ИЗА СВЕГА ЈЕ УВЕК ВАТИКАН СА СВОЈОМ ЗАРАДОМ: Сликар Ивица Аранђус о првој изложби у Београду, студијама у Диселдорфу, католичкој цркви...

ИСТОВРЕМЕНО фрагилне и снажне, загледане у себе, представљене с леђа, анфас или директно, фигуре на сликама Ивице Аранђуса носе терет света кроз ћутање.

Фото Жељко Јовановић

Овај сликар школован у Немачкој, где је годинама градио каријеру радећи дела у којима разоткрива друштво, религију, пад морала и недостатак милосрђа, први се пут представио београдској публици на изложби која је у току у Кући легата.

Реч је о својеврсној ретроспективи слика великих формата, названој "Фрагилно" (Fragile), којом, како оцењује ликовни критичар Маја Живановић, доминирају антиподи светла и таме, лепоте и бруталности, крхкости и снаге... А њихов аутор, за "Новости", објашњава да поставку чини тек неколико дела насталих пре око две деценије, а да је већина из периода из протеклих пет година.

- Тематски међутим, та дела заједно представљају континуитет, јер још откако сам студирао у Диселдорфу, па до сада, бавио сам се преиспитивањем истих идеја - каже уметник који је ангажован и кртитичан пре свега према негативним појавама у западној цивилизацији, која према његовом мишљењу има и даље највећи утицај у свету. - То видимо и сада, из ових нових догађаја у Ирану, а раније и из других ратова и конфликата.

Аранђус, који последњих година живи у родном Тивту, упутио се на чувену Уметничку академију у Диселдорфу, где је уз занат имао прилике и да се учи, управо, критичком сагледавању стварности.

Фото Жељко Јовановић

- Пре Другог светског рата Немачку су звали земљом филозофа и песника, па се онда десио тај снажан контраст и преокрет, са Хитлером и нацизмом - објашњава сликар, који посебно анализира улогу католичке цркве у историјским и сваремним токовима. - Од самога постанка, преко крсташких ратова, па надаље, црква није престајала са освајањима. Хришћанска љубав се односила само на хришћане, а све остале културе биле су гажене.

Једну од првих изложби Аранђус, који на сликама католичке свештенике представља и дијаболично, али и као кловнове, имао је у једној барокној цркви у Диселдорфу, а тема су му била старозаветна браћа Каин и Авељ.

- Велики утицај на моје формирање имао је Достојевски, посебно парабола о Великом инквизитору у роману "Браћа Карамазови" - наставља саговорник. - То је потакло читаву лавину у мени. Изучавао сам и дела Карла Хајнца Дешнера, који је написао неколико бруталних књига о криминалитету католичке цркве, у којима је сабирао само факте о томе како су и данас инволвирани, посебно у финасијске трансакције, банкарство, индустрију наоружања. Иза свега је увек Ватикан са својом зарадом. Католичка црква је, између осталог, и подржавала фашистичке режиме и у Шпанији, Италији, Немачкој, Хрватској...

Друга тема којом се бави је милитантост ауторитарних режима, посебно нацистичког:

- Можда у томе има и личне трауме, јер су ми деду нацисти обесили, баш на самом крају рата. Иако је осамдесет година прошло од Другог светског рата, страх од тог ужаса је и даље присутан у свима нама, чак и ако га лично нисмо доживели. Зато што су слике, симболи и тај наратив још живи.

Као контраст мрачним, застрашујућим фигурама свештеника и војника, на Аранђусовим платнима су лепе жене, о чему каже:

- То је та суптилна енергија, Ерос који ствара живот. Јер, из жене излази читав свет, она ствара живот. Њена је моћ попут воде, тиха, али све са собом носи.

А савремене токове уметности овај аутор пратио је непосредно, формирајући се као европски сликар и у време школовања и после њега. На његову поетику утицали су Бекман и Кирхнер, али и Ничеова филозофија.

- На академији где сам студирао предавале су тада, али и деценијама пре, све значајне ликовне звезде. Професори у Диселдорфу били су међу најутицајнијим ауторима на свету, попут Јозефа Бојса, Рихтера... Мој професор Михаел Буте, када сам дошао на студије, хвалио ме колегама говорећи да се коначно појавио неко ко зна да црта. Сећам се његове реченице: "Прво треба да постанете сликар, да савладате занат, а после вам је задатак да постанете уметник". Када постанете сликар, тек онда заправо предстоји озбиљан рад на себи, садржају. Јер, уметник има свој аутентични животни став, однос према друштву, своју филозофију. Код нас се више цени тај занатски део, зато је овде мање присутна та социјално критичка уметност.

Аранђусова уметност, како пише Маја Живановић, у тексту који прати изложбу је перманентно испитивање људскости, тражење контекста, јер "она ствара нелагоду, додирује и емоционално протреса посматраче, говори о страху, слободи и заточености, као и осцилацијама између моћи и инфериорности". А на питање шта је то фрагилно што представља ова изложба, аутор одговара:

- Све. Цео наш живот. Потребне су деценије да га саградимо, а само једна секунда да се све то сруши. А рањиве и фрагилне су и све те ауторитарне силе које нас застрашују. Колико год ордења имао генерал неке војске и његов је живот фрагилан, као и ти чинови. И ратови долазе и одлазе. Најгоре је што народ страда. Сви увек кажу да неће ударати на цивиле, а они најпре страдају. Цивили нису колатерална штета. Ја им то не верујем. Не могу да тврде да истовремено прецизно у Ирану могу да гађају и погоде ајлатолаха, а да не знају где је школа за девојчице. Не пије воду да су добили погрешне информације. 

Препоручујемо

Култура

0 0

СЕЋАЊЕ НА КЊИЖЕВНИКА ЧИЈА ЈЕ ПОЕТИКА БИЛА РЕЧ: У Новом Саду одржан комеморативни скуп посвећен преминулом академику Миру Вуксановићу

10. 03. 2026. у 16:13

Култура

0 0

Нова књига „Постоје тишине које боле“ доноси емотивну причу о мајци, љубави и човеку који је одлучио да остане свој

10. 03. 2026. у 14:31

Култура

0 0

ПЕРИ ЗУБЦУ НАГРАДА "МИРОСЛАВ АНТИЋ": У Новом Саду од 13. до 20. марта манифестација "Антићеви дани"

10. 03. 2026. у 11:51

Култура

0 0

ОСАМ НАСЛОВА ЗА НАГРАДУ „ДУШАН ВАСИЉЕВ“: Коначна одлука биће позната 22. марта (ФОТО)

10. 03. 2026. у 11:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације