ни мање ни више него - црна маца!

ТЕШИНУ ЦРНА МАЧКА ДОНЕЛА АНДРИЋЕВУ НАГРАДУ: Жири прогласио лауреата за 2023. годину у области приповедања

В. Ц. С.

Признање ће му бити уручено 10. октобра, на дан рођења нашег нобеловца Иве Андрића.

- Награда која носи Андрићево име за мене је најважнија у држави, а чињеница да су је добили Тишма, Киш или Албахари, који су ми били најбољи учитељи када су у питању кратке приче, испуњава ме још већим поносом, али и неверицом - казао је Тешин за "Новости".

Додао је и да му је ово четврта по реду збирка прича и да је, мада иза себе има доста написаних романа, заправо - краткопричаш.

- Неке награде човеку дођу прерано, када није зрео за њих, и блокирају му даљи рад. Верујем да је ова дошла у правом тренутку, јер сам у зрелом добу, и да заиста представља круну мог приповедачког и списатељског рада - каже Тешин.

"Црну Анђелију" објавила је издавачка кућа "Архипелаг", а жири који је донео једногласну одлуку чинили су Бранко Вранеш (уједно и председник), Мина Ђурић и Марко Аврамовић.

У ужем избору нашли су се још Иван Антић ("О Темпора, О Морес!"), Милан Мицић ("Чудо у Банату"), Радомир Уљаревић ("Међустаница") и Маријана Чанак ("Пут од црвене цигле").

В. Ц. С.

У образложењу жирија наводи се да Тешинову збирку издваја сигурност реченице, изграђеност стила и композициона целовитост, а "тематско и стилско јединство његове књиге произилази из аутентичног односа према зооморфној проблематици, која писца уводи у плодан интертекстуални и интермедијални дијалог."

Жири још констатује да "хронотоп Баната у збирци заузима средишње место, а своју упечатљивост дугује споју локалног и универзалног, интимног и општељудског, свакодневног и митског, актуелног и свевременог. Тешинов приповедни поступак одликују суптилна меланхолија, продорна иронија, психолошка изнијансираност и наративна динамичност, које творе заокружен и компактан приповедни свет", закључује се у образложењу.

У раду жирија учествовали су и чланови сарадници - Андреја Марић и Александар Ћуковић, а ово признање за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављену на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године, установљено је 1976. године, по тестаментарној вољи Иве Андрића.

Претходни добитници Андрићеве награде су, изнеђу осталих, Драгослав Михаиловић, Антоније Исаковић, Милисав Савић, Александар Тишма, Мирко Ковач, Давид Албахари, Данило Киш, Радосав Братић, Вида Огњеновић, Мирослав Јосић Вишњић, Владан Матијевић, Горан Петровић, Јелена Ленголд, Владимир Кецмановић, Дејан Стојиљковић и Игор Маројевић, као и прошлогодишњи Дарко Тушевљаковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

СЛУЧАЈНО САМ САЗНАО ДА ИМАМ ЛЕУКЕМИЈУ : Бившем водитељу Пинка живот се преко ноћи окренуо