ПОЧАСТ СЕНИМА НЕСТАЛИХ СУНАРОДНИКА: Представљена књига "ПУТ У НИГДЕ - Откривање Срба од Кападокије до Карпата" Бориса Субашића

Радоњић: Ово је и књига о великом забораву, као једној од водећих духовних сила. У дијалектичком додиру епоха између којих су, као под високим стражарским котама анадолских Срба чувара западног света, амбиси дубоки читав миленијум, крије се суштинско ткиво ове књиге

фото: В. Данилов

УСВОЈИВШИ као животни и професионални принцип слоган "Иди и види", Борис Субашић, новинар "Новости" и публициста, исписао је трећу, веома читљиву и откривалачку књигу "Пут у Нигде" чији поднаслов наговештава суштину: откривање Срба од Кападокије до Карпата. У издању "Службеног гласника", књига је представљена јуче у клубу-књижари-галерији ове издавачке куће.

Аутор је започео свој пут у Нигде - а то је име једног града у Анадолији, где су ромејски цареви (они чију земљу смо, доста касније, помало погрдно назвали Византијом) населили Словене са Балкана, укључујући Србе, да штите њихов свет од пошасти која му је претила са истока - наставља путовљање у Кападокији, задивљен њеним подземним градовима, затим се пење уз Малоазијски Олимп, да би стигао у Бурсу, у којој открива османски косовски мит, па у Никеју, где је утемељена хришћанска црква а касније, у присуству Светог Саве, рођен и њен српски небески ресор, рекао је Мирко Радоњић, и додао:

- Ово је и књига о великом забораву, као једној од водећих духовних сила. У дијалектичком додиру епоха између којих су, као под високим стражарским котама анадолских Срба чувара западног света, амбиси дубоки читав миленијум, крије се суштинско ткиво ове књиге. Она нам обасјава свет, наш а туђ, одузет, штуро и шкрто сажет у црнилу, којем смо, у бољем случају, успевали да опипамо само грубе црте лица.

фото: Б.Субашић

Уз напомену да су га отпочетка путовања у Малу Азију па до објављивања књиге увек питали исто, одакле му идеја да пише о Анадолији, Субашић је дао одговор:

- Не би било ни ове књиге, нити би данас постојали као народ да Свети Сава није изборио самосталну Српску цркву и тиме међународно признање српског језика у анатолијској Никеји, данашњем Изнику. То се десило под малоазијским Олимпом, где је у манастиру Полихроно свети Методије са својим ученицима, малоазијским Словенима, створио глагољицу и ћирилицу. Ко су били ти Словени? Према византијским и арапским изворима у највећем броју Срби, које је као граничаре према Омејадском калифату у Малу Азију од 7. века колонизовало Ромејско царство. Центар колоније био је Гордсербон, "град Срба из Гордије", а током ратова они су се раселили све до планинског венца Таурус, који дели Блиски исток од Евроазије. Два века су живели и умирали у суровим планинама области Нигде, у тврђавама на Лулону и на Киликијској капији, а савременици су забележили да су до последњег чували језик и идентитет. Осетио сам позив да после 1.000 година одам почаст сенима давно несталих сународника и вратим их у колективну свест народа коме су припадали.

фото: Б.Субашић

ВИШЕ ОД ПУТОПИСА

УРЕДНИК Борисав Челиковић је нагласио да је ово веома слојевита и специфична књига. Жанровски је путопис, али и много више од тога.

- Она може да буде антрополошка студија и етнологија са низом живописних опсервација. Путник какав је аутор овог дела је права реткост, јер он одлази на места где људска нога одавно није крочила - рекао је Челиковић.

фото: В. Данилов

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације