БАНАТ НА ГРАНИЦИ РИМСКОГ ЦАРСТВА: У Новом Саду представљена књига др Золтана Чемереа (ФОТО)
У АРХИВУ Војводине представљена је књига „Средњовековна утврђења Баната” аутора др Чемере Золтана у саиздаваштву Издавачке куће „ Прометеј” и Архива Војводине у Новом Саду.
Фото Архив Војводине
Историја региона који данас називамо Банатом била је протеклих миленијума уско повезана за историјом Подунавља, као пограничне области између различитих култура и цивилизација. Током античког периода ту се протезала граница између Римског царства и Барбарикума.
У доба развијеног средњег века, ова река је на потезу од данашњег Београда, па до Турн Северина, представљала границу, а простор Баната у његовом залеђу, пограничну област Угарске, у почетку наспрам Византијског царства, касније према Србији и Бугарској, а пред крај ове епохе и према Отоманској држави.
Периоди пограничних ратова, посебно византијско-угарски сукоби у 12. веку и турско-угарски сукоби у 14-16. веку, праћени упадима страних војски на тле Баната, изискивали су потребу за градњом бројних фортификација, првенствено на самој граници, у приобаљу Дунава.
Стога је ова област, посебно пред крај ове епохе (15-16. век) спадала међу најбољеутврђене границе позносредњовековне Угарске, са готово двадесетак краљевских каструма поређаних уз леву обалу Дунава, на потезу од Оршове до Торништа (Панчева).
О великом броју утврђења говори и сам овај рад који бележи готово стотину објеката одбрамбеног карактера од којих је један знатан део опстао у функцији током читавог средњовековног периода (градови попут Ковина, Харама, Темишвара или Оршаве).
О књизи су говорили Проф. др Ђура Харди, Зоран Колунџија оснивач и директор ИК "Прометеј" и др Небојша Кузмановић ,директор Архива Војводине.
Аутор дела упознао је публику са резултатима свог истраживања на основу прикупљене историјске, археолошке и топографске грађе, који говоре о две етапе у развоју у развоју војне архитектуре овог подручја. Прво раздобље траје од краја 10. до краја 13. века и обележено је постојањем жупанијских тврђава, као војно-економских и религијских центара својих подручја.
Друго раздобље трајало је од почетка 14., па до средине 16. века, а обележавају га два типа одбрамбених објеката – каструми, као централне тачке краљевских поседа или одбрамбене тачке на граници, односно кастелуми, као одбрамбени и резиденцијални објекти овдашње властеле.
Занимљиво излагање др Чемереа побудило је живу дискусију публике на завршетку промоције.Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивисткиња.
Препоручујемо
ОВА ФАРСА ЖИВОТА БИ ЗАЧУДИЛА И БЕКЕТА: Интервју Алан Гилсенан, ирски редитељ
11. 03. 2026. у 18:01
КОНЦЕРТ ДАРИЈЕ ЧАЊИ У НОВОМ САДУ: "Интернационални сусрети гудачких инструмената"
11. 03. 2026. у 11:54
АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)
ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".
11. 03. 2026. у 16:26
ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег
СЕДНИЦА Скупштине Црне Горе прекинута је данас након што је председавајући у том моменту потпредседник парламнета Борис Пејовић (ПЕС) одузео реч посланици опозиционе Демократске партије социјалиста Александри Вуковић Куч.
11. 03. 2026. у 17:06
"У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА" Милановић љут на Израелца: "Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!"
ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић коментарисао је наводе израелског амбасадора Герија Корена да се усред Загреба налази терористичка јазбина у иранској амбасади.
11. 03. 2026. у 13:59
Коментари (0)