ШЕКСПИРОВА ХРОНИКА О СРПСКОЈ КРАЉИЦИ: Први пут на сцени прича о Јелени Анжујској на Фестивалу "Ћирилицом" у Будви
У ОКВИРУ будванског Фестивала "Ћирилицом" премијерно је извођење представе "Јелена Анжујска" - по тексту Јелене Кајго и у режији Тање Мандић Ригонат. На Сцени између цркава, у амбијенту Старог града, 7. септембра ће се први пут публици поклонити ансамбл Књажевско-српског театра, док ће представу о средњовековној српској краљици Крагујевчани гледати месец дана касније, 8. октобра.
фото приватна архива
- Неће то бити час историје већ драма и представа које трагају за поетском истином. Јелена Анжујска фасцинантна је личност која својим делом и ширином погледа на живот превазилази оквире средњег века - каже на почетку разговора за наш лист Тања Мандић Ригонат. - Али, о Јелени Анжујској мало се зна. Углавном, све се своди на њену прекрасну задужбину, манастир Градац и причу о јоргованима. По предању, краљ Урош дао је да се засаде јорговани у част њеног доласка дуж долине Ибра...
Живот Јелене Анжујске, истиче наша редитељка, прекрила је тишина векова, па је драма Јелене Кајго веома инспиративна и због односа, како према историјским чињеницама, тако и празнинама које покрећу машту:
- Мозаичке је структуре, с акцентом на крвавим породичним односима због отимања о власт, односно круну. Могли бисмо рећи да је то драма о Јелени, жени, мајци и владарки, али и свима око ње (мужу, синовима, унуку) кроз историјске датости, са трагичком димензијом. Очеви и синови, браћа, исписују једну шекспиријанску хронику. У драми постоји лик њене кћерке Брнче који је за мене био импулс у грађењу представе, у потпуности саздан на фантазији.
фото приватна архива
Тако је представа и нека врста сценског животописа или житија Јелене Анжујске по њеној ћерки Брнчи, с посебним освртом на просветитељски рад српске краљице.
- На свом двору основала је школу за девојке. И то не племкиње већ сиротице. Учила их је да пишу, читају, свирају, певају, везу, кувају - још у 13. веку. Била је то јединствена школа у овом делу света, на читавом Балкану и шире. Ову линију потенцирам и увођењем латинских и грчких цитата. Јелена је била полиглота и ванредно образована жена која је говорила пет језика. Инспирисана њеним величанственим животом, написала сам песму о њој, а делови те песме постали су саставни део представе, уграђени су у њену драматургију. Средњевековна уметност, фреске, њихова орнаментика и боје, инспирација су за сценографију и костим који нису илустративни, већ стилизовани. Представа је тако постала обред саздан од фантазије, лепоте, крви и историје.
На питање како је протекла њена прва сарадња са ансамблом Књажевско-српског театра, редитељка одговара:
фото приватна архива
- Чудесан је осећај радити у Крагујевцу. У најстаријем позоришту у Србији, испред којег је вајарско дело Коке Јанковића које представља Јоакима Вујића... Сарађивала сам са изузетном екипом и то по великој врућини (без система за хлађење), али у потпуној посвећености.
У улози Јелене Анжујске појавиће се Марији Бергам. Краља Уроша игра Никола Милојевић, лик сина и краљ Милутина припао је Авраму Цветковићу, другог наследника (краља Драгутина) тумачи Богдан Милојевић, ћерка Брнча је Надежда Јаковљевић, повереник Радан је Бане Видаковић, а унук Стефан Дечански - Илија Ивановић. Сценограф је Весна Поповић, костимограф Стефан Савковић, музички сарадник Елио Ригонат, а видео-рад био је задатак за Јелену Тврдишић.
Монахиња и светица
НЕМОГУЋЕ је у једној драми о Јелени Анжујској поменути све што је радила. Католкиња по рођењу, православна после удаје, одржавала је добре односе и са папом и са патријархом. Обојица су је поштовали. Била је хришћанка која се није "делила" као што се црква поделила. Све је радила у славу Бога. Пред крај живота се замонашила, касније је проглашена за светицу - додаје наша редитељка.
"Јагошево" признање
ОВИХ дана Тања Мандић постала је и први добитник тек устанољене награде "Јагош Марковић" на Фестивала "Пургаторије" у Тивту. Признање је добила за режију представе "Мирандолина",а за њу има и посебно, сентиментално значење.
- Јагош је био мој пријатељ из ране младости. Упознали смо се када је имао 16 година. Било је то у Дубровнику у време игара. У коферу сам имала многе књиге, а међу њима и драму која је те године била тема за пријемни. Рад за ФДУ писао је између купања и гледања представа. Дошао је код мене у Београд, отишао на пријемни и - био примљен. Награда коју сам добила више је од позоришног професионалног признања. Награда са његовим именом као да је затворила неки круг...
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)